S FILIPOM KOLUDROVIĆEM RAZGOVARALI SMO O FOTOGRAFIJI, AI TEHNOLOGIJI I ART PRINCIPIMA: ''Nikad se neću prestati igrati''

Modni fotograf čiji je potpis stajao na poleđini Elle cover-a, ali i magazina Vogue, Numéro, GQ, te impresivnih saradnji sa brendovima kao što su Hermes, Chanel, Celine, Givenchy i Hublot, predstaviće svoju prvu knjigu fotografija pod nazivom ''I HAVE NEVER BEEN TO AMERICA'' 25. jula u u Art shopu Kula u Beogradu. Na fashion scenu Filip Koludrović je prvi put stupio 2014, a deceniju kasnije, može se pohvaliti etiketom jednog od najuspešnijih modnog fotografa sa naših prostora, kog avangardan pristup, crno-bela estetika i emocija izraza na fotografijama čine jedinstvenim.

Odrastao si u Rijeci, živeo u Londonu, pa se preselio u Pariz. Na koji način te definisao svaki od gradova u kojima si živeo?

Nedavno sam shvatio da će svaki od tih gradova pustiti deo sebe u meni. Mogu za sebe reći da sam na neki način Londoner i Parižanin. Bili su to neki ključni trenuci života koje ću zauvek pamtiti.

Impresioniraju te ljudi i njihove različitosti zbog čega najčešće fotografišeš portrete. Kako uspevaš iz njih da izvučeš sirovu emociju, karakter i autentičnost? Naročito u vremenu u kom se ljudi uglavnom trude da na fotografijama ne budu ono što jesu.

Ljudi kroz celu istoriju na slikama sebe žele da budu svoja najbolja verzija. Jedina razlika je što je za portret ulja na platnu trebalo nekoliko meseci i svota novaca koju je nekolicina mogla da priušti. Selfie je razbio taj proces i sveo ga na nekoliko sekundi i nešto što sebi može priuštiti preko 7 bilijardi ljudi dnevno. Uvek mi je bilo zanimljivije skriveno i taj neki trenutak pre ili posle samog trenutka, možda i malo prevariti osobu koju fotografišem.

Iako si modni fotograf, rekla bih da si svojim editorijalima i te kako osvetljavao neke, uslovno rečeno, tabu teme i davao prostor “nevidljivim” grupama ljudi. Smatraš li da umetnost danas ima obavezu da bude i društveno angažovana?

Ne smatram ništa, mislim da svako može koristiti svoj medij kako mu odgovara. Svakako mislim da umetnost koja nas više podražuje dolazi iz područja s većim problematikama. Nekako bih radije video fotografije nekoga ko dokumentira život u Palestini nego u Švajcarskoj.

Tvoje fotografije su uvek na korak ispred vremena, a ti u korak s inovacijama. Jesi li sam sebi najveća konkurencija i na koji način prevazilaziš sopstvene granice?

Ne razmišljam o konkurenciji. Imam dosta prijatelja koji su trust fund babies i iza sebe imaju enormne podrške svojih roditelja i samim time na neki način puno brže napreduju u svojim karijerama. Sopstvene granice prevazilazim najčešće iz dosade ili frustracije. Volim da razmišljam o društvu i konstantno maštam o načinu kako bi se nas život mogao promeniti - zato se veselim svim inovacijama i oberučke ih prihvatam.

25. jula u Beogradu ćeš predstaviti i svoju prvu knjigu fotografija nastih kao spoj AI tehnologije i mašte. Kaži nam nešto više o tome.

Mislim da ni sam još ne znam kako tačno da opišem tu knjigu, mislim da je glavna crta kritička - zašto putujemo? Kako? Šta je danas dokumentarna i press fotografija i verujemo li svemu što vidimo na internetu?

 Znači li to da nisi od onih koji misle da će u budućnosti AI moći da zameni umetnike?

Naravno da neće. A i ako se desi neki scenario gde AI dođe do zamisli da napravi svoju izložbu u galeriji, osmisli koncept, naruči print i postavljanje, i pozove ljude na izložbu - rado bih to video. Sve njegove/njezine/njihove reference i dalje potiču iz vekova umetnosti koju je radio upravo čovek. Darwin je rekao da neće preživeti ni najjači, ni najbrži, ni najpametniji, nego samo onaj koji se najbrže prilagodi novoj situaciji. Mislim da treba da počnemo da se prilagođavamo.

Šta se promenilo u tvom kreativnom procesu i stvaranju od početaka do danas?

Mislim da se nije promenilo puno, jasno menja se tehnika i sloboda kretanja u polju gde si siguran u svoje znanje, ali to konstantno preispitivanje "Zašto?" i dalje je ovde. Daću sve od sebe da se nikada ne prestanem igrati.

Postoje li neki modni brendovi čije bi kampanje želeo da radiš?

Ne.

 A čije fotografije vise na tvom zidu?

Na mojim zidovima ima svega, poster Brune Kazinoti za Mediteranski Film Festival, fotografija deodorant sticka Martina Marghielle, Print muškog donjeg veša Silvia Vujičića, neke pravoslavne ikone iz 19. veka, plus neki moji radovi i ulja na platnu. Volim mixati različite medije.

Čiji savet ćeš zauvek pamtiti?

Volim savete, pogotovo ljudi čija misljenja cenim. Petar Trbović je jedna od osoba s kojom sam radio prva snimanja na Balkanu i dao mi je puno saveta. Gro Curtis me jednom prilikom pitao: "Zašto fotografišeš? Što budes bliže tom odgovoru bićeš bolji fotograf". Zahvalan sam jer sam imao nekoliko mentora čiji su saveti postali deo mene kakav sam danas.