Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ELLE intervju: Dragana Ognjenović

Naša poznata dizajnerka govori o ličnim iskustvima i zamkama na modnoj sceni, o svom svestranom stvaralaštvu i poslovnoj klimi u modi...

  Izvor: foto: Miloš Nadaždin

Modni počeci Dragane Ognjenović pripadaju devedesetim godinama,vremenu u kome su progresivne bile samo crna berza i piraterija. Odluka da se u takvim društvenim uslovima bavi autorskom modom bila je, pre svega, uzrokovana time da, kako sama kaže, nije bila svesna toga u šta se upušta. Posle nekoliko angažmana u industriji odlučuje da radi samostalno.

Bez biznis plana, ali energično i sa intuicijom, Dragana počinje sa 30 santimetra štendera jednog beogradskog butika, da bi, ubrzo inicijali D.O. zaživeli na raznovrsnim proizvodima – daleko i blizu mode. Devojka koja je još na studijama slikarstva počela da se bavi dizajnom, izrasla je u ženu koju nazivaju „jednom od najuspešnijih u Srbiji“. Iako za sebe kaže da je u svetu biznisa sticajem okolnosti, Draganino iskustvo i znanje u spajanju kreativnog i produktivnog  izlazi van svih okvira srpske prakse.  

Pre 17 godina svojom revijom otvorili ste prvu, a 31. oktobra u Francuskoj Ambasadi izlažete na 34. Beogradskoj Nedelji Mode, Perwoll Fashion Week. Smatrate li da je početnicima teže ili lakše na današnjoj, donekle izgrađenoj, modnoj sceni u odnosu na modnu tabula-rasa-u na početku Vaše karijere? Sada već postoje neki obrasci „očekivanog“, što može biti prepreka originalnosti; ali postoje i primeri dobre prakse (kao što je D.O.), koje novi dizajneri mogu primeniti kako bi uspeh bio, ako ne zagarantovan, onda bar izvesniji. Ipak, da li je možda bilo jednostavnije onda kada nisu postojale nikakve estetske matrice autorskog dizajna, ali i nikakvi organizacioni uzori?  

Mislim da je dobra tekovina protekle 34 sezone fashion weeka zajedničko iskustvo, koje omogućava da danas mladi dizajneri ne počinju od početka, već nastavljaju od mog kraja. Za mene je njihovo postojanje i razvoj sjajna vest, jer se tu pojavljuju neke nove vizure, dobre za oštrenje razmišljanja. Mislim da je današnjim početnicima  mnogo lakše, jer su osvojeni estetski principi i na njima mogu da se grade nove stvari. Ono što je nekada bio neosvojivi aksiom, danas se računa kao nešto što se podrazumeva: estetski kriterijumi se donekle znaju,  ima puno primera kako je nešto dobro urađeno, postoji niz fotografa i stilista, niz zaposlenika u modi koji su obrazovaniji, ali ne moraju da ponovo otkrivaju otkriveno, kao što sam to sve vreme radila... Danas bi otežavajuća okolnost mogla biti to što je mnogo ljudi ušlo u modu, mada mislim da se veliki deo time ne bavi iskreno i posvećeno i nisu bitni za konkurenciju. Takvi brzo otpadnu i onda se broj vraća ne neku prirodnu meru. Takođe, jačanje modne scene povlači i sve opasnije zamke ovog posla, kao što je prilika da na pristupačan način dođete do revije, a da posle ne znate šta će biti budućnost kolekcije.

Kada smo kod „zamki“, izuzetno je aktuelno da dizajneri slikaju svoje komade na više ili manje poznatim svetskim zvezdama, što je oblik internacionalne promocije, mada vrlo diskutabilne produktivnosti. Vi ste izlagali i prodavali u inostranstvu, ali „promocija, promocije radi“ nikada nije bila vaša priča. Da li sam u pravu?

Jeste. Volim jednostavne ljude i jednostavne načine. Smatram da kada neko nešto želi, on do toga i dođe. Naše je da ponudimo svoju ideju, a ona nađe ili ne nađe svoju publiku. Do poslovnih prilika je u mom slučaju uvek dolazilo spontano. Tako je, na primer, jedna devojka nosila moju haljinu u Americi na nekom prijemu, tu je bila fashion-buyer koja je pitala čiji je to komad. Nakon toga su nas  povezali i nastala je saradnja. Srećna okolnost je da su ljudi koji kupuju kod mene interesantni ljudi, ne eksplicitno iz javne, već i drugih sfera, i deleći iskustva sa svojim poznanicima šire taj krug.

Posle D.O. je nastao D.O. home, Software, a od skoro i Simply D.O. Pored njih tu je i restoran Pire. Da li je svaki od ovih brendova razvijate posebno?

Svaki od njih je biznis za sebe i svaki je nastajao iz nekog razloga. D.O. Home je otvoren iz čiste potrebe – neke osnovne stvari počela sam sama da pravim, da ne bih koristila tuđi dizajn u opremanju prodavnica i prostora. Kupci su počeli da traže nešto što su videli u enterijeru prodavnica, pa je na to „nešto“ došlo još nešto, i tako je D.O. Home počeo da raste. Software se desio takođe spontano, jer sam u jednom trenutku shvatila, da se jako dugo čeka na stvari u D.O., pa sam određeni asortiman poželela da učinim odmah dostupnim. Software se zasniva na istim estetskim odrednicama i kriterijumima kvaliteta kao i osnovna linija, ali predstavlja jednostavniju verziju i brži je. I stekao je svoje kupce. Sve ove linije ne fukcionišu po principu spojenih sudova – svaka ima svoju klijentelu, koja se u malom procentu preklapa.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity