Penelope Cruz: Nešto sasvim lično

„Pe je čista ljubav.“

Drugim rečima, ona je najglamuroznija svetska glumica španskog porekla i novo zaštitno lice legendarne kuće Lancôme. Vraća se u Španiju da bi prvi put snimila film sa Juliom Medemom u njegovom filmu Ma Ma. „Uzbuđena sam što ću raditi kod kuće“, kaže Penélope za ELLE. „Scenario je odličan, a i Julio mi se oduvek dopadao kao režiser. Više puta smo želeli da radimo zajedno i sada je napokon došlo naših pet minuta. Druga stvar koju ću raditi je nešto za mene veoma posebno, ali o tome još ne mogu da govorim.“

Ne živite u Madridu već 17 godina. Šta on za vas predstavlja?

Istina je da sam otišla iz njega veoma mlada, ali nikada nisam prestala da se trudim da u njemu provodim što više vremena. Porodica mi je u Španiji i zbog toga ću uvek imati snažnu vezu sa svojom zemljom. Čak i kada sam duže bila odsutna, uvek sam osećala da je Madrid moj grad, što se sa Los Anđelesom nikada nije desilo. Jedini grad u kome sam se takođe osećala kao kod kuće je Njujork, ali to je zato što sam tamo imala svoj dom, a i sam grad je takav da se čovek brzo navikne na njega.

Objektivno gledajući, vi ste najpoznatija španska glumica. Na šta to Španija kao brend treba da se fokusira da bi bila još privlačnija strancima?

Na promovisanju Španije vredno rade i Pedro Almodóvar, Alejandro Amenábar, Antonio Banderas, Javier Bardem, Placido Domingo, Ferran Adrià, Valentin Fuster, Rafa Nadal, Pau Gasol, Iker Casillas, Tamara Rojo i Fernando Alonso. Danas imamo veoma dobre reference u skoro svakoj oblasti. Španska kinematografija poznata je po filmovima koji bi da ruše vlade i oni koji ih snimaju po meni su najbolji ambasadori naše zemlje. Slično je kao u inostranstvu – filmovima se prilazi objektivno, a ne u cilju političke osvete.

Da li i dalje živite „po avionima“?

Ne, više ne.

Kako se nosite s promenama koje su neminovne kada ste mama šestomesečne bebe i jednog trogodišnjaka?

Baš onda kada sam donela neke odluke, majčinstvo je sve promenilo, pa i moj profesionalni ritam. Ranije sam živela na snimanjima, išla s jednog na drugo. Nikada nisam imala vremena da spremim za sledeću ulogu. Živela sam, ne idealno, ali u skladu sa svojom profesijom. Međutim, jednom sam se, kad sam se vratila kući, zapitala šta je to sa mojim likom, gde se nalazi, i shvatila da i toj biljci treba voda da ne bi uvenula! Tada se sve promenilo.

Zamenili ste poslovnu porodičnom dinamikom?

Kao i svi na svetu, i ja moram da radim, ali hvala bogu, na poziciji sam na kojoj mogu da radim ono što želim, a to smatram velikom srećom. Istina je, s druge strane, da mi je porodica prioritet. Sada sve odluke donosim drugačije, mada za mene to nije nikakva žrtva, već nešto sasvim prirodno. Ništa drugačije ne mogu ni da zamislim, a to je verovatno nešto što nosim u sebi. Vaspitana sam tako da porodične vrednosti stavljam na prvo mesto. Danas se trudim da to održim.

Zbog posla kojim se bavite vaš privatni život je stalno pred očima javnosti. Kako se nosite s različitim komentarima?

Trudim se da ne čitam ništa što se piše o meni. Ni dobro ni loše, jer dobre stvari ponekad mogu da budu podjednako opasne kao i loše.

Šta mislite o tome što španski novinari imaju utisak da ste „izdašniji“ kada su u pitanju intervjui sa stranim novinarima?

Ja to ne primećujem. Kada sam u Španiji, ljudi su na svakom koraku ljubazni prema meni, osećam da su prijateljski naklonjeni i to mi se dopada. Ako neki misle suprotno, nije mi važno, jer su to ljudi koji danas kažu jedno, a sutra drugo. Kao pojedinac ne mogu stalno da brinem da svima bude dobro.

Danas su ljudi, bili poznati ili ne, veoma aktivni na društvenim mrežama. Vi, pak, ćutite. Zašto?

Nemam nalog ni na Twitteru ni na Facebooku. Odbijam. To ne znači da kritikujem one koji ih koriste. Mislim da bih se registrovala na društvenim mrežama samo kada bih imala svoju humanitarnu organizaciju, tj. pod uslovom da mi društvene mreže služe za potrebe koje prevazilaze mene kao pojedinca.

Da li je osnivanje takve organizacije nešto što planirate u bliskoj budućnosti?

Ima puno toga što bih volela da uradim, ali bih radije o tome pričala onda kada se upustim u to, iz prostog razloga što mi je do toga veoma stalo. Od trenutka kada sam počela da se bavim dobrotvornim radom posvetila sam se asocijaciji RED, koju su pre osam godina zajedno osnovali Bono i Bobby Schneider, i koja se bori protiv side u Africi. Volim takvu vrstu angažovanja zato što je konkretno i dugotrajno.

Može li se reći da je moć da se pomogne ljudima jedna od dobrih stvari koje donosi slava?

U suštini, nemam ja puno zasluga, to je samo kap u moru. Ako ništa ne radite ljudi, vas ogovaraju. Ako nešto radite, opet vas ogovaraju. Ja sam mišljenja da je uvek bolje uraditi nešto. Istina je da treba dobro promisliti pre nego što se odlučite s kim ćete sarađivati, može da vam uštedi živce.

Šta ste s godinama naučili da cenite?

Briga o zdravlju postala mi je najbitnija. Uvek mi je bilo važno da budem zdrava. Zdravlje nikad nisam shvatala olako, šta god da mi se u životu dešavalo. Mislim da sam do sad imala sreće. Čini mi se da je još uvek tako. Danas postoji gomila knjiga koja govori o tome da je ishrana od presudnog značaja za kvalitet života. Naučila sam kako da se zdravo hranim dok sam bila trudna. Sada jedem pet obroka dnevno, a ne dva, kao ranije. To ubrzava metabolizam i omogućava da sve radi kao podmazano.

PageBreak

Ne. Retko jedem prženu hranu iz prostog razloga što mi se ne sviđa. Neke stvari se trudim da izbegavam, na primer slatkiše. Umesto belog hleba i testenine od belog brašna, konzumiram integralne namirnice. Ključ je hraniti se balansirano. Ako to radite, možete sebi dozvoliti sasvim pristojne porcije. I naravno, uvek se negde provuče pokoja čaša vina ili piva (smeje se).

Bavite li se sportom?

Trenirala sam balet i ples 17 godina, ali nemam dovoljno vremena za teretanu. Planiram da opet počnem da se bavim jogom i tako jednim udarcem ubijem dve muve. Ona ne samo što je dobra za telo već je i odličan način za oslobađanje od stresa.

Vi ne stajete. Sada ste i novo zaštitno lice Lancômovog parfema Trésor.

Da, to je zanimljivo, zato što je Trésor parfem koji sam najviše koristila tokom svog života, a njemu me je prvo privukla ona prelepa kampanja sa Isabellom Rossellini, koju je snimio Peter Lindbergh.

Život je pun iznenađenja... Sada je kampanju režirao jedan od tvojih omiljenih režisera, Rob Marshall, a glavna uloga u njoj pripala je tebi.

Da. Lepo je kada čovek može iskreno da stane iza onoga što govori. Iza mog odnosa sa kućom Lancôme, koji će se sada proširiti i na proizvode za negu kože, stoji jedna stvarna priča i to ga čini posebnim. I dan-danas se sećam kako sam otišla u parfimeriju da tražim tester Trésora i kako su mi ga roditelji kasnije poklonili za rođendan. Koristila sam i druge parfeme, ali njemu sam se uvek vraćala. Imam puno uspomena na taj miris.

Kako je vreme koje ste kao devojčica provodili u maminom frizerskom salonu uticalo na vas?

Mnogo. Sedela sam tamo po ceo dan i za mene je baš to mesto bilo prva škola glume. U frizerskom salonu, žene su postajale poput likova iz Almodóvarovih filmova, i to bukvalno. Imala sam osećaj da sve mušterije igraju neku ulogu. Moja majka je, osim odlične frizerke, bila i veliki psiholog. Njoj su mušterije prepričavale najintimnije priče. Za mene je bilo fascinantno da ih posmatram, baš sam uživala u tome. Verujem da je to bila moja prva inspiracija za film. Sedela sam tamo sa školskim knjigama u krilu, ali nisam ih čitala. Uopšte! Proučavala sam sve te žene i način na koji je moja majka plivala u svim tim odnosima. Za mene je samo ona bila autentična i prepuna snage. Bila sam mala, ali sam već tada bila svesna toga šta interpretacija znači. Zahvaljujući tom salonu naučila sam da prepoznam kada se neko pretvara. Bile su to fantastične godine.

Pridržavate li se i dalje nekih estetskih pravila koje ste tada naučili?

Ja sam od one vrste žena koje svuda idu bose i u iscepanim farmerkama. Možda to nije ono što bi ljudi voleli da čuju, ali je istina. 

Da li je istina da ste u salonu naučili da šišate?

Nekoliko godina sam pomagala svojoj majci. Da, da, niko mi ne veruje, ali ja umem da skraćujem kosu. Stalno pokušavam da ubedim neku od svojih drugarica da se prepusti mojim rukama.

Do sada nijedna nije popustila?

Poneka je pokleknula (smeje se)!

A da li ste se usudili da ošišate samu sebe?

Jesam, koji put, ali jako je loše ispalo. Mnogo je teško.

Da pređemo na duh. Koju knjigu ste pročitali skoro?

Knjige koje se u poslednje vreme nalaze u mojoj torbi ili na policama uglavnom su o bebama i deci. Preporučujem spisateljicu po imenu Martha Gerber. Otkrila sam je preko knjige Caring For Infants With Respect. Zatim sam pročitala i sve ostalo što je napisala. Možete je pronaći na amazon.com. Ono što je napisala o komunikaciji sa decom je divno. Pročitala sam puno knjiga o trudnoći, periodu neposredno posle porođaja i prvim godinama deteta, pošto je to za mene bila važna tema i imala sam mnogo pitanja. Ova žena nudi veoma zanimljive odgovore. Autor je i knjiga za profesionalne vaspitače. Upravo sam ih kupila.

U kojim malim zadovoljstvima uživate?

U španskoj kuhinji. Pošto provodim puno vremena van kuće otkako sam se doselila ovamo, željna sam omleta od krompira, prave šunke i dobre paelje. Kada odrastete uz neka jela, jednostavno se na to i naviknete i hrana je prva stvar koju tražim kada sam u Španiji. Moj brat pravi najbolji gaspačo na svetu. Kada smo zajedno, stalno ga spremam. Leti ga pijem svaki dan. I danas sam ga napravila!

Kako se danas osećate u svojoj koži?

Bolje nego pre. To je, valjda, prirodna posledica toga što odrastam i razvijam se. Kada govorimo o izgledu, znam da može da zvuči kao kliše, ali zaista verujem da se, kad se osećam dobro iznutra, to reflektuje i spolja, i obratno. U to sam sigurna.

Tekst: Gema Viega