Odavno više nije tajna da ne živimo „sa“, nego „u“ i „na“ mobilnim telefonima. Ako nešto nije na društvenim mrežama, nije se ni desilo. Podjednako se prate predsednički izbori kao i stvaranje tetovaže drugarice iz osnovne škole.

Kompanije su na vreme shvatile gde je fokus i tamo prebacile većinu svojih aktivnosti.

U skorijoj prošlosti suvereni gospodar reklamnog prostora na internetu bio je Google AdWords, ali su potrošači postali zasićeni klasičnim oglašavanjem, pa je firmama mnogo teže da proguraju sponzorisani sadržaj. Traganje za autentičnim, iskrenim, poštenim, preporukama „iz prve ruke“ i ličnog iskustva je konstantno. 

Influenseri se zato vrlo brzo i sigurno pomeraju u centar fokusa ljudi, pa i marketing planova mnogih kompanija. Prema istraživanju firme L2 koja se bavi digitalnim strategijama i proučavanjem svih aspekata virtuelnog sveta, ulaganje u infulensere u ugovorima će do kraja 2019. godine prevazići dve milijarde dolara.

Sasvim je normalno očekivati da će Instagram, Facebook, Snapchat i Youtube želeti deo tog kolača s obzirom na to da su oni kanali kojima protiče sav taj sadržaj.

Dodatno će unaprediti svoje algoritme tako da će sve što preko njih ide morati da plati putarinu.

A tu prolazi zaista svašta. Veliki brat zvanično se preselio u mobilne telefone. Reality show dešava se na storijima društvenih mreža 24/7, a influenseri su postali pravi mali mediji, tj. video programi na kojima su uredno zastupljeni redovan i epp sadržaj. Kvantitet više nije problem, sada nastaje velika gladijatorska arena iz koje će izaći samo najkvalitetniji.

Oni sa milionskim auditorijumom, poput @desiperkins, imaju svoju produkciju, vrhunsku opremu, asistente i agente. Blogeri se čak više ne zovu tako, nego im u zaglavlju piše public figure ili tu stoji besmislen skup reči koji bezmalo određuje svaku osobu na planeti. Godina velikih promena on line marketinga nateraće „Living. Eating, Travel. Mother. Wifey. Hubby. Dreaming“ osobe da zaista počnu da prave relevantan sadržaj ili će postati potpuno beskorisne. 

Ono čime su preplavljene društvene mreže, a što će ubrzo postati banalna prošlost jesu poljupci koji su upućeni pratiocima. Oni troše medijski prostor, ne daju nikakvu informaciju, a njihov bukvalan prevod je: „Hvala što me pratite i lajkujete jer zahvaljujući tome dobijam luksuzno besplatno noćenje, proizvode i honorare i mogu da nastavim da živim glamuroznim stilom života. Ljubim vas, šećeri. Mwoa!“ Da bi ostali u fokusu, influenseri će pored svoje osnovne sfere morati da nauče osobu da se šminka, vežba, pravilno lepo/moderno obuče, skuva nešto ili napravi lampu od stare tegle. Potrošači na društvenim mrežama ne žele više samo value for the money, nego value for the time.

Da bi imali što više pratilaca i klijentima se učinili privlačnijim, mnogi korisnici pribegavaju kupovini istih. Ali, pošto nijedna prevara nije dugog veka, trenutno je popularan jedan od najboljih alata za praćenje razvoja naloga na društvenim mrežama sajt Social Blade.

Platforma je besplatna i na njoj se vrlo jasno, numerički i grafički, pokazuje broj rasta ili pada followera iz dana u dan bilo kog naloga na svetu, pa čak i vašeg. Ako bez ikakvog razloga taj broj naglo skoči (izuzetak može biti samo The Selfie Kid) postoji jasna osnova za sumnju.

Social Blade odličan je alat za kompanije koje mogu videti da li popularnost influensera pada ili raste jer, ako je reč o opadajućem trendu, očigledno je da ta osoba nije dobra investicija za poslove u budućnosti. Sa druge strane, za svačiji profil često se, sasvim slučajno, zakači i neki lažni nalog. Social Audit Pro je softver koji može pomoći korisniku da se otarasi tih fabrikovanih pratilaca, prezentuje klijentu svoj 100 odsto organski profil i napravi se konkurentnijim na tržištu. 

U svetu društvenih mreža ipak postoji termin koji skida influensere sa radara, a to je - biti previše popularan.

U trenutku kada osoba dostigne određeni broj pratilaca, učešće publike počinje da opada. Istraživanje od dva miliona influensera koje je sprovela marketinška platforma Markerly pokazalo je da, kada je o neplaćenim postovima reč, oni koji poseduju manje od 1k pratilaca dobijaju lajkove u 8 odsto slučajeva, a oni koje posmatra 1k do 10k ljudi u samo 4 odsto.

Kako cifra raste, taj broj se još smanjuje: od 10k do 100k je 2,4 procenta, a za one koji imaju od 1m do 10m pratilaca taj broj je samo 1,6 odsto. Komentari idu po sličnoj shema. Markerly i HelloSociety, firma čiji je posao da spoji klijenta sa odgovarajućim ljudima od uticaja, zaključili su da se takozvani mikroinfluenseri (10k do 100k pratilaca) više isplate od onih velikih sa preko 1m obožavalaca. Platforma za oglašavanje na društvenim mrežama Gnack, smatra da su mikroinfluenseri ipak oni ljudi koji imaju ispod 10k followera.

Ti nalozi uglavnom su sačinjeni od prijatelja, rodbine i kolega tako da se njihovim postovima mnogo više veruje jer se percipiraju ličnije. Najbolji deo cele priče je što su mikroinfluenseri i jeftiniji. Po kompaniji Influence.co cene u svetu su sledeće: oni koji imaju od 2k do 100k pratilaca u proseku naplaćuju od 137 do 258 dolara po Instagram postu, oni preko 100k 400$, a nalozi preko 1m po 1.400 dolara u proseku.

Međutim, ako šminkerska kompanija sarađuje sa poznatom ličnošću koja ima i 3m pratilaca, verovatno je da se njih 50 odsto i ne šminka.

Mnogo je bolja strategija opredeliti se za dvadesetak mirkoinfluensera sa uže targetiranom publikom koja će stvarno biti konzument željenog proizvoda. Pri odabiru saradnika i sam brend trebalo bi da odluči šta želi, da poveća prodaju ili samo svest o brendu, tj. da radi image kampanju. Amazon trenutno testira taktiku po kojoj plaća influensere tek onda kada im sa njihovog naloga dođe određeni broj kupaca i nikako pre toga. To znači da oni moraju da dokažu koliko je njihov kanal dobar medij i nije dovoljno samo poslati medija kit i screenshot sa brojem pogledanih storija. 

U Srbiji se, za sada, sve zadržava na nagađanju i jednih i drugih. Cena postova kreće se od 50 do 150 evra po Instagram storiju ili 300 - 400 po storiju i postu. Istina je da mnogi klijenti i ne plaćaju objave, nego samo šalju proizvode u nadi da će biti prikazani na željenim nalozima.

Sa druge strane influenseri pričaju o vrlo velikim ciframa ne bi li se prikazali zauzetiji i poslovniji nego što jesu i siva zona se samo produbljuje. Ono što je istina u našoj zemlji jeste da cifre kompanija zahvaljujući influenserima rastu samo u virtuelnom svetu. Broj pratilaca i lajkova povećava se, ali prodaja konkretnih proizvoda ili usluga ne beleži skokove. Čak i kada firme u Srbiji budu mogle da utvrde učinak influensera na kampanjama, sponzorisanim postovima i u engejdžmentima, potrošači su ti koji zadržavaju vlast nad dugmetom follow i odlučuju da li će radije gledati virtuelne poljupce, tetovažu davno zaboravljene drugarice ili ipak naučiti kako da otvore flašu vina bez vadičepa.   

Tekst: Branislava Kostić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/