Pre 141. godinu rođena je utemeljivačica modernog plesa Isadora Duncan, koja je svojim odvažnim potezima prkosila stereotipima i borila se za promene, progres i oslobađanje žena od očekivanih društvenih uloga.

Isadora Duncan rođena je u San Franciscu 26. maja 1877. godine kao najmlađa od četvero dece inžinjera i bankara Josepha Charlesa Duncana, te pijanistkinje Mary Isadore Grey.

Neposredno nakon njenog rođenja otac joj je bio optužen za novčane malverzacije, a porodicu je pogodilo veliko siromaštvo. A uz sve to, roditelji su joj se razveli, te se devojčica sa sestrom Elizabeth i braćom Augustinom i Raymondom preselila u Oakland u Kaliforniji. 

Isadora je od najranijeg detinjstva bila izuzetno svojeglava i samopouzdana devojčica. Zbog manjka novca u porodici, ali i želje da se oslobodi "okova“ klasičnog obrazovanja, Isadora napušta školu već kao desetogodišnjakinja. 

U to vreme postaje zaljubljena u ples, te počinje sa davanjem plesnih instrukcija deci iz susedstva. Ples je posmatrala kroz drugačiju prizmu od ostatka svoje okoline. Obožavala je improvizovanje sa plesnimim pokretima, te kretanje usmereno prema nekoj sopstvenoj koreografiji iz mašte. 

"Rođena sam kraj mora, i primetila sam da su se svi veliki događaji u mom životu dogodili upravo pored mora. Prvu ideju o pokretu i plesu dobila sam iz ritma talasa", kasnije je priznala. 

Plesom je nastavila da se bavi tokom čitavog tinejdžerskog preioda, te se prijavljivala na audicije brojnih pozorišnih kuća. Svoj prvi službeni posao dobila je u plesnoj trupi Augustina Dalyja u Njujorku, gde je neko vreme vežbala sa čuvenom balerinom Marie Bonfanti. 

Međutim, američka plesna scena brzo joj je dosadila, pa 1898. godine seli u London, gde nastupa na privatnim zabavama bogatih Britanaca. Tu polako počinje da gradi svoju plesnu reputaciju i repertoar, a posao je vodi na razne strane širom Evrope.

Potpuno drugačija od ostalih

U Berlinu je 1904. godini osnovala svoju prvu plesnu školu za decu, jer joj je velika želja bila da novim generacijama prenese ljubav prema umetnosti. Preko škole upoznala je i mlade plesačke nade Annu, Maria-Theresu, Irmu, Liesel, Gretel i Eriku koje će kasnije (1919. godine) legalno usvojiti.

Kritičari su je ili voleli ili osporavali njen talenat. No bez obzira na to bila je velika inspiracija za neke od najvećih umetnika 20. veka, poput skulptora Augustea Rodina, ali i pesnika Sergeja Jesenjina koga je upoznala na jednoj moskovskoj zabavi sa svojih 44 godine. 

U ateljeu slikara Georgija Jakulova i na zvukove Internacionale izvodila je svoj poznati ples sa šalom kada ju je 26-godišnji pesnik prvi put ugledao. Ne mogavši skinuti pogled s Isadore, Sergej je očarano došapnuo prijatelju samo jednu reč - Boginja. 

Uprkos velikoj razlici u godinama započeli su strastvenu i turbulentnu vezu koja je krunisana brakom 1922. godine. No njihov brak trajao je samo tri godine, a pesnik je nekoliko meseci nakon razvoda počinio samoubistvo obesivši se njenim šalom. 

Isidora Duncan verovala je u evoluciju plesnog pokreta, smatrajući da je svaki pokret organski nastavak onog prethodnog. Njeno plesanje karakterisala je snaga promena, apstrakcija i oslobođenje. U plesnim rutinama je i  trčanje, poskakivanje, bacanje i druge energične aktivnosti. 

Kada bi je pitali šta njen ples znači, spremno je odgovarala: 

"Kada bih vam mogla objasniti šta znači, ne bi imalo smisla plesati." 

Obično je plesala u lepršavim haljinama širog kroja koje su joj omogućavale svu slobodu kretanja. 

"Propovedam slobodu uma slobodom tela; žene, na primer trebaju izaći iz zatvora korseta", izjavila je Isadora jednom prilikom.

Velike životne tragedije

U privatnom životu jednako je bila nesputana, kao i u plesu. Imala je veze s muškarcima i ženama, a rodila je dvoje dece različitim muškarcima, iako nisu bili u braku što je za ono vreme bilo nezamislivo ponašanje. 

S pozorišnim dizajnerom Gordonom Craigom 1906. godine dobila je ćerku Deirdre Beatrice, a nasledniku ogromnog bogatstva kompanije za šivaće mašine Singer - Isaacu rodila je sina Patricka Augustusa četiri godine kasnije. Velika tragedija zadesila ju je 1913. kada je u saobraćajnoj nesreći izgubila oba deteta. 

Shrvana tugom i velikim gubitkom otišla je da se oporavi na Krf, gde nakon nekog vremena shvata kako želi da rodi još jedno dete. 

U svojoj autobiografiji po imenu My Life priznaje da je preklinjala italijanskog skulptora Romana Romanellija da spava sa njom jer je očajnički želela još jedno dete. Njene želje su vrlo brzo i ostvarene. U avgustu 1914. na svet je donela sina, ali novorođenče je umrlo neposredno nakon rođenja. 

Zbog ovih životnih tragedija odala se piću. Bol je ubijala alkoholom, kao i brojnim ljubavnim vezama. 

Tragičan kraj doživjela je u noći 14. septembra 1927. godine u Nici.

Vozeći se u sportskom automobilu bez krova marke Amilcar CGSS, dug svileni šal ukrašen delma ruskog umetnika Romana Chatova koji je nosila na sebi zapleo se u gumu i slomio joj vrat.

Svet je bio u šoku. 

Iako Isadorine škole za ples nisu bile dugo otvorene, njene usvojene ćerke nastavile su da šire Isadorinu metodu novim generacijama i nakon njene smrti. 

Danas se Isadora Duncan naziva majkom plesa i utemeljivačicom modernog plesa, a 1987. godine uvrštena u plesni Hall of Fame u Njujorku.

Izvor: Zadovoljna.hr

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/