Zašto su muška prijateljstva i dalje površna, i koliko se razlikuju od ženskih? Ana Dodig analizira večiti fenomen

Ne sećam se u kom trenutku je zaživela ona da su žene sa Venere, a muškarci sa Marsa. Možda se to desilo kada je iz štamparije izašla istoimena knjiga američkog pisca, predavača i bračnog savetnika, dr Johna Greyja, koja je pokušala da objasni razlike između dva pola, aludirajući na to da muškarci i žene svemu pristupaju sasvim drugačije. Kada kažem svemu, mislim ama baš svemu. Možda smo zato i dobili one odrednice „ženske teme“ i „muška posla“, gde smo mi žene ta muška posla doživljavale kao jako banalne, nezanimljive aktivnosti, gde je bliskost samo reč u rečniku, a ne nešto što se neguje i gradi kroz niz otvorenih razgovora, ispovedanja, a u neku ruku i plakanja. Sa druge strane, muškarci nikada nisu uspeli, niti će da shvate zašto drugaricama moramo da ispričamo sve što nam se dešava u životu, a posebno ne zašto delimo intimne stvari srca. Elem, Venera vs Mars.

Dok su žene od davnina naučene da dele svoja osećaja, pokazuju svoju nežnost i krhku stranu, mnogi muškarci naučeni su da komuniciraju jedni sa drugima na potpuno drugačiji način. Zapravo da ne komuniciraju. Da se razumemo, otvorena komunikacija nije nikome urođena, ali žene jesu prirodno otvorenije i kroz prijateljske odnose naučile su da se još više otvore. Nažalost, rekla bih da muškarci to nemaju i da je to kritičan i ozbiljan deficit, ali da u neku ruku ni oni sami nisu krivi i da taj „nedostatak“ najviše njima šteti. Tu se vraćam na ono da su muška prijateljstva drugačija jer su sami muškarci drugačiji od nas žena.

Istražujući nekoliko iskustava na ovu temu, pronašla sam priču čoveka koji je napisao na netu kako je punih 18 godina sa ekipom drugara igrao poker svakog četvrtka uveče i da su tada retko šta delili iz sopstvenih života. Mahom su pričali o kartama, klađenju, blefiranju i sportu. Jedne večeri, čisto iz zabave nehajno je pitao svog prijatelja Lensa za poker stolom da li može da imenuje njegovu decu. Lens nije mogao jer prosto nije znao. S druge strane, u bliskom okruženju, pa i svom, imam nekoliko primera gde se ženama muški prijatelji njihovih partnera otvaraju daleko više nego sopstvenim prijateljima, pa se tako desi da moja drugarica pre sazna lične detalje iz života muževljevog druga poput onih da ima novu devojku ili sazna detalje razvoda, dok njen muž živi u neznanju jer o tome nisu pričali. Na šta ja uvek kažem: „Pa šta pričaju ako ne pričaju o tome?“. Ja na primer dosta dugo nisam delila intimne stvari svojim prijateljicama, već sam se poveravala samo sestri, ali to je bilo isključivo jer sam dosta dugo bila nepoverljiva, zatvorena i nesigurna, i jer mi inače treba vremena da se nekom otvorim u potpunosti. Danas ne znam šta bih da nemam prijatelje kojima mogu da napišem sve što mi je na srcu, da podelim šta me muči, ali i da pokušam da bolje razumem svoje osećaje. 

Prijateljstva su prve veze koje razvijamo van porodice, i vrlo su važna i značajna u razvoju jer nam zapravo daju prve lekcije iz empatije, saosećanja i davanja. Ona nas uče kako da se nosimo sa nesuglasicama, rešavamo konflikte, pokazujemo naklonost i u neku ruku iskazujemo osećanja i gradimo bliskost. Ali, oduvek je vladalo mišljenje kako su ženska prijateljstva snažnija i intimnija. Neko će reći i sklonija trzavicama, prekidima i nabusitim momentima, ali gde ima većeg emocionalnog i prisnijeg ulaganja i davanja, ima i više turbulencija. Ukratko, mi žene u prijateljima ne tražimo društvo za neku aktivnost, već podršku i potvrdu. Kod muškaraca se dosta prijateljstava zasniva na aktivnostima - na igranju video-igrica, bavljenju sportom, gledanju Marvel filmova, pecanju, roštiljanju. S druge strane, deljenje intimnosti kod većine muškaraca izaziva neprijatnost, ali na kraju krajeva, intimnost nije samo ženska potreba, i emocionalna podrška jeste osnovna ljudska potreba, kako za muškarce, tako i za žene.

Koliko puta se desi da muškarac u mlađim danima ostavi na dejtu loš utisak jer kod većine mladih muškaraca nedostaje nekoliko kritičnih veština za uspostavljanje komunikacije: radoznalost, postavljanje pitanja, slušanje drugoga, empatičnost i razgovor. Nažalost, negovanje određene i šablonske muškosti, one sa alfa prefiksom doprinelo je da veliki broj muškaraca suzbije svoje emocije i ne prikaže ih jer će u muškom društvu ispasti „gej“ ili previše „ženstveni“, te biti predmet ismejavanja, napadanja i maltretiranja. Tako su kroz odrastanje dečaci naučeni da nije okej da puste suzu, zagrle druga ili otvoreno pokažu sva svoja osećanja. Takođe, naučeni su da jedino u intimnom, partnerskom odnosu emocionalna, otvorena iskustva mogu tražiti i imati isključivo od žena u svom životu, bilo da je to partnerka ili sestra. Stoga, emocionalni razvoj muškaraca postaje teret koji često pada na žene. Posebno kada se desi sudbonosno „da“ i kada veliki broj muškaraca očekuje da će žena biti glavni izvor druženja i zabavljanja. Koliko su žene mogu, i koliko su spremne, tereta da ponesu? Očito mnogo.

Jedan lik na Reditu bio mi je vrlo zanimljiv i iskren kada je napisao kako žene nisu samo po prirodi takve, već su i naučene da se otvaraju i da ih društvo zbog toga neće manje vrednovati ili davati im određene epitete. Po njegovom mišljenju mnogi muškarci nemaju rečnik, čak i ako iznutra izgore da nekome kažu kako se osećaju, ali da se to ne odnosi na pozitivne osećaje i ljutnju, koje muškarci i te kako prikazuju i nemaju problem sa tim. Priznavanje slabosti i ranjivosti kod njih je već izazov i suprotno tradicionalnoj muškoj slici o sebi, ili bar onoj koja je narativ od kada znamo za sebe. Parafraziraću, ali dečko je napisao kako je problem koji muškarci imaju sa muškim prijateljstvima problem tradicionalne muškosti, a samim tim i posledica patrijarhata.

Naravno, patrijarhat je daleko više oštetio žene, ali ne smemo da zaboravimo da je i muškarcima naneo veliku štetu. Jer, da bi imali dublje, ispunjenije odnose, muškarci moraju da ostave po strani svoju „muškost“ i unesu svoje ja u te odnose. Za sada, rekla bih da i dalje živimo u svetu gde su muška prijateljstva ona koja su ležerna, „bez drame“, jer ne moraju „o svemu da pričaju“ sa svojim prijateljima, ali i koja, ako biste pitali veliki broj muškaraca, zadovoljavaju njihove „prijateljske“ potrebe. Duboke, intimne emocije očito se čuvaju za žene, one sa Venere.