Pripadam generaciji X. Tako kažu zato što sam rođen između 1961. i 1981. godine. Istina, na samom početku ove kategorije, tako da bi me rado svrstali u baby boomere, koji su rođeni posle rata, ali nekako su mi draži ovi mlađi. A i onako kako opisuju X generaciju, više osećam da im pripadam.

Ne volim generalizacije i svrstavanja u klišee, ali kažu da je baš to karakteristika generacije X, sa čime moram da se složim – odlikuje nas individualistički duh koji vrednuje slobodu, ne podosi lažne autoritete i mikromenadžere na poslu. Gledali smo sa blagim podsmehom na roditelje radoholičare, zadržavši pri tom umerenost i odgovornost.

Vozili smo bicikle bez kacige, autostopirali do mora bez straha, kasnije vozili automobile bez sigurnosnih pojaseva i airbagova, pili koktu svi iz iste flaše, paradajz je imao ukus i bilo ga je na pijacama u januaru, a postojao je i kultni nedeljni porodični ručak. Vraćali smo se u pristojno vreme kući iz provoda – to je vreme kada klinci sada izlaze. Nije bilo mobilnih telefona, sa strahom smo gledali prve kompjutere, čestitali novu godinu čestitkama UNICEF-a, krali kao klinci trešnje kod komšije, a ne komšijski wireless. Nismo mogli ni da pomislimo da za školske probleme tražimo od roditelja da nas pokrivaju, roditelji su bili na strani profesora.

Ako osećate nostalgiju u mojim rečima, u pravu ste, nekako je bilo lakše, kao da je bilo manje pritiska, živelo se opuštenije, ali nostalgija je zavodljiva lažljivica. Kada ove priče ispričate današnjim klincima, zapitaju se kako smo uopšte živi.

Opisivali su nas u ozbiljnim analizama i mnogobrojnim člancima kao cinične, razočarane, pasivne i nemoralno buntovne (ne iz ideala). Nevelika po broju, generacija X bila je vaspitavana u duhu sveže prihvaćenog razvoda, u senci hladnog rata i gušenja seksualne revolucije pred naletom side. "Svaka generacija zamišlja da je inteligentnija od one pre nje i mudrija nego ona koja dolazi posle nje", kaže Orwell.

Generacija Y hoće sve, sad i što brže

Generaciji Y, ili kako ih još u anglosaksonskoj literaturi zovu – Why Generation, Millennials, iGeneration, eGeneration – pripadaju svi oni rođeni posle 1981. Valjda su dobili ime po tome što su došli posle generacije X, a ne zbog toga što idu otkrivenog stomaka i spuštenih pantalona tako da se lepo vidi znak Y ako ih gledate sa zadnje strane. To su neki novi klinci koji nose proteze sa cirkonima, tetovaže i pirsing na bilo kom delu tela južno od obrva i to nije više prepoznatljiv znak marginalnih grupa, već „obaveza“ roditelja nakon uspešno završenog sedmog razreda.

Zameraju im nepismenost, govore u skraćenicama LOL, BRB i OMG – koje samo oni razumeju, u njihovom govoru reč cool pokriva mnoga značenja, engleske reči i fraze uveliko preplavljuju njihov jezik. Do svoje 18. godine videli su oko 500.000 reklama, u jednoj ruci drže iPod, šalju MMS drugom rukom.

Sada imaju skoro 30 godina, a futuristička statistika polako skida osmeh i donja vilica prati zemljinu težu: kome li su se ranije generacije obraćale za odgovore ako se zna da se mesečno na Googleu postavi 2,7 milijardi pitanja! Količina tehničkih informacija koja se sada udvostručava svake dve godine 2013. godine dupliraće se svaka 72 sata, pa će dovoljno biti samo da na trafici ili na eBayu kupimo čip i govorićemo perfektno japanski u Japanu.

Zbog svega toga očekuje se da sadašnji učenici do svoje 38. godine zamene 10 do 14 radnih mesta, a baviće se čak i poslovima koji nisu ni postojali pre desetak godina. Radiće se svuda, jer radno mesto je tamo gde je laptop nove generacije. Velike kompanije zapošljavaće talentovane, njih će pratiti od 16. godine i coachovati ih tako da pokažu sve kapacitete. Da, Facebook generacija je spremna na to! Postali su opinion makeri na blogovima, a marketinški stručnjaci ozbiljno ih proučavaju jer su baš oni ta armija koja će kupovati ne samo šareno i novo, već i visokokvalitetno. Svi koji se bave budućnošću posla moraju da prihvate novu revoluciju na radnom mestu, koju diktira njihov odnos prema autoritetu i posebna zahtevnost.

PageBreak

Ima ih 78 miliona u svetu i 24 sata su online, prate nova tehnološka čuda. Psiholozi su primetili da brže pamte i upijaju informacije, ali se teže koncentrišu i pažnja im je kratkotrajna. Izdvajaju samo bitno, a izostavljaju sve što traži povećan napor za razumevanjem pročitanog ili obraćanje pažnje na detalje.

Ipsiloni na poslu

Na poslu su skloni multitaskingu i vole da rade u kreativnom timu u kojem mogu da se iskažu. Ambiciozni su i znaju šta hoće. Jedanaesti septembar upozorio ih je da je život kratak i da moraju da požure. Oni žele fleksibilan posao, koji je uz to dobro plaćen.

Istina, ume da im bude dosadno ako je protok informacija spor i skloni su instant zadovoljstvima, retko razmišljajući o dalekoj budućnosti. Ipak, svojim nesumnjivim sposobnostima to lako prebrode i prilagode se složenim zadacima. Teže balansu posla i privatnog života – ne žive da bi radili, već rade da bi živeli. Generacija Y hoće dinamično radno mesto, jer su potpuno svesni da se više ne računa vreme koje neko provede na poslu, već rezultati, i spremni su da uče bez obzira na kompleksnost posla.

Za razliku od generacije X, koja je imala otvoren bunt prema šefovima koji komanduju i kontrolišu, generacija Y jednostavno ignoriše takve autoritete. Oni žele coaching stil rukovođenja u kojima se poštuje njihova ličnost, žele da šef pokaže poverenje i da im bude mentor i oslonac, ne savetnik. Žele da im šef kaže šta treba da rade – a ne kako da rade, oni će već iskoristiti svoju kreativnost i postići rezultat.

Takođe žele da u potpunosti učestvuju u donošenju odluka, ponekad precenjujući svoje sposobnosti, jer za odgovornost je, pored želje, potrebno i znanje i iskustvo. Stare vrednosti kao što su poslovna etika, poštovanje autoriteta, lojalnost i posvećenost, finansijski konzervativizam, dugoročno planiranje i sposobnost odlaganja zadovoljstva više nisu na ceni.

Dolazi novo vreme. Oni hoće više nego samo prijateljstvo, žele da budu shvaćeni, prihvaćeni, poštovani i uključeni. Ako ste im šef, vodite računa o njihovim potrebama – žele kvalitetan odnos i platu, mogućnost napredovanja i rad u timu. Motivišite ih individualno, fokusirajte se na rezultat i pustite ih da rade, coachujte ih. Ne govorite im kako da rade, ne dajte im rešenja bez njihovog učešća, ne donosite odluke ako to mogu oni. Savete izbegavajte, a kritiku saopštavajte samo na konstruktivan način: ne šta su loše uradili, već šta da sledeći put urade bolje!

PageBreak

Kuda ide generacija Y?
Kultura

Oni ne čitaju knjige i časopise, ali pogledaju poneki 3D film, reality ili talent show. Idole ranijih generacija zamenila je celebrity kultura u kojoj, kako je još Warhol predvideo, svako može biti zvezda. Da li je na redu ultimativno odbacivanje svega što su baby boomeri i generacija X doneli? Je li to cena ekonomske krize u kojoj smo izgubili ogromni potencijal i razočarali one koje nismo na vreme uključili da nam pomognu i unesu svežu krv? Ili su samo vreme i nova tehnologija resetovali zastarele, prevaziđene vrednosti.

Ipak, ima mnogo više svežine u konsenzualnom izboru Obame za predsednika nego u kontrakulturnom talasu šezdesetih i sedamdesetih godina. Generaciju Y ponekad zovu i Petar Pan generacijom, zato što prolongiraju period odrastanja. Nije to tako samo kod nas – mada smo mi taj trend imali i u prošlim generacijama, čini se mnogo više nego bilo ko – sada Evropa i svet idu našim putem. U vreme ekonomske krize teško je kupiti stan, i iznajmljivanje je skupo, tako da deca koja više nisu deca duže ostaju u kući roditelja. Nisu samo ekonomski razlozi ti koji usporavaju proces odrastanja, izgleda da mladi na druge načine definišu period odraslosti, ne na osnovu uobičajenih vremenskih repera, već na osnovu ličnih sposobnosti koje sami procenjuju. Ponekad nedostatak samopouzdanja i ogromna konkurencija učine da se proceni da "još nije vreme" da se osamostale.

I umesto da ih ohrabre, roditelji ih vezuju za sebe da "još malo ostanu, jer stvarno, kuda će sada kad je teško zaposliti se". Ušunjali su se u naše živote, u kancelarije i recept za razumevanje krije se u prilagođavanju. Oni nama? Ne, mi njima – jer je budućnost njihova.

Treba da naučimo da komuniciramo, jer mi insistiramo na učenju, oni na iskustvu, mi reagujemo, oni insistiraju na relacijama. Ne treba da u potpunosti prihvatimo njihov stil života, samo da ga razumemo i poštujemo. Ako možemo, trebalo bi i da ga usvojimo. Njima, naime, nije stalo do toga koliko znamo, već žele da znaju koliko nam je do njih stalo.

Tekst: Dr. Zoran Ilić