Najsladji i najlepši šerbet. Moja mama zna tačno kakav volim. Dugo mi je trebalo da razumem zašto je tako ''slatko'' biti prehladjen ukoliko ona brine o meni, to je gotovo nešto na šta se čovek može opasno navući.
Nada, ime koje joj pristaje. Kroz život ide srcem i velikom logikom, mudrošću, čiji bih makar mali deo volela da posedujem. Njena energija, poput neke velike i dobre sile, koja nas svojom ljubavlju štiti, sve može, sve postiže, za sve pronalazi rešenje. Ništa je ''ne mrzi'', ništa teško. Čekaj da razmisli, i dobićeš najbolji mogući odgovor.
Celog života, pomalo je i misteriozna. Samo pretpostavljam, koliki je trud bio potreban da bude vrsta oslonca koji je bila i koji jeste. Od mladosti razumeti umetničku dušu, razumeti je toliko dobro da je celog svog života podržavaš, dopuštaš da se razvija, sa ponosom posmatraš, sa strahom, zebnjom, i neizmerno voliš.
Život je vozio tempo koji je retko ko mogao u sebi razumeti. Rano je ostala bez majke, svoje kraljice, bila je najbolji djak, student, kasnije šef pravne službe Radio Televizije Srbije gde je imala trista šezdeset zaposlenih. Možda je zato sa nas troje, a sada i više, uvek umela tako dobro da se snalazi.Veliku snagu pronalazila je oduvek u veri, u tišini, u sebi, koju će kasnije nama prenositi, svakog jutra, svakog dana i večeri kada nam iz čista mira padne na pamet da nam onako lagano obrne sto palačinaka, jer će celo društvo sa Dorćola da se sjati u našu malu sobu.
Nedavno sam imala noćnu moru, sanjala sam da ona nije moja mama, i svima oko sebe pokušavala da objasnim koliko je to bilo teško.
