Moja Kraljica je moja žena. To bi, logično, značilo da sam ja Kralj. To bi značilo da je naša ćerka Princeza, da smo mi dinastija Stojanović i da se naše skromno Kraljevstvo sastoji od par desetina kvadrata na Neimaru. Nije loše za jednog dizajnera. To je, naravno, tako samo u izmišljenim bajkama koje pričamo Princezi pred spavanje. Ona sama doda, tu i tamo, po nekog jednoroga.
Sad ih imamo tri. Ekipa Jednoroga posećuje raznorazne planete u svemiru i pomaže svojim čarolijama stanovnicima u nevolji. Juče smo bili na Planeti Prozora, gde su jednog dana svi prozori ostali otvoreni, a napolju je bila Zima. Jednorozi su to brzo rešili tako što su zamolili Veliki Vetar da snažno dune i zatvori prozore. Posle te intervencije, nikome nikada na Planeti Prozora nije bilo hladno. Međutim, kada se ujutro svi lepo vratimo u realan život, nešto čarobne prašine od sinoć ipak ostane.
Kralj ne dozvoljava da se ta prašina čisti. Princeza krene u školicu da nacrta 225. nastavak serije o Jednorozima, a Kraljica ode na posao. Posao nije lak. Raznovrstan je i zahtevan. Puno se putuje. Moraš da imaš nekoliko glava, ruku i nogu, a ako ih nemaš moraš da ih izmisliš. A posle, kada se vratiš u svoje malo Kraljevstvo, moraš da izmišljaš sa Princezom i Kraljem, priče o Jednorozima.
Dakle, biti Kraljica je ozbiljan posao, u kojem je moja žena jedna od najboljih, takoreći u Upravnom odboru Svih Kraljica Svemira.
