Šta povezuje devojku koja se budi sa osmehom jer danas ide da se sretne sa dečkom, profesorku koja voli predmet koji predaje, muzičara koji satima vežba pred koncert ili naučnika koji godinama istražuje i slikara koji završava svoje umetničko delo? U čemu je sličnost između muškarca koji urla i udara pesnicom u fotelju dok gleda svoj omiljeni fudbalski tim na televiziji i domaćice koja plače dok gleda TV seriju?

Strast! Strast je začin života, gorivo motivacije, katalizator kreativnosti, pokretač posla, aktivator mašte, ponekad i genijalnosti. Strast je najveća tajna uspešnih ljudi, onih koji mnogo postižu u životu. Većina nas je i nastala iz čina ekstaze i strasti. Svaki novi početak, unutrašnje preobraženje, pa i prve misli ujutru kad se probudite – na svom izvoru imaju strast. To je onaj dodatak koji pretvara „moram“ u „hoću i želim“, esencija posvećenosti nekome ili nečemu, to je ono što nas drma, vatra koja dolazi iznutra.

Šta čini osobu privlačnom, zavodljivom i šarmantnom? Šta čini da želimo  da budemo u njenoj blizini, da je slušamo i gledamo, da upijamo njenu snagu? Odgovor je predanost i posvećenost nekome ili nečemu. Ta osoba prihvata svoju životnu ulogu sa strašću, puna je snage, deluje kao da je ceo svet njen, uživa u trenutku i potpuno se predaje onome što radi. Strast podstiče da nastavite i kada vam svi kažu da odustanete , čak i kada izgubite svaku nadu da ćete naći pravu osobu.

Ono što prvo pomislimo kada kažemo strast je divlja, strastvena ljubav.

Psiholozi govore da se iskustvo strastvenih osećanja razlikuje kod muškaraca i žena; muškarci se brže zaljube, dok žene imaju tendenciju da se lakše „odljube“. Strast je lubrikant zaljubljenosti, intenzivna čežnja za partnerom, euforično osećanje ispunjenosti i ekstaze, potreba za blizinom i kontaktom. U početku, u vrelini veze se stvarno dešava „hemija“. Ovaj afrodizijački koktel strasti čine: feniletilamin (ima ga i u čokoladi), oksitocin (seks traži novi seks), serotonin (24/7 opsednutost), dopamin (zadužen za euforiju, čežnju i zavisnost), endorfin (naši unutrašnji opijati) uz koju kap feromona. Iako seksualna privlačnost dominira, strast je više od toga, ovde je reč i o brizi prema partneru, može biti i igra dominacije i submisivnosti, kao i želja za dokazivanjem, a tu je i uzbuđenje zbog otkrivanja novog. Odanost, poverenje i bliskost su ređe uključeni, ali kada na njih dođe red, strast se topi.

Kad opijenost prestane

Obično posle par godina, kako primećuju psiholozi, i ljubav evoluira u tzv. prijateljsku ljubav koju obeležavaju bliskost i odanost, a partneri čeznu i nostalgično se sećaju strasti iz prošlosti. Ona ostaje osnovni sastojak mašte, ponekad razlog za prevaru ili razvod. Izgleda kao da su dugogodišnji brak i strast nespojivi. I u poslu je slično. Sveća početnog entuzijazma dogoreva vremenom i javlja se burnout sindrom – istrošenost i apatija. Ponedeljak je noćna mora, zahvaljujemo se Bogu zbog petka. Veliki neprijatelj strasti je i ravnodušnost.

Danas je imperativ biti cool, ali neiskren, samoobmanjući stav tipa „svejedno mi je“ guši svaku pozitivnu energiju. Ravnodušnost nam često daje trenutni privid snage i to nas uljuljkava. Mada, u osnovi ravnodušnosti je strah: od bola, od gubitka sigurnosti, od napuštanja zone komfora, od prejakih osećanja koje će neko iskoristiti i zgaziti. Drugi razlog za apatiju je kontrola. Strast traži spontanost i kreativnost, prkosi razumu i ne podnosi ograničenja. Kontrola je antiteza strasti, ona se opire svakoj promeni, određuje granice i traži izvesnost.

Pozitivna opsesija i negativna strast

Pored strasti koju Robert J. Vallerand zove „harmonična“, skladna strast i u kojoj ljudi imaju kontrolu i umeju da je zauzdaju, postoji i opsesivna strast, gde ljudi imaju nekontrolisan nagon da rade iako vide da zapostavljaju sve, pa i važne osobe, a rad im služi da bi stabilizovali negativan doživljaj sebe. Ovi ljudi, slično patološkim kockarima, ne osećaju unutrašnju radost i pozitivne emocije, retko su kreativni i obično se zavaravaju da imaju entuzijazam za posao – rade naporno, ali bez vatre. Sa doživljajem neuspeha povećava se opasnost opsesivne fokusiranosti na određeni cilj. Konstantan neuspeh može da tera ljude da dokažu da mogu ili ih potpuno čini bespomoćnim.

Kako uzburkati svakodnevicu?

Nema magičnog metka, nema univerzalnog recepta. Ali, vredi pokušati i divno je ponovo otkriti da život ima smisao. Prvo je neophodno da primetite da ste se uspavali: u poslu, braku, vezi. Mnogi su i zaboravili šta je njihov pokretač. Pomoći će ako postavite pitanja: Šta je to što stvarno volim, a ne radim često? Ako bih jednu stvar radila celog života, čak i ako ne bih bila plaćena za to, šta bi to bilo? Šta čini da se osećam tako kao da ništa više ne postoji? O čemu oduvek sanjam, a nisam imala vremena ili novca, plašila sam se ili sam to smatrala nepraktičnim?

Jednostavno, treba se zapitati kada ste poslednji put osetili da vam srce jače kuca i da se osmeh spontano javlja. Kako ste to postigli? Strast može da ima spoljnu inspiraciju i okidač, ali je suštinski unutrašnja stvar, u pitanju su i stav i naše vrednosti. Nekima pomaže i „metoda 3 filma“ – recite koja 3 filma volite i nađite zajednički imenitelj, to je vaša strast!

Dozvolite sebi iskorak iz kutije i gurnite je u stranu. Faktor iznenađenja osvežava monotoniju u vezi. Treba biti otvoren za lepotu trenutka, uraditi stvari uprkos logici, dozvoliti sebi bogatstvo slobode, kao kad u toplom danu skinete sve sa sebe i uronite u vodu iako znate da je hladna. Lek za kontrolu je da učinite nešto novo, nešto što nikada niste radili: plešite, svirajte, bavite se sportom... Strast neće doći sama, niti treba čekati da nam je neko probudi. Moramo sami! Za početak promenite ugao posmatranja: „Zašto?“ pretvorite u „Kako da“, rizik u šansu i priliku, problem u izazov, prisetite se neke situacije u kojoj je šef bio dobar, donesite neku biljku na posao, začinite atmosferu nečim novim... Lek za ravnodušnost i monotoniju je i iskrenost prema sebi. Treba biti hrabar i iskreno odgovoriti na pitanja: Da li u mom životu postoji neka oblast u kojoj iza ravnodušnosti skrivam svoj strah i bol? Kako mi je uspelo da potpuno otupim prema ljudima ili osećanjima do kojih mi je zaista stalo? Čiju ljubav, prijateljstvo ili dobrotu primam s ravnodušnošću?

Budite istrajni

Za početak je dovoljan samo jedan dan. Sreća je znati šta se hoće i strastveno to želeti. Kad odlučite da u jednoj oblasti imate više strasti – npr. u vezi, poslu, duhovnom razvoju – jedan dan se prepustite samo tome. Ako je vaš posao prodaja – učinite neku ekstra uslugu ili se posvetite potpuno kupcu, ako ste umetnik – stvarajte kao da upravo pravite remek-delo svoga života. Ako nemate vremena čak ni za rođeno dete, odlučite da odvojite sat vremena i budete sa njim. Zaboravite sve drugo i potpuno se posvetite. Kada ste se poslednji put odnosili prema svom partneru kao da vam je najvažnija osoba na svetu? Koliko često pokazujete da ga cenite i da mu se divite na iskren i smislen način? Koliko ste mu vremena posvetili da se seti da ima posebnu vrednost u vašem životu? Nema strasti bez iskrenog divljenja, argumentovana pohvala je najbolji afrodizijak.

Tek onda možete dodati još jedno ili dva „X“ u vaše odnose. Budite kreativni, igrajte se, izađite iz rutine, pronađite bezbedan način da ostvarite fantazije. Jurite strast kao poslednji noćni autobus i obnavljajte je. I na kraju, ako ste očekivali da ću uneti neko ograničenje, da ću vam reći da budete umereni, da logika i razum ipak treba da drže uzde strasti, prevarili ste se. Razlog zbog koga ste čitali ovaj tekst je to što nam strast posustaje, a oni razuzdani nemaju vremena da ovo čitaju. Oni žive u više od 50 nijansi.

Tekst: Zoran Ilić