Znate onaj osećaj kada osećate da nešto nije u redu i telo vam šalje signale da nešto u vama izaziva nemir? Upravo tako se veoma često osećam zbog previše vremena provedenom na telefonu, tačnije društvenim mrežama.
S obzirom na to da moj posao iziskuje stalno praćenje aktuelnosti, nekada gotovo neprestano imam osećaj da "nešto propuštam" što dovodi do straha da mi nešto slučajno ne promakne.
Osećaj instant oslobađanja od anksioznosti osetila sam vrlo jasno prilikom blokade u korišćenju Facebook-a i Instagram-a pre nekoliko dana.
Tada sam imala priliku da zastanem i jasno pitam sebe "da li je razlog ovoga to što su ljudi širom sveta na istoj poziciji kao i ja trenutno?" ili "da li na društvenim mrežama svakodnevno prolazim kroz sadržaje koji mi donose osećaj nezadovoljstva?". Odgovor je bio veoma poražavajuć.
Teško je da kažemo da li su društvene mreže dobra ili loša stvar kada govorimo o održavanju društvenih odnosa, ali jedno znamo sigurno – mnogi prosto ne mogu da žive bez njih.
To smo jasno mogli da vidimo i u ponedeljak kada društvene mreže Facebook i Instagram nisu radile gotovo sedam sati.
Korisnici su masovno prijavljivali da ne mogu da otvore ni Facebook, ni Instagram, a sličan problem prijavilo je i više od 20.000 korisnika aplikacije WhatsApp, prenosi Reuters.
Cena ove samoblokade nije nimalo niska - akcije Fejsbuka pale su za 4.9 odsto, kao i njegov osnivač Mark Zuckerberg koji se sa trećeg spustio na peto mesto na listi najbogatijih ljudi sveta.
Ipak, ne verujemo da je ovaj problem bio osetan samo po Zuckerbergov džep, već i po socijalne živote korisnika koji su se konačno osetili rasterećenije.
U razgovoru sa ljudima primetili smo da su mnogi, tokom obustave rada mreža, osetili olakšanje i potpuno restartovali svoj um tokom samo 7h prekida.
Zašto je to tako?
Iako je reč o samo tri mreže, u moru sličnih, izgleda da smo najviše zavisni od onih koji zadiru u živote prijatelja, poznanika, pa i potpuno nepoznatih ljudi. Tokom dana nam veliki broj više ili manje bitnih informacija, priča i fotografija prođe kroz mozak da jedini način da se on potpuno odmori jeste tokom obustave rada najposećenijih društvenih mreža na svetu.
Naučnici veruju da društvene mreže dovode do toga da se ljudi osećaju neadekvatno zbog toga što drugi postavljaju važne trenutke iz svog života, a o gašenju svog naloga gotovo da i ne razmišljaju jer smatraju da je tim potezom ugašen i njihov društveni život.
Velika je istina i da na društvenim mrežama pratimo živote ljudi koji nam se nimalo ne dopadaju, ali nas nešto uporno vuče da polako postajemo "opsednuti" njima. Dovoljan dokaz ove pretpostavke jeste i činjenica da su članice porodice Kardašijan među najpraćenijim ljudima planete na društvenim mrežama istovremeno dok, bez sumnje, spadaju i u najomraženije.
Mnogi ne znaju da se vaš Instagram algoritam podešava na osnovu onoga što pratite na mrežama. Od lajkova, komentara, preko toga na kojim stranicama se najduže zadržavate, na šta kliknete, pa sve do toga šta su vaša interesovanja na srodnim aplikacijama. Imajte to u vidu kada se sledeći put budete čudili zbog toga šta vam je ponuđeno na explore-u (vaš explore ste vi).
Takođe, čak i kad nas objave osoba koje ne podnosimo iz dana u dan iritiraju, često ne odustajemo od praćenja. Ne bi trebalo da se plašimo "block" ili "unfollow" opcija. Nekada su one pravi i jedini spas da sačuvate svoj mir u glavi koji će potpuno potisnuti naviku da svakodnevno skroluje kroz sadržaj koji vas, na neki način, uznemirava.
Hate-following takođe može biti način da se nagomilana loša osećanja lakše ispolje, a naročito kada su okrenuta nepoznatim ljudima. Zato se često zapitajte, da li se osećate lošije kada odložite telefon nakon sat vremena skrolovanja po Instagramu. Ukoliko je odgovor potvrdan, to bi mogao biti nagoveštaj da vaš feed ne donosi dobro vašem mentalnom zdravlju.
Vreme je da mudro selektujete svoju "following" rubriku prateći profile ljudi ili brendova koji u vama bude lepe emocije i posle čijih postova se ne osećate loše, a to mogu biti neki od sledećih:
- profile koji podržavaju različitosti (seksualnosti, fizičkog izgleda, stavova...)
- profile koji vas motivišu da budete bolja verzija sebe (motivacione afirmacije mogu biti od koristi)
- profili koji podstiču vašu kreativnost (npr. uradi sam projekti)
- oni koji balansirano promovišu zdrav način života, dakle - bez izuzetaka
- profile informisanja koji vas obaveštavaju o informacija, a ne izazivaju strah i paniku u društvu
- profile ličnosti kojima se divite kakve životne vrednosti promovišu
- profili od kojih možete da naučite nove stvari
Nakon decluttera liste pratioca na mrežama mnogi su osetili veliko olakšanje, ali znajte da je ovo samo jedan od prvih koraka ka zadovoljnijem životu u kom obustava rada društvenih mreža ne znači jedini način da pobegnu od negativnih stvari koji neminovno utiču na svakog pojedinca.