Nije iznenađujuće što usamljenost nosi lošu reputaciju. U fikciji – od bajki do filmova – nespretni i nesrećni protagonist koji je "sam" često podstiče ideju da biti sam znači i biti nesrećan. Postoje čak i statistički podaci koji to mišljenje podržavaju: tokom pandemije, jedno istraživanje je pokazalo da negativni efekti usamljenosti, odgovaraju šteti koju izaziva pušenje 15 cigareta dnevno.
Međutim, istina je da nam je svima potrebno vreme za sebe i da ostajanje sa sopstvenim mislima održava mozak u funkciji, kako objašnjavaju psiholozi. Baš tada se aktivira naš default mode network- sistem delova mozga koji procesuiraju misli, sećanja i emocije, i pomažu mozgu da ih automatski reguliše. Ovaj proces može da prekine negativne efekte hroničnog stresa, poboljša kvalitet sna, imuni sistem i zdravlje creva. Nedavna istraživanja takođe povezuju usamljenost sa smanjenjem nivoa kortizola, pod uslovom da je tako provedeno vreme rezultat ličnog izbora. Prisilna usamljenost, poput one tokom pandemije, dokazano ima negativne zdravstvene posledice.
Za Francescu Specter, novinarku i autorku knjige Alonement o pronalaženju radosti u samoći, jedan od pozitivnih aspekata usamljenosti je da može, ironično, poboljšati postojeće veze. Osim što podstiče kreativnost i razvija poverenje u sebe, ona ističe da je samostalno provedeno vreme osnažilo njene odnose sa drugima. „Živim sama sedam godina i bila sam singl četiri, a kroz taj period negovala sam stranu sebe koju ranije nisam“, kaže Specter. „Mislim da su ono što sam naučila i alati koje sam stekla, poboljšali buduće veze i sadašnja prijateljstva, jer sada mogu da prepoznam kada ljudima treba prostor. Poštujem njihovu usamljenost i ne namećem svoje potrebe."
Biti sam pruža olakšanje od spoljnog pritiska
Nova istraživanja pokazuju da samoća pruža olakšanje od spoljnog pritiska, dajući nam autonomiju i prostor za procesuiranje emocija i razmišljanje o iskustvima. U nekoliko studija je otkriveno da su učesnici nakon samo 15 minuta samoće doživeli smanjenje anksioznosti, frustracije i napetosti. Ovaj efekat nazvan deaktivacijapodržava ideju da nam samoća omogućava prostor da se privremeno isključimo i ponovo postignemo emocionalnu ravnotežu.
Međutim, trik je u tome da naučimo kako da vežbamo usamljenost sa smislom i namerom. Kako Dr. Rangan Chatterjee, lekar i domaćin podkasta Feel Better, Live More, kaže: „Usamljenost nije isto što i biti usamljen. To je pozitivna, namerna praksa da budemo sami.“ I to je praksa. „Kada si iscrpljen, strah od usamljenosti stvara negativnu povezanost u mozgu“, upozorava Dr. Windgassen.
Kako izvući koristi od namerne usamljenosti?
Ali, kako zapravo izvući koristi od namerne usamljenosti? Ako vam ova ideja izaziva strah, psiholozi preporučuju da počnete sa „solitarnim radom“ kao što su čišćenje i administrativni poslovi, pre nego što se usmerite na vreme u kojem ste samo sa sobom, kada ne morate ništa da radite, kao što je meditacija. Korišćenje perioda samoće za refleksiju može pomoći mozgu da konsoliduje informacije o sebi. Morate doći do toga da vaš um postane sigurno mesto.
Kao što iscrpljivanje vaše socijalne baterije beskonačnim planovima može biti štetno, važno je da se ne izolujete. Nije reč o potpunoj disocijaciji, već o stvaranju prostora koji će vam pomoći da obnovite svoju mentalnu energiju.