Ako ovu rečenicu niste već imali prilike da izgovorite tokom svog života, onda ste sigurno imali prilike da je čujete od bliskih ljudi koji prolaze kroz nešto transformativno i neprijatno. Ponovno sastavljanje emocionalnih i mentalnih delova u celinu postaje sve teže kako bivamo stariji. Ne zato što imamo manje energije da to činimo, već zato što s godinama taj ulog postaje sve veći, a naše srce sve manje voljno da rizikuje da bude povređeno i da proces sklapanja delove krene ispočetka. Bez obzira kroz koju vrstu transformacije trenutno prolazite, jedno je sigurno - da bi se nešto novo stvorilo, ono staro mora da napusti naše telo, um i srce.

Rukovoditi promenama, i to uspešno jeste visoko zahtevan zadatak koji nam se javlja u najrazličitijim periodima života. I istina, nikad nije idealan trenutak za promenu, ali je ključ u našoj otvorenosti da zaronimo u najveće dubine naše ličnosti i da izronimo voljni da vidimo šta je to na drugoj strani. Kao neko ko je više puta morao da zaroni i izroni, želim da vas ohrabrim da se tih dubina ne bojite već da im date priliku da vam pokažu od čega ste satkani. Kada se svet kakav poznajemo, iz bilo kog razloga raspada ili nestaje, to aktivira našu prvu liniju odbrane koja je zadužena da nas čuva u onom što nam je dobro poznato čak i kada to dobro poznato nije nužno najbolje po nas. Ta linija odbrane popularno se zove sigurnom zonom, a to su ništa manje nego naša stvorena uverenja o promenama, našoj spremnosti na iste, počinjanju ispočetka i o otiskivanju u nepoznato. Njih smo, na kraju dana, i kreirali da bismo sebe zaštitili od bola a dizajnirana su da nas štite kada se nalazimo u crvenoj zoni. Iako crvena boja ume da ukazuje na opasnost ili pretnju, ona takođe služi i kao simbol radosti.

pexels-pixabay-60013.jpg
pexels / pixabay 

Život je skup kontrasta i u zavisnosti od naše percepcije možemo ga živeti prema paleti boja koju sami izaberemo. Svaka boja može da ima drugačiju simboliku, a na nama je sa čim ćemo je povezivati. Ono što me posebno inspiriše da i dalje pišem o ljudskoj psihi jesu upravo dubine ljudske ličnosti i kapacitet da stvorimo nove misli, akcije i ponašanja koja nas vode u bolji i sadržajniji život i ujedno osnažuju da uspešno upravljamo promenama u ne tako prijatnim okolnostima. Psihološki imunitet na promene stvara se upravo izlaganjem i prevazilaženjem teških i za nas neprijatnih životnih okolnosti. Ljudi koji grade ovakvu vrstu imuniteta nemaju magični štapić koji im pomaže da nikad ne osećaju stres, tugu ili anksioznost. Svaki put kada uspešno izrone iz neuspeha ili ne tako prijatnih životnih okolnosti, oni steknu po koju veštinu više koja ih podseća na rast i snagu koju poseduju u sebi, a možda najvažnije, promene tretiraju kao sastavni i prirodni deo života. Kad malo bolje razmislim, to jeste poprilično magično. I dostupno je svakom od nas.

Zadržati zdrav optimizam u teškim emocionalnim trenucima ili negovati adaptibilnost na promene fokusirajući se na rešavanje uzroka jesu forma modernog čarobnog štapića i alata koji strpljivo čeka da ga dohvatimo sa police. Ništa od ovog ne briše stresan događaj, niti umanjuje njegovu težinu. Ljudi koji imaju ovaj vid psihološke otpornosti ne troše svoje resurse zavaravajući se da je događaj kroz koji prolaze lepši nego što jeste. Naprotiv, oni razumeju da je život skup i pozitivnih i negativnih iskustva i ulažu svoje resurse fokusirajući se na ono što je u njihovoj kontroli.

pexels-cottonbro-4553269.jpg
pexels / cottonbro 

Kada lopta dođe nazad u vaš teren, vi vodite igru u tom trenutku i potez koji pravite može da bude ujedno i onaj koji vas najviše ohrabruje. Igra sa promenama većini od nas nije baš najdraža sportska disciplina. Ulozi su veliki, a osećanja često preplavljujuća. A kada je glavni ulog naše srce, svakom zadrhti ruka pri narednom potezu. Slikovit prikaz posedovanja psihološke otpornosti ili rezilijentnosti je kao da pored sebe imate trenera koji vam ne dozvoljava da odustanete. On vas iznova podseća na sve vaše snage, motiviše vas da preuzmete kontrolu i podseća vas da ćete se, bez obzira na ishod meča, ponovo uzdići i probati ponovo. Koju god tešku utakmicu da igrate sada, želim da vas podsetim da ćete se opet istinski smejati, opet ćete poželeti da volite i opet ćete poverovati da je život usred ovog čudnovatog kosmosa vredan življenja.

Možda je to nešto najbliže magiji o kojoj smo čitali kao deca.
Poverovati da možeš, čak i kada sve oko tebe govori drugačije.