„Još samo da popijem kafu pa ću početi.“
„Malo ću da prelistam društvene mreže, pa ću se fokusirati na taj izveštaj.“
„Danas ću odgledati seriju, a sutra ću se sigurno posvetiti tom projektu."
Koliko puta ste uhvatili sebe u ovim mislima? U periodu kada se privode kraju godišnji odmori i kada nas, umesto mirisa mora, čeka miris radnih obaveza (a ponekad i kancelarijske prašine), odugovlačenje se javlja kao naš vrlo čest pratilac. Ono je više od puke lenjosti; to je složen psihološki obrazac koji nas drži u mestu.
Psihologija nam nudi dublje objašnjenje ove pojave - odugovlačenje je često stečen obrazac ponašanja iz detinjstva. Njegov drugi, poznati naziv je prokrastinacija i predstavlja stečeni obrazac odlaganja obavljanja obaveza i zadataka do poslednjeg trenutka (a ponekad i duže), čak i pored svesti o negativnim posledicama.
Ima tendenciju da se ponavlja u raznim sferama života i ume da predstavlja ozbiljno psihičko samomučenje i unutrašnji konflikt između surovog kritičara i tvrdoglavog inatnog deteta. Ovo „buntovno“ dete traži način da izbegne konflikte sa unutrašnjim glasom autoriteta.
Četiri nevidljiva pravila koja nas teraju da odlažemo
- „Ako završim obaveze suviše brzo, dobiću još više posla.“ Ovo je čest i nesvestan strah - da će efikasnost biti kažnjena novim obavezama. Umesto da se nagradimo slobodnim vremenom, dobijamo novu listu zadataka, zbog čega odugovlačenje postaje odbrambeni mehanizam.
- „Ako radim dobro, nekome se to neće dopasti i biću ugrožen/a od strane drugih.“ Strah od ljubomore, kompetitivnosti ili izdvajanja može nas navesti da sabotiramo svoj uspeh kako bismo se uklopili.
- „Šta god i kako god da radim, nikada neće biti dovoljno dobro.“ Ovo je zamka perfekcionizma – lakše je uopšte ne početi kako bi se izbegla potencijalna kritika i razočaranje.
- „Ako dovoljno dugo čekam, to će uraditi neko drugi.“ Pasivan otpor koji nosi nadu da ćemo izbeći neprijatan zadatak i prebaciti ga nekom drugom.
Prokrastinacija posle odmora: Opiranje septembru
Odugovlačenje dolazi do izražaja naročito u periodima nakon odmora, kada smo osetili slobodu i autentičnost i kada je potrebno vratiti se u „surovu rutinu“. Septembar simbolizuje kraj odmora, a prokrastinacija postaje pasivan način da odgodimo povratak u rutinu, makar i po cenu stresa u poslednjem trenutku.
Kako prekinuti krug i vratiti se u sedlo?
Prvi korak je osvestiti obrasce. Prepoznajte koji od unutrašnjih glasova dominira u vašem umu. Drugi korak jeste preuzimanje kontrole. Dajte sebi dozvolu za uspeh, čestitajte sebi nakon svakog završetog zadatka i fokusirajte cilj.
Vežba za „resetovanje“
- Izdahnite težinu: Duboko udahnite kroz nos, a dok izdišete, zamislite da izbacujete sav umor, težinu i napetost. Opustite ramena i gornji deo tela.
- Udahnite svežinu: Duboko udahnite i zamislite kako unosite svežu, čistu energiju koja vas ispunjava lakoćom i budnošću.
- Protresite ruke i noge: Kratko i energično protresite ruke i noge, zamislite kako istresate sav višak napetosti. Ponovite nekoliko puta dok ne osetite promenu.
Septembar je savršena prilika za novi početak. Dajte sebi dozvolu da osvestite i prekinete stare obrasce i da aktivno radite na prokrastinaciji. Život se ne dešava sutra – dešava se sada. I ne zaboravite da proslavite svaki korak i svaki završeni zadatak – jer uspeh je u priznavanju i malih pobeda.