Zašto od leta očekujemo da nas "spasi"? Psihološkinja Nada Marjanović razjašnjava mehanizme kolektivne iluzije

Postoji jedan tih, ali moćan mit u koji kolektivno verujemo: leto će nadoknaditi sve. Biće kompenzacija za sve ono što tokom godine trpimo, odlažemo, propuštamo. Odmor će sve popraviti. „Još tri nedelje do odmora. To je izdržljivo. Ovog puta, dok sam na odmoru, neću odgovarati na mejlove i neću nositi laptop sa sobom“, koliko puta ste ovo rekli sebi? Koliko puta ste odlagali osnovne potrebe - san, seks, obroke - „do odmora“? Koliko puta ste se razočarali jer odmor „ipak nije bio ništa posebno“? I koliko je brzo osećaj odmora nestao čim ste se vratili?

Stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja svakodnevno vode tihe, ali ozbiljne borbe protiv jednog psihičkog obrasca koji upravlja svakodnevnim izborima ljudi, a naziva se „Sve dok“. Njegov naziv aludira na ono što svi mi ponekad sebi govorimo, ali time povremeno poništavamo svoje bazične potrebe: „Sve dok ne završiš obaveze“, „sve dok ne obaviš zadatak“ - „ne možeš da odmaraš, da nagradiš sebe, da odeš do toaleta...“ Ovaj drajver nagoni ljude da ne prioritizuju bilo šta drugo osim obaveza, pa čak ni zdravlje, ni san, ni mir.

Koreni ovog nagona leže u vaspitanju i obrazovanju. Sećate se poruka poput: „Prvo domaći, pa onda sve ostalo“? Nesmetana igra bila je moguća samo za vreme letnjih raspusta. I tako godinama. Šta se dešava kada toliko dugo odlažemo potrebu - da zaboravimo da je uopšte imamo? Dolazi do telesnih i psihičkih tegoba.

Zaostavština našeg odrastanja je čekanje na dozvolu da se odmorimo, zabavimo i da živimo autentično. Danas je „ta dozvola“ godišnji odmor, najčešće leto. Njega kolektivno označavamo kao period u kome je „opravdano“ da gratifikujemo potrebe. Samo što naši odmori danas traju znatno kraće od raspusta, ali mi kao da toga nismo svesni.

Uticaj društvenih mreža i medija

Danas je tu još jedan jak oblik pritiska - vizuelni, filtrirani pritisak sa ekrana. Društvene mreže diktiraju kako „pravi“ odmor treba da izgleda. Mediji i društvene mreže hronično demonstriraju sliku idiličnog, filtriranog savršenstva: preplanuli ljudi na egzotičnim destinacijama, kokteli, neprekidne zabave i osmesi koji zrače. Instinktivno upijamo poruku da je „sreća tamo negde“, vezana za lokaciju, status i količinu „savršenih momenata“ koje možemo prikupiti i podeliti.

Pod pritiskom jurimo za tom idealnom slikom. Opuštanje postaje obaveza, a odmor - projekat. Moramo da idemo tamo gde su svi, da radimo ono što se očekuje, da doživimo nešto „nezaboravno“. Leto postaje sprint, a ne maraton, sa ciljem da se što više „života“ stisne u kratak vremenski okvir.

Ispod svega: duboka potreba za smislom

Leto postaje simbolički prostor u kojem očekujemo da se ponovo povežemo sa sobom - ali ne sa onim iscrpljenim „ja ponedeljkom“, već sa sobom kakvi bismo želeli da budemo. Od letovanja ne tražimo samo odmor, već i smisao: osećaj lakoće, živosti, radosti, nešto što nam možda tokom godine nedostaje u malim, svakodnevnim dozama.

Letnji odmor često postaje zamena za dublji razgovor sa sobom - onaj koji nemamo vremena da vodimo dok jurimo mejlove, obaveze i tuđa očekivanja. Pitanja poput: „Jesam li srećna?“, „Gde sam se izgubila u svemu ovome?“, „Šta me zaista ispunjava?“ potisnuta su do jula ili avgusta - a onda očekujemo da ih razreši nekoliko dana na plaži. Problem je što ni more, ni pesak, ni sunce - koliko god lepi bili - ne mogu sami da donesu odgovore na pitanja koja nismo imali hrabrosti da postavimo tokom godine.

A šta je realno?

Realno je da leto može da ponudi predah - ali ne i rešenje za sve ono što nas tišti cele godine. Može da nas podseti kako izgleda dan koji ne meriš po mejlovima, već po smehu. Ali nije realno očekivati da će dve nedelje na moru izlečiti jedanaest i po meseci zanemarivanja sebe.

Ono što jeste realno je da leto iskoristimo kao pauzu za podešavanje pravca. Ne kao bekstvo od života, već kao tišinu u kojoj ga ponovo čujemo. Umesto da tražimo da nas leto „spasi“, možda je mudrije da se zapitamo: šta od onoga što mi prija sada mogu da prenesem i u septembar?

Zadovoljstvo je izbor, ne sezona

Prava promena ne dolazi sa kalendarskim godišnjim dobima. Dolazi onda kada odlučimo da sebi postanemo važni - i zimi, i ponedeljkom, i kad nismo na plaži. Dolazi kada shvatimo da je smisao života, istinska energija i stabilno zadovoljstvo rezultat malih, svesnih izbora koje pravimo svaki dan. To je odluka da ne čekamo „dozvolu“ za život, već da živimo autentično i ispunjeno uvek. Neka ovo leto bude podsetnik da je zadovoljstvo životom odgovornost svakog dana u godini.