Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

DA LI STE PONIŽAVANI, UCENJIVANI ILI NADZIRANI NA POSLU? RADITE PREKOVREMENO? Pridružite se kampanji Centra SRCE

Autor Marijeta Lazor

Više od polovine zaposlenih ima mentalne poteškoće izazvane poslom, a svaki deseti je na poslu doživeo neku vrstu diskriminacije u vezi sa mentalnim zdravljem – deo je ključnih nalaza istraživanja koje je sproveo Centar SRCE, u okviru kampanje ''Nije deo posla''.

 DA LI STE PONIŽAVANI, UCENJIVANI ILI NADZIRANI NA POSLU? RADITE PREKOVREMENO? Pridružite se kampanji Centra SRCE Izvor: Pexels/Energepiccom

Izveštaji do ponoći – svaki dan prekovremeno – ponižavanje – vređanje – ismevanje – ucenjivanje – mikromenadžment – opsesivni nadzor – tresti se od straha – biti bolestan bez bolovanja – izgarati dok ne izgoriš... deo su emocija i situacija koje loše utiču na mentalno zdravlje. Lista nije konačna i upravo kroz kampanju #NijeDeoPosla Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva SRCE iz Novog Sada pokrenuo je razgovor o iskustvima ljudi koji prolaze različite teške trenutke, dane, čak i godine i trpe pritiske koji ugrožavaju njihovo zdravlje, ali i porodice koje pate zbog toga.

ŠTA KAŽU ISKUSTVA?

Više od polovine zaposlenih ima mentalne poteškoće izazvane poslom, a svaki deseti zaposleni je na poslu doživeo neku vrstu diskriminacije u vezi sa mentalnim zdravljem – deo je ključnih nalaza istraživanja koje je sproveo Centar SRCE. Odgovori menaždmenta u 100 srednjih i velikih vojvođanskih kompanija i 2.000 zaposlenih, kazuju da samo 2% preduzeća u okviru periodičnih zdravstvenih pregleda ima razgovor sa psihologom, predviđen za sva radna mesta. Nije ohrabrujuća ni svetska statistika. 

Godišnje se izgubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti koji koštaju globalnu ekonomiju skoro 1 milijardu dolara, procenjuje Svetska zdravstvena organizacija u istraživanju o mentalnom zdravlju na radu 2022. godine.

Ovaj, samo deo nalaza koje je Centar SRCE prikupio tokom istraživanja, a pre svega svakodnevni razgovori s korisnicima podrške koju SRCE pruža, potvrđuju da je neophodno da svi zajedno pokrenemo promene kako bismo zaštitili mentalno zdravlje i zaposlenih i svakog pojedinca.

Volonteri Centra SRCE svakog dana razgovaraju sa ljudima koji se osećaju beznadežno, uplašeno, tužno, bespomoćno, zabrinuto, suočavaju se sa nekom kriznom situacijom, nose sa problemima mentalnog zdravlja i razmišljaju o samoubistvu. Među više od 8.000 kontakat godišnje, trećinu čine pozivi zbog egzistencijalnih problema i potpuno je jasno da su brige ljudi zbog posla i u vezi sa poslom, breme teških emocija za mnoge.

Često ljudi i ne razmišljaju o problemima na radnom mestu koji čine da se osećaju loše. Ne razmišljaju o situacijama koje ne treba da bude deo prakse. Ne razmišljaju o svemu tome kao o nečemu što može da se promeni, što ne moramo da trpimo. Uzimamo ih kao nešto prirodno, nešto što je deo posla, sa čim se nosimo manje ili više uspešno, a ako nismo uspešni, to shvatamo kao dokaz svoje slabosti, koju prikrivamo i koje se stidimo.

 susan-wilkinson-EDJKEXFbzHA-unsplash.jpg Izvor: Unsplash/Susan Wilkinson

I RAZGOVOR I AKCIJA SU VAŽNI

Poziv građanima i građankama da nam se pridruže u kampanji i da na svojim društvenim mrežama podele video "Nije deo posla" upućen je s ciljem da svi zajedno pokrenemo na delovanje udruženja poslodavaca, sindikate, resorne institucije, stručnjake za mentalno zdravlje, organizacije civilnog društva i medije - sve koji imaju značajnu ulogu u rešavanju ovog problema.

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nesposobnosti. Dobro mentalno zdravlje omogućava ljudima da se nose sa životnim stresovima, da ostvaruju svoje sposobnosti, da dobro uče i dobro rade, i da doprinesu svojim zajednicama. Dovoljno da pokrenemo kampanju #NijeDeoPosla i da intenzivnije razgovaramo šta sve nije deo posla, a uglavnom se podrazumeva; šta sve na poslu može loše da utiče na mentalno zdravlje, a često ne primećujemo.

Važno nam je da ljudi prepoznaju i znake upozorenja; da prepoznaju da kolegi ili koleginici nije ok; da ne osuđuju; da upute na prave stručnjake, psihijatre i psihologe; da razumemo da je ok otići na razgovor kod stručnjaka, psihologa, psihoterapeuta, psihijatra, kao što odlazimo kod kariologa kada imamo probleme sa srcem ili zubara ili ortopeda. Da svi, shodno znanjima, želji, spremnosti, smanjujemo stigmu prema mentalnim poremećajima; da prevaziđemo predrasude kada je mentalno zdravlje u pitanju.

I kao što se telo čoveka trudi da održi fizički balans, tako se i njegov um trudi da održi neku vrstu mentalne ravnoteže i kampanjom želimo da ukažemo koliko je važno da budemo tu, jedni za druge. Važno je i da poslodavci primenjuju pravilnike i postojeće zakonske okvire – od pravila ponašanja poslodavaca i zaposlenih vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, preko bolje kulture komunikacije i edukacija za zaposlene do donošenja akata koji regulišu odnos prema mentalnom zdravlju, ali i da unapređujemo zakone, shodno najboljim međunarodnim praksama.

I nije sva odgovornost samo na poslodavcima. Na svakome od nas je odgovornost za sopstvenu psihičku otpornost, ali i za podršku osetljivim i ranjivim grupama ljudi koji su često manje vidljivi. Odgovornost je i na sindikatima i na zdravstvenim radnicima i na donosiocima odluka i na poslovnim udruženjima, ali i na civilnom sektoru koji se zalaže za rešavanje društvenih problema i na medijima da otvoreno, često i objektivno govore o mentalnom zdravlju, bez senzacionalizma u izveštavanju. Svaki život je važan.

 camila-quintero-franco-mC852jACK1g-unsplash.jpg Izvor: Unsplash/Camila Quintero Franco

ŠTA DALJE?

Već obavezni sistematski pregledi koje bi organizovali poslodavci bili bi veliki iskorak za mnoge. I veći broj insprektora rada koji bi bili obučeni za prepoznavanje i problema koji utiču na mentalno zdravlje, bio bi još jedan važan korak. I proširenje broja stručnjaka za medicinu rada. I zakonodavni okvir koji bi predvideo i sve mere za zaštitu mentalnog zdravlja u radnom okruženju. I...

Kampanja je početak šire akcije, jer problem nije ni lak, ni od juče niti se u kratkom roku rešava, ali kampanjom otvaramo pitanja, a odgovore tražimo zajedno. U svim sektorima, sa svim pojedincima.

 Tu smo i da razgovaramo o teškim osećanjima, svakoga dana. Volonteri Centra SRCE su uz besplatni telefon (0800 300 303) svakoga dana od 14 do 23 časa; uz mejl [email protected] i čet na sajtu centarsrce.org za emotivnu podršku i prevenciju suicida, svima kojima je potrebno.

I kao što je radnicima na gradilištu neophodan šlem i druga zaštitna opremu i poslodavci su dužni da obezbede sve što ih štiti od fizičkih povreda, tako nam je svima potreban svojevrsni „šlem“ za srce, jer imamo pravo i na zaštitu mentalnog zdravlja i dostojanstven rad za svakoga.

Možda će vas zanimati

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Moda

Celebrity