Već tradicionalno, svake godine u decembru, osim osmišljavanja novogodišnjih rezolucija i poklona za najdraže, volim da na papir stavim sve svoje sitne unutrašnje pobede. Ali i one veće, kolektivne, koje su svakoj od nas donele barem mrvicu slobode i snage više nego što smo prethodno imale. Na moju veliku radost, ti spiskovi u poslednje tri, četiri godine postaju sve duži i duži, a naša želja za pravdom i osnovnim pravima, sve nezasitija.
Posmatrajući dešavanja u svetu, od punih ulica besnih Poljakinja koje zahtevaju svoje telo nazad i bore se za nešto što bi trebalo da je „izboreno“ davno, pa sve do velikih protesta za poboljšanje zaštite i bezbednosti žena na ulicama Londona nakon što Sarah Everard jedne noći nije uspela bezbedno da se vrati od drugarice jer ju je na tom putu ubio policajac, možemo da zaključimo kako je sve to doprinelo da nam se glave usijaju. Istraživanja širom planete Zemlje pokazala su isto: ova vanredna situacija znatno je uticala na rasprostranjenost rodno zasnovanog nasilja, količinu neplaćenog kućnog rada i njegovu raspodelu, a sve ukupno na kvalitet života žena jer, kao i uvek kada se kriza desi, žene su na udaru.
Međutim, svi ovi nepovoljni faktori uticali su i na to da žene uzvrate udarac. Da konačno izgovore NE svaki put kad to misle, da progovore protiv nasilja, uznemiravanja, diskriminacije na poslu, u obrazovnim ustanovama. U stvarnom i online svetu.
Progovaranje Milene Radulović i drugih devojaka
Krajem 2020. godine desila se velika i hrabra ispovest glumice Danijele Štajnfeld o seksualnom nasilju koje je doživela od nekadašnjeg kolege Branislava Lečića. Ona je nakon premijere svog dokumentarca koji se bavi upravo temom suočavanja žrtava sa traumom nasilja, objavila i razgovor sa nasilnikom u kom on eksplicitno govori i ilustruje moćničku i ženomrzačku percepciju silovanja govoreći da bi zbog svega toga trebalo da joj bude čast. Danijela je naišla na veliku podršku pre svega koleginica i ženskih organizacija, ali je bila razapeta po medijima, i po poslednjim informacijama njena prijava je odbačena. Međutim njen glas usmerio je reflektore na učestalost nasilja u svetu glume te na položaj glumica koje su globalno izložene toksičnim i nasilnim oblicima ponašanja. Nekoliko meseci kasnije, u medijima je odjeknula vest o slučaju koji će zasigurno promeniti mnoge stvari, koji je definitivno uticao i na sve glasove koji su se kasnije zaorili. Milena Radulović optužila je profesora glume Miroslava Aleksića za silovanje, a uz nju je stalo i svoja iskustva podelilo još nekoliko devojaka, među kojima su neke bile i maloletne. Ove hrabre devojke odlučile su da ispričaju svoja užasna i traumatična iskustva zarad nekih novih devojčica i polaznica te škole, što je istorijski primer snage, solidarnosti i hrabrosti koji je potegnuo i tek će potegnuti neka od krucijalnih pitanja ženskih prava i sloboda, a to je pitanje prava na slobodno obrazovanje bez straha, ucena i nasilja. Takođe, posle svedočanstava ovih devojaka, mnogo nas edukovalo se o načinima strateške manipulacije i osvestilo da napasnici uglavnom nisu nepoznati manijaci koji vrebaju iza žbuna, već najčešće oni u našoj blizini i oni kojima najviše verujemo.
Hrabre Petničarke
Sredinom godine zatekla nas je još jedna ogromna priča o serijskom zlostavljanju i uznemiravanju u jednom obrazovnom centru, koja će dosta poljuljati dosadašnje strategije institucija za očuvanje bezbednosti i ukazati na rupe sistema. Osim toga, naterala nas je da promislimo o individualnoj odgovornosti svedoka. Da li smo kao svedoci koji ćute delom i učesnici? Pet devojaka progovorilo je o seksualnom nasilju u okviru istraživačkog centra Petnica koje je trajalo od 2003. do 2014. godine. Nakon njih, najmanje dvadeset devojaka potvrdilo je slična iskustva koja su doživele od istog čoveka. Nekadašnji direktor Petnice delimično ili u potpunosti negirao je da su zaposleni ove ustanove znali za takvo ponašanje. Kako su ispričale, nasilje se događalo svakoj od njih po dva obrasca - nasilnik je zloupotrebljavao autoritet ili ih je primoravao i ucenjivao. Rekle su i da je nekad bilo i brutalnog celonoćnog maltretiranja i fizičkog nasilja. Sastanci s ovim profesorom počinjali su kasno uveče i mogli su da potraju po šest sati, uz verbalno zlostavljanje, ako devojčica ne bi pristala na fotografisanje. Među devojkama koje je ucenjivao bilo je i maloletnica.
Progovaranje o akušerskom nasilju
Koliko smo snažne kada o nečemu progovorimo zajedno, ilustruju i ispovesti o lošim iskustvima u porođajnim salama i na ginekološkim stolicama koje su se desile spontano u digitalnom prostoru. Naime, na profilu Kritički objavljen je post sa obrocima u porodilištima regiona, nakon čega je usledila lavina komentara žena sa svojim horor pričama. U Crnoj Gori otišlo se i korak dalje i ova svedočanstva uručena su Zaštitniku ljudskih prava i sloboda.
Telegram grupe i osvetnička pornografija
Tokom godine koju ostavljamo za nama, brujale su vesti po čitavom regionu o različitim chat grupama u okviru kojih su se delile fotografije devojaka bez njihovog znanja i dozvole. Neke od njih brojale su desetine hiljada članova i u većini je deljen pornografski sadržaj. Pojedine devojke koje su obelodanile postojanje ovih grupa budući da su saznale kako su u njima bile postavljene i njihove fotografije, dobijale su čak i pretnje od korisnika platforme za dopisivanje Telegram, nakon što su ih razotkrile. Veliki problem u celom ovom slučaju jeste to što muškarci koji su razmenjivali ovaj sadržaj nisu bili svesni da rade nešto loše. Ovo je jasan pokazatelj kako osvetnička pornografija u našoj zemlji nije dobro zakonski uređena, tačnije ne postoji kao krivično delo, zbog čega i njena rasprostranjenost raste, a muškarci koji je šire ne vide problem u tome. Posle ovih progovaranja, u Hrvatskoj je najavljeno da će osvetnička pornografija postati posebno krivično delo, što će se, nadamo se, uskoro desiti i kod nas.
Besplatna sredstva za menstrualnu higijenu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
Osim ovih značajnih ukazivanja na nepravde i nasilje o čemu se mahom ćuti, ono što je definitivno obeležilo godinu za nama jesu neke progresivne inicijative i prakse određenih devojaka zarad svih nas. Jedna od njih je i inicijativa za obezbeđivanje besplatnih uložaka i tampona koju je započela grupa devojaka Filozofskog fakulteta pod imenom Ženska inicijativa. One su sprovele anketu u kojoj je učestvovalo 1.500 studentkinja i koja je jasno pokazala zašto je ovakva praksa neophodna. Kroz program Mladi su zakon dobile su finansijska sredstva kojima će bar u jednom semestru svojim koleginicama obezbediti besplatne uloške. Otišle su u dekanat rekavši da je ovo studentkinjama neophodno baš kao i dodatni ispitni rok. Bravo devojke! Nadamo se da će se i ostale obrazovne ustanove ugledati na ovaj prvi primer dobre prakse za brigu o ženskom zdravlju.
HPV vakcina
I na samom kraju godine desilo se nešto čiji značaj ćemo, verujem, uskoro i osetiti. Konačno, je objavljeno saopštenje da će u Srbiji, zemlji u kojoj jedna i po žena svakog dana izgubi život zbog raka grlića materice, biti dostupna besplatna HPV vakcina u okviru osnovne zdravstvene zaštite. Kako je izvestio Tanjug, država će o svom trošku uvesti vakcinaciju protiv humanog papiloma virusa (HPV) i to za decu uzrasta od devet do 19 godina. Više informacija o ovome još nemamo, ali nadamo se da će ih uskoro biti. Podsetimo, ova vakcina dobila je Nobelovu nagradu, a Australija je zemlja koja je zahvaljujući njoj iskorenila HPV, a do 2035. iskoreniće u potpunosti i rak grlića materice.
Tekst: Iva Parađanin