Emocije i razumevanje istih tokom faza menstrualnog ciklusa ponekad je vrlo teško, ali ako ga redovno pratimo, to nam može biti uputstvo za njihovo razumevanje. U ovom tekstu pročitaćete kako su to emocionalni nabuji povezani sa menstruacijom i kako oni prelaze u poremećaje koji zahtevaju praćenja i dijagnoze.
Ma pusti je, ona je u PMS-u
Vrlo često se čuje da za česte promene raslopoženja kod devojaka i žena je kriv PMS. To je i jedna vrlo česta predrasuda i osuda za različita ponašanja tokom meseca, a upravo ova predrasuda je veliki razlog za stvaranje menstrualne stigmatizacije.
Ona dovodi do neistinitih inforomacija, pa se vrlo često PMS poistovećuje sa menstruacijom, a samim tim se zanemaruje postojanje menstrualnog ciklusa i svih njegovih faza. Menstrualna stigmatizacija je opasna i zato što predstavlja osećaj sramote i nelagodnosti zbog pričanja o samoj menstruaciji, te dovodi o nemogućnosti za slobodnim informisanjem o ovom fiziološkom procesu. Dešava se da devojčice u periodu puberteta na različite načine dolaze do informacija koje nisu dovoljno proverene, zbog čega nastaju različiti mitovi.
''Ma pusti je ona je u PMS-u'', ''Kad ćeš izaći iz PMS-a?'', ''Baš te drma taj PMS'' - i sve slične rečenice u negativnom kontekstu vrlo omalovažavaju ženko zdravlje i ozbiljnost posledica koje upravo može dati PMS.
Šta je u stvari PMS?
Predmenstrualni sindrom predstavlja stanje do kog dolazi usled hormonskih promena koje se javljaju tokom menstrualnog ciklusa. PMS obuhvata čitav niz simptoma i osećanja koje možeš da primetiš kod sebe. Oni mogu biti blagi ili ponekad prilično izraženi.
Istraživanje poznatog brenda higijenskih uložaka pokazalo je da čak 50% žena zatraži medicinsku pomoć zbog PMS tegoba, a da 80% žena ima PMS simptome. Simptomi mogu biti i fizički i psihički, a ne postoji otređeni test koji će ti reći da si u određenom momentu u PMS-u. Zato je važno da pratite promene, poznajete svoj menstrualni ciklus i na takav način očekujete i PMS, ali i menstruaciju.
Fizički simptomi
- Otečene ili osetljive grudi
- Zatvor ili dijareja
- Nadimanje i gasovi
- Grčevi
- Glavobolja
- Bol u leđima
- Napetost tela
- Manjak tolerancije na svetlost i na buku
Emocionalni simptomi
- Razdražljivost
- Umor
- Problem isa spavanjem
- Promene apetita
- Problemi sa koncentracijom
- Promene raspoloženja i osećanja
Za većinu žena ovi simptomi su blagi, međutim 5-10% žena u reproduktivnom dobu dobija teži oblik PMS-a koji se naziva predmenstrualni disforični poremećaj. Danas se zna da ovaj poremećaj najčešće žene dobijaju u razdoblju od početka dvadesetih do ranih tridesetih godina života.
Šta predstavlja predmenstrualni disforični poremećaj?
Disforija ili distimija jeste blaži oblik depresivnog poremećaja koji je suprotan od euforije. Disforiju obično karakteriše osećaj emocionalne i/ili mentalne nelagodnosti, uznemirenost, malaksalost i depresija, koji utiču na normalan kvalitet života i/ili radnu aktivnost. Postoji više različitih oblika disforije, a neki od tih su rodna disforija, bipolarni poremećaj, disforična manija, disforična depresija, ali i predmenstrualna disforija.
Predmenstrulni disforični poremećaj predstavlja poremećaj raspoloženja koji karakterišu emocionalni, kognitivni i fizički simptomi koji se vezuju za menstrualni ciklus i menstruaciju.
Javlja se u lutealnoj fazi menstrualnog ciklusa, koja traje između ovulacije i menstruacije. Dolazi do poboljšanja već u prvim danima nakon početka menstruacije, a minimalnog je intenziteta ili izostaje u nedelji nakon menstruacije. To je period jedne do dve nedelje pre početka menstruacije - tako da simptomi izgledaju kao ozbiljan poremećaj raspoloženja, ali su prisutni samo u tom predmenstrualnom periodu.
Za razliku od predmenstrualnog sindroma (PMS), predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP) je ozbiljniji oblik, jer ima velik uticaj na kvalitet života, otežavajući obavljanje posla ili održavanje međuljudskih odnosa. Uobičajeni simptomi uključuju bes, razdražljivost, depresiju i anksioznost koji su dovoljno jaki da izazovu uznemirenost ili ometaju svakodnevne aktivnosti.
Uprkos ozbiljnosti i rasprostranjenosti PMDP, do nedavno, nije postojala zvanična dijagnoza ili konsenzus o definiciji, dijagnostičkoj proceduri ili standardima za lečenje zasnovano na dokazima.
Koliko je predmenstrulni disforični poremećaj ozbiljan zdravstveni problem?
PMDP dodat je u Dijagnostički i statistički priručnik o mentalnim poremećajima 2013. godine kao depresivni poremećaj. Ranije je ovaj poremećaj bio samo dodatak ovom Priručniku kao uslov za dalje proučavanje.
U Međunarodnu klasifikaciju bolesti dodat je 2019. godine kao bolest genitourinarnog sistema, na unakrsnoj listi kao depresivni poremećaj. Ova klasifikacija je pomogla da se PMDP potvrdi kao legitimna medicinska dijagnoza širom sveta.
Nažalost, do sada nisu pronađeni krvni markeri koji bi mogli dosledno identifikovati žene sa i bez PMDP. Na kraju, naučnici veruju da PMDP nije abnormalni nivo bilo čega u krvi, već umesto toga abnormalna reakcija moždanog tkiva na normalne promene hormona - tako da se relevantne razlike možda neće moći otkriti u krvi iz ruke pacijenta.
Udruženje za istraživanje ovog poremećaja? Naravno da postoji!
Borbu za razumevanje i istraživanje predmenstrualnog disforičnog poremećaja vodi Međunarodno udruženje za predmenstrualne poremećaje (IAPMD) koje je neprofitna organizacija za pružanje obrazovanja, podrške, zagovaranja i resursa onima koji su pogođeni predmenstrualnim disforičnim poremećajem i predmenstrualnim pogoršanjem osnovnih poremećaja.
Njihova misija je da inspirišu, daju nadu i prekinu patnju svih pogođenih predmenstrualnim poremećajima, a kroz vršnjačku podršku, obrazovanje, istraživanje i zastupanje. Na njihovom sajtu objavljen je veliki broj izveštaja rada koji ukazuju na njihovo zalaganje za rešavanje ovog pitanja.
PMS i PMDP nisu jedini poremećaji koji muče žene širom sveta
Pored PMS-a, PMDP-a postoji još jedan obik poremećaja raspoloženja, a on se naziva predmenstrualna egzacerbacija.
Žena sa PMDP-om imaće značajne promene raspoloženja koje mogu ometati lične i profesionalne odnose, a simptomi se mogu nastaviti i nakon završetka menstruacije. Međutim, žene koje imaju prethodno probleme sa mentalnim zdravljem, nezavisno od menstruacije i menstrualnog ciklusa, mogu otkriti da se stanje pogoršava pre menstruacije, a to stanje pderstavlja predmenstrualnu egzacerbaciju (PME).
Neka stanja mentalnog zdravlja koja mogu postati ozbiljnija neposredno pre menstruacije su anksioznost, depresija, bipolarni poremećaj, a prema istraživanjima teško je razlikovati PMDD od PME.
Ovi poremećaji zahtevaju rešenja koja mogu ponuditi samo stručni lekari i zbog toga briga o mentalnom i menstrualnom zdravlju podjednako je važna i bitna, zahteva vreme, strpljenje, ali i volju da budete dobro i uvek povezane sa svojim telom.