Britney Spears je konačno progovorila o teškom psihičkom nasilju koje godinama trpi od strane porodice i menadžmenta

Zamislite da se probudite ujutru i da o vašem životu odlučuju isključivo drugi ljudi. Od toga sa kime se nalazite taj dan, šta ćete raditi, kojim lekovima će vas poslužiti uz doručak, pa čak i to da li smete da imate dete sa svojim partnerom ili ne. Ovakav život pop pevačica Britney Spears živi već 13 godina.

Britney je kroz emotivni iskaz otvoreno pričala o tome kako su je roditelji i svi saradnici oko nje koristili zbog novca i slave koju je stekla radeći konstantno od svoje sedamnaeste godine, ali i da je pretrpela vrstu psihičkog nasilja od svog okruženja. Dotakla se i oca koji ju je protiv njene volje stavio u centar za rehabilitaciju 2019. godine jer nije želela se preseli na novu adresu u Las Vegasu, rekavši: „Plakala sam preko telefona ceo sat, i uživao je u svakoj minuti.“

„Voleo je kontrolu koju je imao nad nekim ko je moćan kao što sam ja – moć da povredi svoju ćerku 100,000%. Obožavao je to.“

 Ove izjave su tek sada izašle u javnost jer je Britney želela da suđenje konačno bude transparentno i da se čuje njena strana priče. Plašila se osude javnosti, plašila se da joj niko neće verovati i da će nakon toga biti samo još više maltretirana, kao i da će uslediti osveta. Ali uz podršku #FreeBritney pokreta koji se pojavio od strane njenih fanova i snagu koju je skupila u poslednje dve godine – juče je po prvi put glasno dosta i priznala da nije dobro, poslavši značajnu poruku svetu i svima koji mogu da se identifikuju sa njom.

„Lagala sam i pričala svetu da sam „Okej i srećna“. To je bila laž. Mislila sam da ako možda dovoljno puta to kažem sebi, možda i postanem srećna, jer sam poricala sve. Bila sam u šoku. Traumatizovana sam, znate. Znate onu „Fake it till you make it“. Sada vam pričam istinu, okej? Nisam srećna. Ne mogu da spavam. Toliko sam ljuta da to nije normalno. I depresivna sam. Plačem svaki dan.“

Kroz izjavu, Britney je priznala da su je protiv njene volje držali na litijumu, terali je da radi 7 dana nedeljno po ceo dan, vodili u klinike za odvikavanje (iako ne pije alkohol i ne konzumira narkotike) gde je sedela po deset sati dnevno sa nepoznatim ljudima i psihijatrima i doktorima sa kojima je morala da živi, i koji su je gledali golu kako se presvlači svaki dan. Nije imala nikakvu privatnost.

Najpotresnije od svega je možda činjenica da je starateljstvo imalo tu moć da joj ne dozvoli da ode na intervenciju kako bi se rešila sredstva za kontracepciju. „Ovaj takozvani tim mi nije dozvolio da odem kod doktora da to rešim jer ne žele da imam još dece“.

Britney je svoj iskaz završila rečima: „Umorna sam od toga da se osećam sama. Zaslužujem ista prava kao i svi, da imam dete, porodicu, sve te stvari, i više od toga“.

Osoba koja je sposobna da radi, režira svoje turneje, izdržava na hiljade ljudi svojim likom i delima ne može biti rob sistema niti pod bilo kakvim starateljstvom. Nakon 13 godina ovakvog života i ove priče sve što imamo da kažemo je:
Oprosti nam, Britney. Što kasnimo, što ne znamo, što smo hranili mašinu koja te uništavala.

Uz tebe smo #FreeBritney.

Tekst: Miladin Stojadinović