Dizajn je neodvojivi deo gastro ugođaja. Od toga kako hrana izgleda, kako se servira, preko dizajna menija i brendinga, pa sve do dizajna samog restorana, ukus hrane je snažno praćen vizuelnim.

Uobičajeno je ceniti restorane po ukusima koje spremaju, ali zapravo je jednako važan faktor odabira i kako sve izgleda, odnosno kakve osećaje budi prostor.

Restorani se izdvajaju u odnosu na svoju kulinarsku ponudu i tako vrednuju. S druge strane, o izgledu restorana, odnosno o enterijeru, iznova se piše, priča, raspravlja, postavljaju trendovi i prelaze granice, jer je ugođaj boravka na nekom, bilo otvorenom ili zatvorenom prostoru, neodojiv od vizuelnog. 

Od odabira boja, preko stila u kome je restoran uređen, sve do prisustva ili neprisustva zelenila, polaganja pažnje na dizajn, ali i rasporeda stolova, barijera i organizacije prostora, dizajn je i u kulinarskoj sferi i veoma cenjena stavka. To je naročito prisutno u današnje vreme u kome dominiraju slike i brz prenos informacija.

Staro je pravilo da boje utiču na raspoloženje, pa tako i na apetit. Crvena je u tome najagresivnija, pa pored toga što podstiče apetit, ubrzava i rad srca i tera goste na pokret, zbog čega je čest izbor za mesta brze hrane.

Narandžasta sledi odmah iza nje, zajedno s određenim nijansama žute, za koje se smatra da ujedno podstiču i raspoloženje – te su guilty pleasures brze hrane OK. 

Ne čudi što ih automatski povezujemo s određenim lancima brze hrane koji su baš ove boje odabrali kao vodeće u brendiranju svog stila. Zelena je umirujuća, i u vezi je s restoranima koji u svojoj ponudi teže zdravoj ishrani, dok je braon povezana s kafeterijama, ali i sve češće s mestima umirujućih uživanja. Plava je no no kad je hrana u pitanju, osim, naravno, one na obali mora.

Iako je ova uobičajena jednostavna podela boja široko primenjivana, naročito pri dizajniranju brenda, restoranski enterijeri se sve više ipak vode nešto kompleksnijim čitanjima prostora. 

Na sledećoj strani pročitajte kako boje utiču na komzumaciju hrane. 

PageBreak

Kompleksnijim i u tom smislu da je paleta boja često sve bogatija. Videli smo kako se poslednjih godina veoma popularizovao industrijski stil u kome dominiraju hladne boje metala, kao i rustikalni enterijeri u bojama drveta i prirodnim tonovima.

Ova godina nas vraća u nešto drugačije dekade, u šarenilo i izraženi stil šezdesetih i sedamdesetih.Milenijalska roze i svetlo crvena, tirkizna i duboko crna, šumska zelena i matirano zlatna, samo su neke od boja koje osvajaju moderna mesta uživanja.

Živimo u vreme slika i brzog protoka informacija. Mnoge svetske kompanije su uvidele koji potencijal u reklamiranju i širenju biznisa imaju sami korisnici, odnosno reklama koju sami korisnici prave, i to tako što dele fotografije i informacije o tome gde se nalaze i zašto je baš to super.

 Iako vodeći restorani sveta najavljuju kraj ere instagrama, gde će se akcenat polagati na „više značajnih veza i dubljih pitanja“ u oblasti hrane, nesumnjivo da je fotogeničnost prostora još uvek jedan od presudnih faktora u uređenju restorana. Dobri pogledi i kadrovi, jedinstveni i prepoznatljivi detalji, jarki izrazi i suptilne veze dominiraju vodećim restoranima sveta koji svoj biznis i te kako razvijaju zahvaljujući ljudskoj opsesiji društvenim mrežama.

Prisutan trend u restoranima sveta je prelazak s niskog nivoa osvetljenja koje pruža intiman doživljaj, na onaj viši gde se ambijent sagledava u svojoj punoj snazi. Naravno, čitava je veština i umetnost osmisliti i stvoriti doživljaj jednog prostora, a u tome pomaže i znanje brojnih malih trikova iz različitih disciplina. 

Prigušeno svetlo i intimnost sveća nesvesno pozivaju na tiši ton razgovora i povišenu usmerenost na neposredno okruženje, a samim tim omogućavaju i načičkavanje više stolova i stolica jednih do drugih, a da gosti nemaju osećaj da jedni drugima smetaju. Sasvim suprotan rastući trend otvara svetle prostore u kojima se stiče utisak lakoće postojanja i boravka, ali i koji bolje izgledaju na fotografijama. U tome se pridružuju i brojna jaka osvetljenja koja prostor čine većim i upečatljivijim.

Vizuelno otvaranje prostora praćeno je i širokom primenom biljaka, bilo u enterijeru ili eksterijeru. Zelenilo biljaka se danas povezuje s organskim, prirodnim, zdravim, retko dobavljivim i stoga cenjenim. 


Biljke upijaju zvukove, čine osvežavajući kontrast sveprisutnim tehnologijama, oplemenjuju prostor i pružaju ono malo parče prirode za kojim se u gradovima vapi. Ovakav beg od svakodnevice kroz male zelene oaze sve češći je motiv koji osvaja prostore i zidove vodećih restorana i barova sveta. Pridružuje mu se mnoštvo detalja, mešanje stilova, epoha, prostora i vremena, koji zajedno imaju za cilj stvaranje autentičnog doživljaja.

Ne čudi da se tako među najlepšim restoranima sveta našao Leo’s oyster bar u San Francisku. Lociran usred finansijskog distrikta, sâm ulaz u ovaj bar izmešta iz okruženja i vodi na neke egzotične destinacije i predah od užurbanog okruženja. Ostrvska atmosfera u stilu šezdesetih uvijena je u cvetne tapete, karirane pločice, tirkizno-plave zidove, drvene elemente i mnoštvo detalja. 

Cvetni detalji koji dominiraju i prepliću se s umirujućim tonovima drveta ukrašeni su fantastičnim mid-century nameštajem i elementima, kao i s brižljivo pozicioniranim osvetljenjem koje uvlači u magičnu atmosferu ostrvskog predaha. Naravno, ni kulinarska ponuda ne izostaje – ostrige, škampi, rakovi i bogata ponuda koktela usred ostrvskog vajba pružaju pažljivo smišljen beg od svakodnevnog haosa finansijskog distrikta u kome su strateški pozicionirani.

Da je tropski beg uzeo maha svedoči i Liza Beirut,restoran u gradu koji je dugo smatran Parizom Bliskog istoka. Usred zdanja iz 19. veka, preko čitavog sprata prostire se ovaj bejrutski spoj kičaste Evrope ar nuvo vremena i egzotičnih motiva dalekih ostrva. Svaka prostorija je uređena na način koji poštuje prošlost. 

Od tapeta banana listova, preko vintidž novčanica, pa sve do slika nebodera, zajedničko svakoj prostoriji jeste lakoća kontrasta snažnih zidova i predivno uklopljenog nameštaja. Kuhinja je klasično libanska, koja se nadovezuje na čitav kosmopolitizam uređenja prostora.

U srcu Madrida nalazi se kafić koji u sebi sadrži pravi mali uzorak duha ovog grada. Posle sivih godina recesije dizajner koji stoji iza izgleda Wanda cafe-a u Madridu u svoje najnovije ostvarenje uneo je čitav optimizam nadolazećeg vremena. Vitalnost, radost i boje glavni su motiv uređenja ovog bara. 

Zidovi su ofarbani u nijanse sladoleda, fluorescentni motivi preplavili su jastuke koji se nalaze posvuda, a leto je dočarano fotografijama kalifornijskih plaža koje se nalaze po zidovima. Naravno, u tom stilu je osmišljen i meni ovog restorana, čiji morski specijaliteti i mediteranski ukusi prate leto koje kafe tokom čitave godine oživljava.

Na istom talasu, ali u nešto mirnijim tonovima, jaše i Shugaa Dessert Room Cafe u Bangkoku. Pastelno nežne boje u kombinaciji s mnoštvom detalja i mid-century nameštajem prizivaju duh slobode šezdesetih godina izrastao iz nevinosti koja im je prethodila, upakovanim u smelost današnjeg doba. 

Slatko mami iz svih elemenata ovog enterijera, ali ne kroz preterani jezik slatkoće, već kroz pravi vremeplov koji dizajn može da načini. Ipak, dobro uklopljen minimalizam nekog kasnijeg vremena ne daje zablude o tome da je ovaj restoran i te kako na vrhu svetskih trendova, što rečito kazuje i ukus njegove gastro ponude.

Izvor: Citymagazine 

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/