Možda sam mogla tekst da počnem i sa "kaži mi kaži kakva ti je frizura, pa ću ti reći nešto više o tebi". Možda sam mogla, ali neću. Neću zbog toga što je kosa, kao glavni ženski atribut, nešto što je najpodložnije promenama, a ličnost, to sasvim pouzdano znam, nije. Ličnost je stabilna tvorevina koja se formira u detinjstvu, što ne znači da se ne razvija dok je neko živ.

Ono što ostaje nepromenjeno su bazične osobine, a frizura se u njih uklapa ili ne, govori o nama više od reči, postaje svojevrsni merni instrument naših osećanja, želja, doživljaja svemoći ili potpune nemoći. Njen značaj je vidljiv od rođenja, prati svaki dan odrastanja i sazrevanja žene i život joj čini nekad lepšim, nekad težim. Žene kosi pridaju veliki značaj jer je ona deo osećanja identiteta. Bavimo se kosom, onda.

Šta sve kosa ume, šta sve sme

Kad god žena odluči nešto da promeni, kreće od kose. Nekako joj je uvek pri ruci, poštuje njen značaj, uvažava njenu vrednost. Čini se najznačajnijom odlikom kose to što njen izgled i boja mogu da se promene u trenutku. Kao što znamo, život se sastoji od trenutaka. Ako ćete nešto radikalnije da menjate, broj kilograma, outfit, detalje, životni stil čak, to zahteva vreme i priličnu svotu novca. Kosu je, za razliku od drugih za ženu važnih karakteristika, uvek moguće promeniti i u sopstvenom izvođenju. Naravno, tu su sjajni frizeri, vrsni znalci kosa i njihovih ponosnih vlasnica. Ne treba zanemariti ruku svojih delo kao ni malu pomoć prijateljice.

Sve što uradimo sa svojom kosom ili protiv nje, može da se ispravi. Zar to nije najveća prednost? Sa  kosom se najlakše eksperimentiše, boja se menja kao svetlo na semaforu. Na jednom od sajtova videla sam sjajan primer: "Moja kosa je svetlosmeđa i bojim je crvenkasto, ne baš crveno, nego crvenkasto... a nekad i crveno..." Deluje vrlo duhovito, a zapravo je vrlo važno kada žena na pitanje o boji kose uzvrati pitanjem: "Prirodna ili trenutna?" Nema komentara. Slika govori bolje od reči.

Onda ćete naći kako je za sve frizure ovalni oblik lica najidealniji i kako cilj treba da vam bude upravo da izgledom frizure postignete takav oblik. Ovalna lica imaju najugodniji i  najprijatniji oblik za ljudsko oko. Da biste ovo postigli, duguljasta lica treba da se "skrate", a široka da se  produže". Zvuči jednostavno, zar ne? Pitanje je samo da li to želite. A šta da rade one koje nemaju kosu koja može da prati "ovalni oblik lica" ili prosto imaju suviše čvrstu ličnost da bi podlegle još jednom peglanju sopstvene duše zarad izgleda koji je trenutno u modi? Da li uniformnost koja povremeno zavlada, npr. sassoon frizura ili frizura a la neka glumica treba da budu modni diktat, ili će je žena prilagoditi sebi? Namerno kažem sebi, jer i eksperiment sa kosom čini sastavni deo onoga što jesmo. Mogli bismo da kažemo da žene koje vrlo često menjaju boju kose ili njen oblik spadaju u hrabre žene. Mogli bismo isto tako da kažemo da su možda strpljive. Možda bismo mogli da kažemo i da ne znaju šta hoće. Ono što sigurno možemo da kažemo jeste to da jedino one mogu da kažu šta su htele a šta postigle.

Žene, ah žene

Gledala sam nedavno film Salt sa Angelinom Jolie. Jedva sam čekala da se iz plavuše vrati u svoju boju. Slažem se da je Angelina lepa ma kakva bila, ali joj plava nekako ne pristaje. Stvar ukusa, navike ili toga koliko boja nama samima govori o nekome.

Postoje razne predrasude vezane za boju kose. Npr. glupi vicevi o plavušama. A šta ćemo sa Sheron Stoun, čiji IQ je kao planina? Ili drugim, manje znanim ali podjednako inteligentnim i obrazovanim plavušama? Da li su zaista sve crvenokose žene vatrene? Pitajmo muškarce ili, još bolje, njih same. Nisu, naravno.

Da li su crnokose tajanstvene? Mladi kažu u žargonu „ma, važi“. A tek riđokose, kao Nikol Kidman, kakve li su tek one? Divno je što boja kose omogućava da se nastavi maštanje, kako žensko tako i muško, da se uđe u svet princeza koje su uvek plave. Svaka čast, španska i buduća engleska nisu. Onda opet  razmišljam o tome koliko je kosa važna čak i onda kada samoj vlasnici i nije toliko.

Digla se, a kako i ne bi, velika prašina oko izgleda kose buduće engleske princeze Kate Middleton. Te zašto nije napravila nisku punđu, te zašto joj kosa leprša, te zašto ispod šešira... U vezi s tim, setila sam se pomalo zaboravljene Susan Boyle, sećate se neugledne Engleskinje anđeoskog glasa i ne baš istovetnog izgleda. Prvo što su stilisti uradili bilo je to da joj promene i frizuru, pa tek onda ostalo. Efekat: žena nije izdržala ni modni ni socijalni pritisak.

PageBreak

Simboličko značenje kose

Crnke su opasne, čuvaj se, plave su meke ali zavodljive, riđokose su energične, a kako i ne bi kada su ih do juče zbog boje kose maltretirali isti ti koji ih sada uporno jure nevešto se udvarajući. Sve maćehe iz dečjih bajki bile su crnke. Tako nastavljamo da dodajemo veće značenje boji kose nego što ga ono ima. Svaka žena više oseća nego što zna šta od boje kose očekuje i šta dobija. Poslušaće savet prijateljice, modnog časopisa, trenda. Pogledaće frizure na modnim revijama odeće jer ste sigurno primetili koliko je kosa bitan detalj na reviji modela za sezonu u najavi. A tek first face koji otvara svaku modnu reviju, gde je frizura i te kako nosilac modnog obeležja, pa i modnog diktata same revije. Stoga i kosa govori.

Čak i ako se žena žali na izgled i boju, ako je nezadovoljna, pa ako je i očajna, neće vam verovati, ali će se utešiti ako joj kažete „meni se sviđa, ne znam za tebe“, naročito ako je tužna, usamljena, neraspoložena, uplašena.

Šta sve kosa treba da izdrži

Osnovni zadatak svake kose je taj da zadovolji vlasnicu. Nije to lak zadatak. Ali, zato su tu ekstenzije, makaze, pegle, gelovi, lakovi, sjajevi, balzami. Nekad se sve udruži, a nekad primeni pojedinačno. Retko koja žena ne vodi računa o kosi. Pod vođenjem računa ne podrazumevam samo redovan odlazak kod frizera, već i pažljiv izbor boje, oblika, čistu kosu čak i za odlazak u supermarket ili, kako jedna žena reče: "Palačinke pravim samo neposredno pre pranja kose", dakle male rituale.

U žargonu mladih reč "spremiti se" podrazumeva pre svega uređenje kose. Pogledajte samo frizure glumica na raznim festivalima, pevačica na raznim koncertima, manekenki i ostalih VIP-ova na raznim društvenim događajima. Čak i one koje deluju kao da su upravo utekle iz srca tornada to su radile satima, brižno. A onda, s druge strane, kada sve te žene vidite privatno, shvatite da su one nešto drugo. Privatno su ponekad i malo šljampave, nose repiće, gumice, trake. Ništa od one bleštave lepote koju se tako pomno trudimo da sledimo.

Pročitala sam da je Gisele Bundshen tražila od svog partnera Toma Breidyja da presadi kosu. Više liče na par tako. Dakle, odnos prema kosi može da se prenese i na partnera. Nešto mislim, šta bi bilo kada bi muškarci imali slična očekivanja od žena? Samo mala napomena – nisu ni oni imuni na njen uticaj. Ako je nema u količinama koja zadovoljava njihov narcizam, onda se radije šišaju do glave.

Budućnost

Od Metropolisa Fritza Langa iz 1926. do Osmog putnika 1992. ili Matrixa 3 iz 2003. čini mi se da se  ženskoj kosi ne piše najbolje. Složićete se da je golo žensko teme vrlo atraktivan atribut kada ga ima jedna Demi Moore. Futuristički filmovi promovišu uniseks frizure, ovog puta zapravo bez kose. A toliko smo od kose očekivale i u kosu ulagale.

Od "ja nikad nemam šta da obučem" do Lady Godive obučene samo u svoju prekrasnu kosu, antičkih lepotica fantastičnih, jednostavnih frizura, renesansnih likova očaravajućih kosa, do hladnih trajni naših baka, strogih linija socijalističkog perioda, sve do slobode u tome kako hoću a mogu da izgledam, protekli su milenijumi.

Ono što je ostalo jeste to da kosa nema premca u doživljaju, iskazu, davanju slobode, integriteta, moći, identiteta svake žene. Pomenimo i fenomenalnog Eugena Ionescoa i njegovu Ćelavu pevačicu. Sem što se pominje, nigde se ne pojavljuje u samoj drami, a ostaje u legendi najizvođenijih pozorišnih komada.

Zapamtite – kosa je ženi najbolji prijatelj, a boja semafor koji pokazuje da li joj je dozvoljeno prići. Ako naučite intimnu žensku signalizaciju, imate šansu da steknete ili zadržite prijateljicu, odnosno da dobijete status partnera.

Tekst: Vesna Brzev-Ćurčić, psihoanalitičar