Ako ugradim silikone, da li ću moći da dojim?

Plastični hirurg, dr James Southwell-Keely iz Sidneja (drjsk.com.au) kaže da su šanse za to dobre: „Nezavisno od toga da li ste uvećavali grudi ili ne, jedna trećina žena moći će uspešno da doji, trećina će morati da dopunjuje svoje mleko adaptiranom mlečnom formulom, a preostala trećina moraće da se osloni samo nju“.

Moram da idem na mastektomiju i rekonstrukciju dojke. Da li ću ikada imati osećaj u grudima kao pre? 

Prema rečima dr Jane O’Brien, specijaliste za grudi i plastičnu hirurgiju iz Melburna „gubitak osećaja u koži i bradavicama neminovna je posledica mastektomije i prouzrokovana time što se prilikom uklanjanja tkiva dojke delikatni nervi odvajaju. U kojoj meri će osećaj ostati varira od osobe do osobe. Većina žena povrati osećaj u svojim novim grudima kada prođe neko vreme, jer se nervi regenerišu. Mnoge žene se takođe pitaju kakve će njihove rekonstruisane dojke biti njihovim partnerima na dodir. Dojka koja je rekonstruisana pokrivanjem tkiva (gde su koža, mast, nekada i mišić preuzeti sa drugog dela tela) mekana je na dodir. To je, naposletku, vaše sopstveno tkivo. Silikonski implant, međutim, može prilično blisko da podražava osećaj pravog tkiva, no obično deluje manje prirodno.”

Kada moja ćerka poviče: „Uništavaš mi život“,  mogu li da joj odgovorim: „Ti si uništila moje grudi“?

Da, ukoliko želite da se ponašate kao tinejdžerka. „Dojenje ubrzava proces starenja grudi utoliko što isteže tkivo”, objašnjava Southwell-Keely. „Nakon što prestanete sa dojenjem grudi se smanjuju, i to više nego pre, a dolazi i do promene u obliku tj one postaju opuštenije sa ulegnućem ispod i iznad bradavice.”

Ne volim da nosim brusthaltere. Da li sam osuđena na opuštene dojke?

Podrška brusthaltera pomaže, ali je i genetika veoma bitna. „Odgovarajući, potporni grudnjak može da uspori proces opuštanja, ali genetika i veličina grudi igraju presudnu ulogu“, objašnjava Southwell-Keely „Kako starimo i grudi stare istom brzinom kao i ostali delovi tela, sa razlikom što su one izložene dodatnom teretu ponovnog istezanja tokom trudnoće, dojenja i mesečne hormonske fluktuacije. Kuperovi ligamenti koji drže unutrašnji oblik i arhitekturu grudi vremenom postaju previše otegnuti. Što su grudi veće, to je veći teret na tkivu i one će se više opustiti.“

Ako imam velike grudi, da li postoji veća šansa da dobijem rak dojki?

„Istraživanja o potencijalnoj vezi između veličine grudi i raka dojki sada su pomešana”, kaže O’Brien, „međutim, rak dojke češće se javlja na levoj dojci koja je obično malo veća od desne. Žene koje su prošle hirurško smanjivanje grudi imaju manje šanse da obole od ove bolesti, a i u Aziji gde su slučajevi raka dojke generalno ređi nego u zapadnim zemljama, žene imaju manje grudi. U zapadnom društvu, veličina grudi u velikoj meri zavisi od masti, a takođe znamo da prekomerna težina uvećava rizik od pojave raka.“

Da li konzumiranje alkohola uvećava rizik od pojave raka dojke? 

Alkohol utiče na ženin metabolizam i na to kako njeno telo proizvodi estrogen, prouzrokujući da njegov nivo u krvi poraste. Pošto je on veći kod žena koje piju alkohol, nego kod onih koje ne piju, a ovo može uvećati rizik od raka. Analiza sačinjena od podatka dobijenih iz 53 studije urađene za svako alkoholno piće konzumirano u toku dana, pokazala je da se rizik relativno uvećava za otprilike sedam odsto. „U poređenju sa onima koje ne piju, žene koje konzumiraju jedno alkoholno piće na dan imaju veoma malo povećanje opasnosti od raka dojke“, kaže O’Brien. „One koje piju dva, tri alkoholna pića dnevno imaju 20 odsto veći rizik da obole od raka dojke nego one koje ne piju. One koje konzumiraju dva do pet pića, ugrožene su jedan i po put više od onih koje ne piju alkohol.“

Upravo sam napunila 40 godina. Da li bi trebalo da zakažem mamograf? 

Mamografi se više ne smatraju preventivnim čudom, što su nekada bili, i žene bi trebalo da porazgovaraju sa svojim doktorima o svim okolnostima i nivou rizika. „Postoji dovoljno dokaza da se podrži mamografija na svake dve godine kod pacijentkinja u starosnoj grupi od 50 do 74 godine“, kaže O’Brien. „Žene od 40 do 49 godina takođe su podobne za snimanje, ali to se ne podrazumeva rutinski. To je zato što mamografi nude manje benefita mlađim ženama koje još imaju zbijenije, gušće tkivo dojki, što abnormalnosti može učiniti manje vidljivim. Takođe, žene između 40 i 49 godina imaju manji rizik od ove bolesti nego starije žene, a postoje i neke mane mamografije u ovom dobu, uključujući visoku stopu lažnih pozitivnih rezultata tj. kada se na snimku pokaže da je rak prisutan, a zapravo ga nema.“ 

Da li je vežbanje neprijatelj bujnih grudi?

„U prvi mah moglo bi se pomisliti da jeste, ali zapravo ne postoji nikakva naučna potvrda u medicinskoj literaturi koja bi podržala takvu tvrdnju.“ kaže Southwell-Keely. „Ipak, studije podržavaju nošenje odgovarajućih brusthaltera da bi se izbegao neprijatan bol u grudima prilikom vežbanja.“ Imajte na umu da kada indeks telesne mase, kako kod profesionalnog sportiste, tako i kod bilo koje žene, padne ispod 20, mast u telu se rasipa, što rezultuje „ispumpavanjem“ tkiva grudi tj. „splašnjavanjem“ grudi. 

Ako uzimam kontraceptivne pilulame, da li to znači da sam u većoj opasnosti od dobijanja raka dojke? 

Studije su pokazale da dok žene uzimaju oralnu kontracepciju (i kratko posle toga) rizik od raka dojke jeste neznatno povećan nego kod onih koje nikada nisu koristile pilule. „Dodatni rizik prilično je mali zato što je za većinu mladih žena rizik inače nizak“, kaže O’Brien. „Kada žena prestane da uzima pilule, rizik počinje da se smanjuje i za otprilike deset godina, vraća se na isti nivo kao i kod žena koje nikada nisu uzimale oralnu kontracepciju.“

Priredila: Teodora Jeremić