Znamo da sunce ima nezamenljivu ulogu kad je reč o našem zdravlju; jača imuni sistem i pokreće proizvodnju vitamina D i istovremeno povećava nivo serotonina - hormona sreće zaslužnog za neopisivu lakoću postojanja koja nas leti često preplavi bez posebnog razloga. Ali, uvek postoji i druga strana medalje. Da bismo izbegli rizike poput preranog starenja kože, opekotina, ljuštenja i potencijalnog stvaranja melanomskih promena, moramo da naučimo osnovna pravila koja su već poznata - ali nije naodmet ponoviti ih.
Abeceda sunčevih zraka
Za početak, često nas zbunjuju pojmovi poput UVA, UVB i infracrvenih zraka (IR), ali najvažnije je znati da se morate čuvati - svih. UVA zraci ubrzavaju starenje kože i podstiču pojavu tamnih mrlja, no njihovo delovanje ne oseća se u trenutku kada ste im izloženi, za razliku od UVB zraka koje i te kako možete da osetite jer uzrokuju opekotine. IR zraci, odgovorni za osećaj topline, služe kao svojevrsna crvena zastava, alarm koji nas upozorava na opasnost od opekotina. Nažalost, ni oni nisu pouzdani. Na primer, upravo takva situacija je kada je vreme oblačno ili vetrovito, te su zraci vrlo diskretni pa nismo svesni da smo zapravo u opasnosti.
Mineralni ili hemijski filteri?
Stara, ali najbolja taktika sprečavanja neželjenih posledica i dalje je nošenje sunčanih naočara i šešira širokog oboda, izbegavanje izlaganja suncu od 12.00 do 16.00 kao i redovno korišćenje zaštitnih proizvoda. Sve kreme, stikovi, vodice, mleka i ulja za sunčanje imaju zaštitni faktor čija se jačina označava visinom SPF-a, a postiže upotrebom mineralnih ili hemijskih filtera. Mineralni filteri temelje se na fizičkom blokiranju i odbijanju štetnih UV zraka kao i raspršivanju sunčeve svetlosti. Najbolja potvrda njihove sigurnosti jeste činjenica da se koriste u svim „zelenim“ proizvodima za zaštitu od sunca, ali im je nedostatak nešto gušća tekstura koja teže upija i ostavlja bele tragove. Hemijski filteri, pak, na epidermu stvaraju sloj koji filtrira i neutrališe zrake, apsorbujući ultraljubičastu svetlost. Mineralni filteri pomoću titanijum-dioksida i cink-oksida reflektuju svetlost i pružaju dugotrajnu zaštitu pa se preporučuju osobama svetlog tena i osetljive kože, ali radi bolje zaštite i dobijanja prirodnih tekstura, te dve vrste filtera često se kombinuju.
Sprečite alergijske reakcije
Prirodno taman ten svakako je prednost, ali priprema za sunčanje obavezna je za sve fototipove kože. Ako imate svetao ten i skloni ste lucitisu (sunčevoj alergiji), trebalo bi barem dve nedelje pre izlaganja suncu da uzimate kapsule sa velikom dozom beta-karotena, a ako vam ni to nije dovoljno, potražite od lekara recept za antihistaminike i kortizonsku mast. Ukoliko imate vremena i volje, dobro je da pre odmora krenete na fototerapiju ili PUVA terapiju, tretmane koji pomažu u pigmentaciji i fotosenzibilizaciji, ali izvode se isključivo u dermatološkoj ordinaciji. Kako biste izbegli ljuštenje i maksimalno zadržali preplanulost, kožu pripremite za sunčanje pilinzima i hidratantnim kremama te odaberite pravu zaštitu sa moćnim SPF-om.
Samopotamnjivanje - da ili ne?
Uželeli ste se bronzanog tena, ali plaža nije vaš đir ili pak vaš osunčani ten polako gubi boju? Naravno, solarijum zaboravite i odlučite se za manje rizičnu alternativu - samopotamnjivanje. Odaberite novu generaciju proizvoda, posebno one „instant“ na bazi DHA aditiva koji omogućava prirodniju preplanulost od tradicionalnih samopotamnjivača sa nimalo laskavim narandžastim tragovima. Ključ uspeha je u dobroj pripremi kože pa pre nanošenja samopotamnjivača obavezno uradite piling lica i tela, a potom malu količinu proizvoda nežno masirajući utrljajte u kožu celog tela. Višak proizvoda na zglobovima i rizičnim mestima (koren kose, obrve, nos) uklonite vlažnom vatom kako biste izbegli neprijatna iznenađenja. Za završni touch tu je čitav asortiman „sunčanog“ make-upa, od neodoljivih pudera svih boja i tekstura, do rumenila boje kajsije.