Mnoštvo je posledica koje dugotrajan stres može da ostavi na telu..., a danas skoro da nema osobe koja na nedeljnom nivou ne doživi bar neki mali stres. Bilo da je to stres zbog pritiska na poslu, stres koji nastaje nakon učestalih ljubavnih neuspeha, reakcija zbog obične ljubomore, nezaobizalna briga zbog zdravstvenog stanja bližnjeg, ili stres zbog loše finansijske situacije.

Retko ko je imun na stres ili može da se iskontroliše i nekako prevaziđe sve probleme i svakodnevnicu bez nekog minimalnog stresa.

Nažalost, taj stres može i prouzrokuje mentalne i fizičke probleme, posebno ako postane hroničan. U nastavku pročitajte kako stre utiče na kompletno zdravlje.

Jedan od glavnih efekata stresa na telo je proizvodnja hormona kortizola kog luče nadbubrežne žlezde. U slučaju hroničnog stresa, telo je izloženo visokom nivou kortizola duži vremenski period, što može oštetiti kompletan nervni sistem i potisnuti imuni sistem.

Ovi efekti mogu izazvati oštećenje srca, povisiti krvni pritisak i pojačati stomačne probleme. Takođe, ovi efekti dovode do preranog starenja moždanih ćelija. Uticaj se odražava i na stanje vašeg tkiva, kostiju, mišića, nerava, što prouzrokuje celokupnu toksikaciju vašeg tela. Neprekidna tenzija u mišićima može ubrzati taloženje kalcijuma iz krvi u zglobovima, što može dovesti do reumatizma i lumbaga.

Među posledicama prevelikog izlaganja stresu posebno jačeg pola, uočena je velika neplodnost. Najnovije studije pokazuju da muškarci koji su pod velikim stresom teže postaju očevi, a mogu imati i medicinskih problema s neplodnošću. Prema ovoj studiji, stres je uzročnik niže koncentracije spermatozoida, ali i njihove deformisanosti i smanjene pokretljivosti.

Neplodnost u jednakoj meri pogađa i muškarce i žene, a kod pripadnika jačeg pola upravo je kvalitet sperme ključan pokazatelj plodnosti, objašnjavaju naučnici koji su proučavali spermograme muškaraca starosti od 38 do 49 godina i istraživali povezanost rezultata sa subjektivnim i objektivnim nivoima stresa kojima su izloženi.

Stres utiče i na nagomilavanje masnog tkiva oko struka. Adrenalin podstiče masti da uđu u krvotok i tako se proizvodi energija koja omogućava da se suočimo s problemom ili da ga izbegnemo. Ali ako niste aktivni, energija ostaje neiskorišćena pa je telo skladišti oko struka.

Naučne studije pokazuju i da su organi za varenje posebno osetljivi na stres. Iako se naziva autonomnim, „nervni sistem želuca i creva“ nije baš u potpunosti nezavisan, već je povezan i pod uticajem je centralnog nervnog sistema. Mozak „sve pamti“ i tokom godina stresnog života „ispostavlja račun“, čiji ceh najčešće plaćaju stomak i želudac, odnosno digestivni sistem.

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> https://www.instagram.com/elleserbia/