Kako preći na zdraviju ishranu i početi sa treningom u 2025. godini? Kata Vuksanović nam prenosi svoje lično iskustvo
Elle cover devojka, Kata Vuksanović, svojim izazovom od 75 dana pokazala je da je svaki početak lakši uz posvećenost i jasnu viziju. Za naš specijal, ona deli svoje iskustvo, inspirišući nas da i sami zakoračimo u 2025. s energijom i fokusom na sopstveno zdravlje.
Tema ishrane je moja životna tema, i koliko god vremena da prođe, uočavam da se trigeri stalno menjaju i da dolaze neki novi izazovi sa jelovnikom i planom ishrane. Međutim, kao šampionka isprobavanja svake dijete i plana ishrane: od VMA do autofagije, preko keto i hrono; na kraju dana radi ono što je najjednostavnije, a najteže da uradimo – kalorijski deficit.
Iako je trening mnogo duže u mom životu i radim ga po automatizmu, informacija da 80% razultata dolazi iz kuhinje bila mi je izuzetno teška kao zadatak. Kao neko kome je hrana bila reakcija na emotivne i stresne situacije, pre svega bih svaku osobu savetovala da tu temu adresira na psihoterapiju, a ne na nutricionistu. Nutricionista ne leči dušu i ponašanja u vezi sa hranom, i zato je do sada svaki nutricionistički plan bio apsolutno mučenje, varanje i laganje sebe.
I kako onda preći na zdraviju ishranu?
Pronaći onu najdublju motivaciju i odgovor na pitanje: Zašto želim da se hranim zdravije?
Svaki odgovor je potpuno u redu, samo da je iskren: to može biti i trudnoća, i manji broj farmerki, i snažnije telo – ne osuđujemo ni jedan razlog!
U isto vreme sam znala gde treba da budem stroga prema sebi, a gde mogu da popustim. Namirnice koje sam potpuno izbacila na duži vremenski period bili su rafinisani šećeri, sve vrste sokova, belo brašno, grickalice, a uz to ne posedujem aplikacije za poručivanje i donela sam odluku da ne jedem pekaru i brzu hranu. Većine stvari se i dalje držim i retko se desi neki ispad, ali ukoliko se i dogodi – nemam osećaj krivice, jer znam da je sutra novi dan i nastavljam dalje sa svojim zdravim životom.
Druga odluka je bila da se potrudim da pravim barem četiri sata razmaka između obroka, kojih ima pet: doručak, ručak, večera i dve užine. U prvo vreme morala sam da navijam alarm kako bih se uobročila, i ovo je definitivno najteža navika koja zahteva posvećenost.
Ali zato je treća stvar blisko povezana sa prethodnom: olakšala sam sebi tako što sam vrtela petnaestak recepata. Tačno sam znala koje rafove ne treba da gledam kada idem u kupovinu, kao i kako moja potrošačka korpa izgleda. Bilo je dosadno, ali posle nekog vremena je postao automatizam koji se ne dovodi u pitanje.
