U kasnim tridesetim ili početkom četrdesetih mnoge žene se suočavaju sa tajnovitim i često neshvaćenim fenomenom - perimenopauzom. Još nije pravi kraj reproduktivne faze, ali nije ni ono što je bilo. To je zona između dva sveta, u kojoj se mi žene nalazimo na putu za koji nas niko nije pripremio.
Neuobičajeni saigrač: Hormonski ciklus koji je pošao naopako
Nivoi estrogena i progesterona više nisu stabilni i mogu naglo da porastu, a zatim da dramatično padnu. Ove promene utiču na gotovo svaki sistem u telu, od termoregulacije do moždanih funkcija, stvarajući osećaj unutrašnje nestabilnosti. Ovo je daleko od onoga što žene doživljavaju tokom redovnog menstrualnog ciklusa - ovo je potpuna revolucija u telu.
Prosečna dužina perimenopauze je četiri godine, ali je to sve individualno i kod nekih žena ova faza može da traje od nekoliko meseci do više godina. „Faza“ tokom koje se žena pita da li je luda ili se zbilja nešto dešava sa njom.
Fizički simptomi perimenopauze mogu biti toliko bizarni da žene često sumnjaju u sebe. Valunzi (valovi vrućine) jesu jedan od najčešćih simptoma perimenopauze. Javljaju se naglo, a završavaju se često obilnim znojenjem. Zamislite da sedite na poslovnom sastanku i odjednom vam se čini da ste u sauni, dok ostali u prostoriji normalno funkcionišu.
Možda je najviše frustrirajući aspekt perimenopauze takozvana mentalna magla. Uobičajeno je da žene opisuju poteškoće u obradi informacija, naročito velike količine složenih podataka, probleme sa pamćenjem, osećaj „zamagljivanja“ u mislima, smanjenu sposobnost za rad na više zadataka istovremeno i znatno nižu produktivnost od uobičajene.
Žena koja je decenijama bila poznata po svojoj oštrini uma, organizovanosti i sposobnosti da rešava probleme, odjednom se oseća kao da joj je neko stavio filter na mozak. Za mnoge žene, mentalna magla predstavlja jedan od najizazovnijih aspekata perimenopauze jer stvara osećaj gubitka svojih sposobnosti.
Ko sam ja bez svoje stare uloge?
Psihološki aspekt perimenopauze često je najkompleksniji deo celog procesa. Depresija u perimenopauzi delimično je uslovljena promenom socijalnog okruženja, socijalne uloge žene i porodične dinamike, što otvara brojna pitanja na temu identiteta žene u ovom osetljivom periodu.
Za neke žene reproduktivna sposobnost nije samo biološka funkcija, već deo njihovog identiteta.
Žene mogu doživljavati nagle i intenzivne izmene raspoloženja između tuge, sreće, iritacije, anksioznosti ili razdražljivosti. Ovo može uticati ne samo na emotivnu dobrobit, već i na odnose sa drugima.
Žene u kasnoj perimenopauzi imaju čak četrnaest puta veći rizik za razvoj depresije. Iritabilnost je posebno čest simptom koji se javlja kod čak 70 odsto žena tokom perimenopauze.
Perimenopauza donosi i znatne fizičke promene koje mogu da utiču na samopercepciju. Ne treba zaboraviti da se hormonske promene odražavaju i na kvalitet kože, kose i noktiju. Koža se istanjuje i postaje suvlja, a promene se dešavaju i kada je reč o vaginalnoj sluznici.
Žene koje su decenijama poznavale svoje telo odjednom se suočavaju sa promenama koje ne razumeju i ne mogu da kontrolišu. Osim toga, može doći do promena u lipidnom profilu: raste nivo LDL („lošeg“) holesterola, a opada HDL („dobrog“) holesterola, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Mnoge žene takođe primećuju postepeni porast telesne težine, posebno u predelu stomaka.
Kriza identiteta ili evolucija ličnosti?
Ovo se tiče problema „novog“ identiteta žene u njenom „novom“ dobu. To nije samo medicinsko već duboko egzistencijalno pitanje. Ko je žena kada više nije „mlada“? Ko je kada joj se telo menja na načine koje ne može da kontroliše? Ko je kada joj um ponekad ne radi onako kako je navikla?
Ono što je takođe moguće uraditi jeste da se na ovaj period ne gleda kao na kraj mladosti, već kao na mogućnost za promene i nove početke. Ali ova perspektiva zahteva temeljnu preformulaciju načina na koji žene gledaju na sebe i svoj život.
Imajte na umu da su neke studije pokazale da samopouzdanje dolazi ruku-podruku sa našim samoprihvatanjem. Samoprihvatanje znači da smo svesni samih sebe, svojih vrlina, mana, sposobnosti. Samim tim znači i da smo svesni da ulazimo u nov period našeg života koji nužno ne označava kraj života, već samo novu fazu u njemu.
Jedan od najvećih problema perimenopauze jeste tišina koja je okružuje. U našoj sredini mnoge žene radije ne traže stručnu pomoć. Delom je to zbog straha od psihijatrijske stigmatizacije, ali delom i zbog pogrešnog uverenja da su tuga, strepnja i osećaj besmisla „obavezni program starenja“.
Mali broj žena potraži medicinsku pomoć zbog simptoma perimenopauze. Druge trpe, nekako tolerišu promene ili jednostavno ne doživljavaju simptome dovoljno jakim da bi potražile pomoć. Međutim, stručna pomoć ne treba da bude poslednja opcija. Redovne kontrole kod ginekologa i otvoren razgovor o problemima su ključni.
Nije gotovo
„Mislila sam, pa kako ću pred svima da kažem da sam gotova“ - ova rečenica oslikava srž problema. Žene doživljavaju perimenopauzu kao kraj, a ne kao transformaciju.
Menopauza nije samo kraj jednog perioda, nego početak novog. Zahvaljujući produženju životnog veka, žena čak trećinu života proživi u menopauzi. To je više nego dovoljan razlog da radimo na unapređenju zdravlja i kvaliteta života.
Edukacija kao ključ: Pripremiti sledeće generacije
Možda je najvažnija lekcija perimenopauze upravo to da edukacija mora da počne mnogo ranije. Devojčice i tinejdžerke treba da znaju da perimenopauza postoji, ne kao nešto čega treba da se plaše, već kao prirodan deo životnog ciklusa koji zaslužuje razumevanje i pripremu.
Zamislite da se o perimenopauzi govori isto tako otvoreno kao o menstruaciji ili trudnoći. Da mlade žene znaju da će možda u kasnim tridesetim ili početkom četrdesetih početi da osećaju promene, da te promene nisu znak da su „pokvarene“ ili da gube razum. Da znaju da postoje opcije, strategije, podrška.
Trenutno živimo u svetu u kome se devojčicama objašnjava šta je menstruacija, ali se ne govori šta se dešava kada menstruacija počne da se menja ili prestaje.
Muškarci takođe treba da znaju
Jednako važno je edukovati muškarce o perimenopauzi. Partneri, očevi, sinovi, kolege - svi oni se nalaze pored žena koje prolaze kroz ovu transformaciju, a često nemaju pojma šta se dešava.
Muž koji ne razume zašto je njegova žena odjednom „dramatična“ oko sitnica možda neće pružiti potrebnu podršku. Kolega koji ne zna da mentalna magla postoji možda će pogrešno tumačiti pad produktivnosti svoje koleginice. Sin koji ne razume kroz šta prolazi njegova majka možda će misliti da je problem u njemu.
Edukacija muškaraca o perimenopauzi nije samo pitanje empatije - to je pitanje stvaranja sistema podrške za žene. Kada muškarci razumeju da su valunzi stvarni medicinski simptom, a ne „izmišljotina“, kada znaju da su promene raspoloženja povezane sa hormonskim fluktuacijama, a ne sa „ženskim hirovima“, kada shvate da mentalna magla nije „glupost“ već posledica bioloških promena - tada mogu da budu saveznici umesto da izgovaraju nepromišljene gluposti.
Razgovor koji mora da počne
Potrebno je da počnemo da govorimo o perimenopauzi glasno, jasno i bez ustezanja. U školama, na fakultetima, na radnim mestima, u medijima. Potrebno je da mlade žene znaju šta ih čeka, da žene koje prolaze kroz perimenopauzu znaju da nisu same, da muškarci znaju kako da budu podrška.
Ova edukacija treba da bude deo osnovnog obrazovanja o zdravlju. Treba da se govori o tome na časovima biologije, na predavanjima o zdravlju, u razgovorima između majki i ćerki, između partnera.
Nova poglavlja ne pišu se sama
Perimenopauza nije samo hormonska bura koja će proći. To je kompleksan životni tranzit koji zahteva novo razumevanje sebe, svog tela i svog mesta u svetu. Umesto da se fokusiramo na to što gubimo, možda je vreme da se zapitamo šta možemo da osvojimo.
Ali, najvažnije od svega - ova transformacija ne mora da bude usamljena. Kroz edukaciju, razumevanje i otvorenu komunikaciju, možemo da stvorimo svet u kome žene ne moraju da se bore same sa ovim izazovom.
To nije kraj, nego prelazak u novi period života koji ima svoje lepote i izazove. A možda je upravo tu, u tom priznanju da svaki životni period ima svoje lepote i izazove, ključ za razumevanje da nismo „gotove“ - već da se tek pripremamo za sledeće poglavlje.
Poglavlje koje ne moramo da pišemo same.
