Naša omiljena knjiga Rumene Bužarovske ''Moj muž'' sada je i pozorišna predstava, a evo gde ćemo je gledati

''Rumena Bužarovska u zbirci priča Moj muž kreira portrete različitih žena, a tačka njihovog spajanja je okolnost da su muževi centralni fokus njihovog života i delanja. Rumena se, stvarajući likove svojih junakinja, hrabro, bezobrazno i duhovito poigrava sa svim opštim mestima lokalnog konteksta, precizno formirajući ikonografiju patrijarhata u kom smo svi zarobljeni. Dinamika odnosa je uvek ista – muškarac je na pijedestalu, dok žena u sivoj zoni postojanja realizuje svoje ciljeve i potrebe bez narušavanja ili ugrožavanja muške pozicije moći. Rumena ovaj širi kontekst koji determiniše odnose, postupke i događaje likova ne preispituje niti pamfletski kritikuje. Ona protestuje protiv patrijarhata jer kaže – patrijarhat je naša realnost, i biće, još dugo vremena. U takvom društveno-političkom okviru, gde ni muškarcima nije dobro, ona nam priča priče o ženama koje svi znamo, koje su naše najbliže okruženje, a neretko smo to i mi same.

Dramatizacija je podrazumevala odabir i adaptaciju pet priča („Preljubnik”, „Otac”, „Lile”, „Osmi mart” i „Supa”), kroz koje smo želeli da suzimo fokus i usmerimo narativ na odnos među samim ženama – drugaricama, komšinicama, majkama i ćerkama. Muž, odnosno muškarac, nije prisutan na sceni, ali je fokus i centralna figura svakog događaja. U formi ispovesti, žene i dalje problematizuju svoj odnos sa partnerima, ali traže i podršku, solidarnost, pomoć i oslonac u drugim ženama. Predstava Moj muž problematizuje dinamiku odnosa žena u patrijarhalnom ustrojstvu; one su različitih godina, porekla, dolaze iz različitih kulturnih i socijalnih miljea, ali su sve do jedne zarobljene u poziciji društvenog drugog. U petoj, poslednjoj priči uspostavljena dinamika se razbija, pravila se redefinišu, jer junakinje težište prebacuju sa muškarca, muža, na sebe i drugu pored sebe (…) Kroz intimne ispovesti junakinja priča Rumene Bužarovske, smeštanjem istih unutar intimnog scenskog prostora, tretirali smo fenomen privatnog i ličnog, nečujnog ili nedovoljno čujnog iskustva žena, što je u trenutnom društvenom kontekstu tabu'' piše režiserka Jovana Tomić.