Biti žena u umetnosti je putovanje puno izazova, ali i neograničenih mogućnosti za stvaranje i izražavanje. Kroz svoje umetničko stvaralaštvo, one često istražuju teme koje odražavaju njihov unutrašnji svet. Biti ženau umetnosti je privilegija i odgovornost, ali i prilika da se kroz umetnost osnažimo i inspirišemo druge.

Jedna od tih žena je i umetnica Tamara Kusovac koja u podkastu „Biti žena” za sebe kaže: Platno, štafelaj, muzika i ja. To sam ja, to je neki mir, uživanje i lek za dušu“.

Ona je podelila svoje izazovno, ali i inspirativno iskustvo, stavove o ženskoj snazi i hrabrosti da se suoči sa izazovima koje sama postavlja. Nikada se ne boji izazova i uvek ih prihvata kao priliku za rast.

• Kao mala najviše sam se radovala bojankama, a još kad bih dobila komplet drvenih bojica, to bi bio pun pogodak. Osim toga, moj tata je želeo da upiše Likovnu akademiju, ali deda Crnogorac to nije dozvolio govoreći: „Čuš, kičica! Ne, no prava“!

Još kao mala volela sam da se šćućurim pored njega dok slika, i tada sam zavolela miris boja. Kada sam završila osnovnu školu, nije se postavljalo pitanje šta ću upisati dalje, znalo se, dizajnerska škola.

O svojim počecima kaže da je prvo dizajnirala i oslikavala nakit, onda svilu, staklo, keramiku, porcelan, lampe, kravate, drveni nameštaj…

• Potom sam htela veću površinu i tada sam krenula sa oslikavanjem komadnog nameštaja. Dugo sam se na tome zadržala. Posle toga je došlo platno.

Za sebe Tamara kaže da često izazove i kada ih nema - sama napravi, i ne plaši ih se.

• Šetajući se Knez Mihajlovom pre dvadesetak godina videla sam otvaranje izložbe i otišla sam tamo. Bilo je dosta umetnika koji su izlagali. Videla sam da nikoga nema sa oslikanim staklom, odmah sam potražila organizatora, predstavila mu svoje radove i vrlo brzo sam bila u timu tih umetnika.

Jedan od najzanimljivijih projekata u njenoj karijeri bila je intervencija u renoviranju domova socijalno ugroženih porodica.

• Pozvali su me u jedan serijal gde su se renovirali životni prostori socijalno ugroženim porodicama. I to je sve trebalo da bude gotovo za 5, 6 dana. Sećam se prve porodice sa Banjice, gde sam ugledala šporet „Smederevac“. Uzela sam poklopac šporeta i odnela u atelje. Naslikala sam jednu buckastu sovu sa jarkim bojama, dekorisala sa štrasom i cirkonima i kad sam otišla ljudi sa seta su se oduševili i pitali: „Zašto sova?“ Odgovorila sam da kad se sova nastani u nekom domaćinstvu, ona postaje njegova čuvarkuća.

qrcode.69379733 (4) (1) (1).jpg
Promo 

Skeniranjem (slikanjem) kamerom telefona ovog QR koda stižete do jedanaeste epizode podkasta "Biti žena" koja će biti dostupna od 19.00.

• Podkast „Biti žena“ realizuje WMG sa nemačkom fondacijom Konrad Adenauer.