Kada pomislimo na Jane Birkin, prva slika je često ona sa pletenom korpom u ruci, u farmerkama i beloj majici, sa prepoznatljivim šiškama koje su definisale čitavu jednu epohu. Međutim, ona je bila mnogo više od muze Sergea Gainsbourga i inspiracije za čuvenu Hermès torbu. Bila je glumica raskošnog talenta koja je decenijama krasila evropsku kinematografiju.
Svoje prve korake napravila je u kultnom filmu Michelangela Antonionija Blow-Up (1966), gde je njena pojava, iako kratka, bila dovoljna da izazove revoluciju. Ipak, sudbonosni trenutak dogodio se 1968. godine na setu filma Slogan. Tu, pred kamerama Pierra Grimblata, rodila se jedna od najuzbudljivijih romansi 20. veka - ona sa Sergeom.
U filmu La Piscine (1969), rame uz rame sa Alainom Delonom i Romy Schneider, Jane je blistala nevinošću koja je krila duboku melanholiju. Kroz ostvarenja poput numere Je t’aime moi non plus, gde je istraživala androgini stil i granice provokacije, pa sve do zrelijih, kompleksnih uloga u La Belle Noiseuse Jacquesa Rivettea, dokazala je da je umetnica koja se ne plaši da ogoli dušu.
Njen poslednji veliki filmski portret, dokumentarac Jane par Charlotte (2021), koji je režirala njena ćerka Charlotte Gainsbourg, ostaje kao testament snage koja je krasila Jane do samog kraja.
Emotivni omaž Lou Doillon
Na dan kada bi Jane Birkin napunila 79 godina, Lou Doillon podelila je trenutak od posebnog značaja za porodicu i grad Pariz. Obeležavajući uspomenu na majku, sa sestrom je prisustvovala inauguraciji novog gradskog simbola, pešačkog mosta koji sada nosi ime Passerelle Jane Birkin.
U svojoj objavi na društvenoj mreži, Lou je napisala:
„Srećan rođendan, mama... Mame više nema i na to se čovek nikada ne navikne. Ali Jane Birkin ima mnogo u srcima ljudi i volim da mislim da će je uvek biti.“
Ovaj luk iznad kanala Saint-Martin, savršena je metafora za Jane. Baš kao i ona, pasarela je tu da spaja ljude, a kako je Lou poetično zaključila: „Neka živi most Jane Birkin i svi oni koji će njime od sada koračati."
· Reaguj