Kao pripadnik "Tihe generacije", one rođene tokom Drugog svetskog rata, moj deda je muziku pronalazio i otkrivao najviše preko radija. Ali i na igrankama u Božidarcu i još ponekom tada IT mestu za đuskanje, gde je obožavao da se pokazuje svojim akrobacijama i "novim" pokretima. Čak i kasnije, kada su na red došli gramofoni i ploče pa zatim kasete, a još kasnije i diskovi, ostao je veran maloj tranzistorskoj kutiji. Iako je u svom džepu kasnije imao smartphone, uvek bi u pozadini išla FM muzika.
S druge strane, moja mama, pripadnica generacije X, imala je drugačiji pristup. Prve na redu bile su gramofonske ploče. Iščekivanje bi bilo veliko, skoro koliko i redovi za nove albume u radnjama. Sreća što ste uopšte došli do ploče neće vas sprečiti da je istog trenutka pustite, čak i ako je jedan sat ujutru i svi već uveliko spavaju. Moja mama, kao i celokupna njena generacija, morala je da traži muziku i preslušava cele albume (A i B stranu). Iako jeste neko ko je iskreno prigrlio i MTV eru, dok je postojao, kao i VH1 kanale, Spotify je i dalje njena bolna tačka (khm, bumer...).
Moja generacija, Gen Z, iako je svoje detinjstvo živela u analognoj eri, ipak nije imala tu "muku" milenijalaca i peripetije oko narezivanja i prebacivanja muzike s jednog na drugi pa na treći uređaj da bi mogla da sluša ono što želi. Generacija Z pronalazi i sluša muziku na potpuno drugačiji način od prethodnih, kako to inače i biva. Pre svega zbog razvoja tehnologije i prevelike dostupnosti, ali i zbog drugačijeg pristupa. Sve to dovelo je i do još jedne važne stavke, kada gledamo na muziku u globalu - žanrovi gotovo da više ne postoje. Kada pitate pripadnika generacije Z jedno jednostavno pitanje: Šta slušaš?, on neće moći da vam da tako jednostavan odgovor. Stroge granice koje su nekada postojale između popa, roka i ostalih žanrova danas su tanje od samih gramofonskih ploča.
Nekada možda jeste bilo lepše, ali i teže...
U filmu "High Fidelity", Rob, vlasnik prodavnice ploča, govori o svojih pet raskida. Ali i o umeću stvaranja nečega što danas zovemo plejlista, a tada se nazivalo mixtape. To je zapravo kompilacija pesama koju junak ovog ostvarenja iz 2000. godine doživljava kao vid "suptilne umetnosti". "Postoji mnogo pravila, ali i stvari koje nikako ne treba raditi. Koristiš tuđu poeziju da izraziš ono što osećaš. A to je veoma delikatna stvar." To jeste bilo nešto posebno, ali i dosta komplikovano.
"Kada sam bila mala, da ne kažem u moje vreme (jer to zvuči kao da sam dinosaurus), traženje muzike je potpuno drugačije izgledalo. Gledali smo MTV i slušali radio pa ako ti se neka pesma sviđa, ili čekaš ceo dan da je ponove na MTV-ju, ili je, kad je uhvatiš na radiju, snimiš na kasetu. Ali iz ovog ugla simpatično mi je što smo svi na neki način bili zapravo di-džejevi jer ti snimaš pesmu po pesmu sa radija pa onda ako imaš sreće da imaš kasetofon sa dve kasete, praviš svoju kompilaciju i presnimavaš. Kada smo prešli na CD, ko je imao rođake u inostranstvu mogao je da dođe do originala, ko nije, skupljali smo se ispred SKC-a i kopali po piratskim CD-ovima". Iz ugla jednog milenijalca i jedne od najistaknutijih di-džejica na ovim prostorima, Lea Dagović nam je objasnila kako se nekada, pre ere YouTubea i Spotifyja, dolazilo do muzike.
Za generaciju Z otkrivanje nove (a ponekad i dosta starije muzike) izgleda potpuno drugačije. Ako ste pomislili da je reč o streaming platformama, moraćemo da vas razočaramo jer je to pogrešan odgovor. Umesto da pesme otkrivaju tim putem, pripadnici ove generacije najčešće do nove muzike dolaze kroz kratke video-formate na TikToku, Instagram Reelsu i drugim platformama. Algoritmi su novo poglavlje u muzičkoj industriji. Gen Z se prepušta odabranoj platformi da joj "servira" ono što voli, umesto da aktivno istražuje nove pesme.
"Danas algoritam plasira muziku, što nekad nije loše jer pretpostavi šta bi moglo da ti se svidi u odnosu na prethodna slušanja, ali isto tako muzičke kuće mogu da podmetnu i plasiraju odabrane artiste mnogo lakše, a manji labelovi da budu progutani u moru muzike i nikad ne nađu svoj put do vas. Dobra stvar je što danas svako može da pravi muziku, ne mora label da ga potpiše, ali time dolazimo i do prezasićenja. Muzika je toliko dostupna i toliko nove muzike izlazi, da ti više nemaš vremena da joj se posvetiš. Hit traje mesec dana, dok su pesme iz ere pre streaminga i dan-danas hitovi", dodaje Lea.
Pretty little baby, i'm so in love with you
Ali postoji ipak nešto drugačije i posebno u novom načinu otkrivanja muzike. Čar ove velike promene ogleda se i u ponovnoj aktuelizaciji nekih dosta starijih numera. Od pesme "Pretty Little Baby" Connie Francis do Fleetwood Maca, starije pesme često postaju viralne na TikToku, što dovodi do povećanog slušanja čitavih kataloga izvođača. Istraživanje kompanije Dolby iz 2021. godine pokazalo je da je nostalgija omiljeni muzički "žanr" generacije Z.
Još jedna, vrlo zanimljiva stavka koju na osnovu pasusa iznad ne bismo zaključili normalnom logikom jeste da ova generacija mnogo više vremena provodi slušajući muziku u odnosu na ostale. Prema podacima Edison Researcha, mladi između 13 i 24 godine u SAD muziku slušaju u proseku tri sata i 43 minuta dnevno, čak 40 minuta duže od ostatka populacije. Spotify je, s druge strane, zabeležio da je Gen Z samo tokom prve polovine 2023. godine preslušala pesme više od 560 milijardi puta. Zato algoritmi danas nisu samo pomoć pri izboru sledeće pesme, već na neki način muzički vodiči. Funkcije poput Spotifyjevih Blenda, Niche Mixes i AI DJ-a pokušavaju da slušanje pretvore u personalizovano iskustvo, prilagođeno ukusu, raspoloženju i navikama svakog korisnika.
Kako to misliš pesma traje 13 minuta?
Vođeni muzičkom matematikom, 13 minuta bilo bi negde oko četiri pesme. Ali, postoje numere koje traju dosta duže od tri minuta. Kada biste u današnjem vremenu nekome preporučili pesmu dužu od već spomenute minutaže, vrlo verovatno bi je na prvu odbio. Još ako nema, kako bi se stručnjaci izrazili, takozvani hook, ne bi joj zapamtili ni ime i pala bi u zaborav. "Shine On You Crazy Diamond" imala je veliki lični značaj za članove grupe Pink Floyd, kao i ogroman globalni uticaj, ali teško da bi u savremenom trenutku jednom pripadniku generacije Z dovoljno dugo držala pažnju (13 minuta).
Naši roditelji i bliski milenijalci koje poznajemo morali su da odslušaju čitav album, bez obzira na trajanje numera. Jer, to je bio jedini način da dođu do onoga što im prija. Na gramofonskoj ploči, kao ni na kaseti, ne piše broj sekundi i minuta. Moralo je da se presluša i nešto što im se, možda, nije sviđalo.
"Brzina kojom živimo uradila je svoje pa se i sam raspon pažnje drastično smanjio. Iskreno, malo ko danas ima vremena i strpljenja da sedne i sluša ceo album od prve do poslednje pesme, to je postala prava retkost. Muzika se konzumira kroz plejliste i najčešće služi kao brzi fiks energije, neizostavni deo njihovog identiteta pa i svojevrsni modni dodatak. Zbog toga mi u studiju izbegavamo duge, spore uvode. Ako te pesma ne uvuče u svoj svet u prve tri sekunde, slušalac automatski preskače na sledeću. Ipak, važno je reći da njihov pristup nije nužno površan. Onog trenutka kada pronađu izvođača koji zaista gađa njihovu emociju i čiji im je vajb autentičan, postaju najlojalnija moguća publika", objasnio nam je producent Filip Kepić.
Kako da ti objasnim šta slušam?
Pristup i način plasiranja nove muzike doveli su do jedne velike promene, a to je: sve je teže reći i odrediti gde se jedan muzički žanr završava, a gde drugi počinje. Nekada je bilo dovoljno reći da neko sluša pop, rok, hip-hop ili elektroniku. Zapravo ste to mogli i sami da iščitate iz outfita - bedževi, kožna jakna, baggy pantalone, kačketi. Međutim, danas jedan izvođač bez problema može pripadati svim pomenutim žanrovima istovremeno. U članku "Voices of Change: How Generation Z is Reshaping the Music Industry", analitičarka kompanije Chartmetric primećuje da ono što je postalo važno jeste raspoloženje. Ona objašnjava da se Spotify isključivo oslanja na tu činjenicu. Ističe da su granice između žanrova postale toliko zamagljene da ljudi više ni ne znaju šta je šta i da velike kategorije koje koristimo za klasifikovanje muzike više zapravo nemaju nikakvo značenje.
U galeriji otkrijte najbolje biografske filmove o muzičarima.
Brisanje žanrovskih granica dovelo je do novog vida slobode u muzičkoj industriji. Generacija Z odrasta u svetu u kojem je gotovo cela istorija muzike dostupna na jedan klik pa je sasvim prirodno da se na istoj plejlisti smenjuju urbani zvuk, tehno i lokalni melos. Ta raznovrsnost direktno se prenela i u proces stvaranja muzike, u kojem su nekada strogo definisana pravila postala mnogo manje važna. Kako se publika sve manje opterećuje etiketama, tako i muzika postaje slobodnija da ih ignoriše.
Svaka generacija specifična je i jedinstvena sama za sebe. Promena koju je digitalno doba donelo - uprkos povremenoj prezasićenosti tržišta - u globalu je pozitivna, jer Gen Z žudi za autentičnošću. Ona ne želi da čekira samo jedan kvadratić (možda će dodati još koji) niti da se ograniči isključivo na rok bendove. Upravo taj eksponencijalni tehnološki razvoj dao je prostor i mogućnost ovoj generaciji da otkrije znatno više muzike i svetova nego sve generacije pre nje, a samim tim i potpunu slobodu da se izrazi na toliko različitih i nezamislivih načina. Onog trenutka kada joj usled "užurbanosti savremenog života" (jer, da, Gen Z polako ulazi na poslovno tržište i tu menja pravila) i ostalih floskula bude potreban predah, albumi su tu, na dlanu ruke - čekaju trenutak kada budemo spremni da malo usporimo.
