Nekada je Instagram bio mesto gde sam se povezivala sa ljudima koje volim. Dok sam pohađala univerzitet, mnogi moji najbliži prijatelji živeli su u različitim gradovima. Aplikacija je tada bila kao virtuelni pab - mogla sam da vidim šta rade moji prijatelji i da delim slike koje beleže moj novi život.
Prošlo je 15 godina, i moj feed je počeo da izgleda potpuno drugačije: šokantna mešavina nihilističkih memova, ciljano plasiranih reklama i vesti o slavnim ličnostima iz sveta zabave. Negde usput, postala sam previše samosvesna da bih postavljala sadržaj, a ažuriranja prijatelja delovala su mi proračunato. Osećam se pomalo loše dok to pišem, ali upravo su to društvene mreže izvukle iz mene: okrutni, gorki cinizam.
U januaru je Mark Zuckerberg uklonio fact-checkere sa Meta platformi u tanušnom pokušaju da osvoji odobravanje Donalda Trumpa. Dosta mi je bilo. Dragi čitaoče, obrisala sam Instagram. Poslednju deceniju uhodali smo u digitalnu distopiju gotovo nesvesno. Ali, od masovnog egzodusa korisnika X-a (nekada Twitter) nakon preuzimanja od strane Elona Muska, do pojave digitalnih detoksa i anti-tech tehnologija, ljudi počinju da se opiru. Sve više generacija odlučuje da aktivno smanji zavisnost od tehnologije i društvenih mreža. To je pokret koji stavlja ljudsku povezanost i mentalno zdravlje u prvi plan, a velike tehnološke kompanije drži za odgovorne.
Tako se rađa pojam offline života ili digitalnog minimalizma, koji je definisao Cal Newport, novinar i autor knjige "Digital Minimalism: Choosing a Focused Life in a Noisy World", kao "filozofiju koja vam pomaže da preispitate koji digitalni komunikacioni alati koje koristite zaista dodaju vrednost vašem životu". Za većinu nas potpuno odustajanje od tehnologije je nerealno. Umesto toga radi se o namernijem korišćenju onoga što koristimo i pronalaženju održivih načina da provodimo manje vremena online. Za neke, to znači potpunu posvećenost analognim stvarima.
Nedavni podaci pokazuju procvat prodaje specijalizovanih i nezavisnih časopisa. Vraćaju se point-and-shoot kamere, a Kodak prijavljuje da je potražnja za filmom udvostručena u poslednjih nekoliko godina. Sve veća popularnost soba bez telefona probudila je interesovanje za alarm satove i radio aparate, dok prodaja CD-a, kaseta i vinila beleži rast prvi put u poslednjih 20 godina, pre svega zahvaljujući generaciji Z. "Definitivno je mnogo više mladih zainteresovano", kaže Kevyn Long, vlasnik prodavnice ploča Jelly Records u Hekniju. "Uvek mislim da je kupovina ploče najuzbudljiviji način da otkrijete muziku, umesto algoritma koji vam sugeriše šta bi vam se moglo svideti. Tu je i osećaj vlasništva - ljudi vole da imaju predmet u rukama."
Za druge, vreme je da se odviknu od pametnih telefona. Pretrage interneta za flip telefone porasle su za 15.369 posto u 2023. među generacijom Z i mlađim milenijalcima, dok su kultni modeli iz 2000-ih poput Nokije 3310 i Motorole Razr ponovo predstavljeni modernoj publici. Naravno, ovaj povratak ima i širi kontekst nostalgije. Estetika 90-ih i ranih 2000-ih dugo je prisutna u modi i kulturi, ali možda takođe odražava našu kolektivnu težnju ka jednostavnijem životu sa manje tehnologije.
Kaiwei Tang, CEO i suosnivač startapa Light, koji proizvodi telefone "dizajnirane da se koriste što manje", kaže: "Uvek imamo izbore. Znamo da burgeri i pomfrit nisu zdravi, pa ih ponekad pojedemo i trudimo se da pravimo zdravije odluke. Zbog nekog razloga, kada je reč o telefonima, mislimo da smo vezani za pametne telefone."
Light je jedan od najpopularnijih tipova "dumb phones" - uređaja sa ograničenim mogućnostima u poređenju sa pametnim telefonima. Nema e-pošte, nema aplikacija. Možete da zovete, šaljete poruke, postavite alarm, dobijete osnovne upute i slušate muziku. "Nije stvar u tome da se vratimo u prošlost, brišemo aplikacije ili dodajemo još jednu da bismo smanjili korišćenje pametnog telefona", kaže Tang. "Hteli smo da stvorimo potpuno novi telefon, koji je dizajniran da bude u pozadini. Kao čekić - tu je kada vam zatreba, a kada ga vratite, nestaje. Hteli smo da tehnologiju vratimo u utilitarni format."
Prvi model imao je listu čekanja od 50.000 ljudi nakon uspešne Kickstarter kampanje 2015. Tang kaže da ljudi iz svih slojeva društva kupuju Light telefone. Neki ih koriste kao jedini telefon, dok drugi kombinuju sa pametnim telefonom. Generacija Z, sa najviše prosečnog vremena provedenog pred ekranom, pokreće najveću potražnju. "Naši kupci svesni su koliko sati provode na pametnim telefonima i osećaju stres i anksioznost. Mislim da svi ponekad pomislimo: ʼŠta se desilo? Upravo sam išla u toalet (sa telefonom)! Zašto ne mogu da prestanem da skrolujem?’"
Privučena idejom telefona u pozadini koji ne podstiče doomscrolling, naručila sam Light Phone III. Prvo što sam primetila jeste koliko je grub i nezgrapan u rukama. Shvatila sam da nije samo ekran kriv: čak i fizički dizajn pametnog telefona podstiče konstantno korišćenje. Kada sam se podesila, poslala sam poruku prijatelju, isprobala kameru i zatim… odložila telefon. Bez beskrajne skrol liste i obaveštenja, postaje lako staviti telefon sa strane.
Tang tvrdi da je samokontrola na običnom pametnom telefonu gotovo nemoguća. "Svaka aplikacija za društvene mreže razmišlja o ekonomiji pažnje. Ne naplaćuju vam, oni vas prate. To je poslovni model: prikupljaju vaše informacije, kategorizuju vas i daju oglašivačima. Kompanije koje se oslanjaju na taj model žele da budete online što više. Ako ne plaćate proizvod, vi ste proizvod."
Stekla sam novo poštovanje prema ljudima koji odbijaju da budu "proizvod".
Anna Burzlaff, 33, direktorka globalnog istraživanja i uvida u internacionalnom modnom brendu Highsnobiety, nikada nije koristila društvene mreže: "Rekli su mi da je to moj ʼzeleni znak’. U početku nisam svesno to odbijala - jednostavno me nije zanimalo. Ne bih se pridružila sada iz više razloga. Kada odem na profile prijatelja, primećujem da to negativno utiče na moje raspoloženje. I dalje mi ne deluje posebno interesantno. Šta se zapravo tamo dešava? Šta je uzbudljivo ili novo? Niko mi nikada nije pokazao nešto što mogu da otkrijem samo preko Instagrama. Ne osećam da postoji nešto što ne mogu dobiti preko tradicionalnih medija ili posete galeriji."
Prosečno dnevno vreme pred ekranom za odrasle u UK stalno raste i sada iznosi 5 sati i 36 minuta. Do sada smo svi svesni zavisnosti od tehnologije i njenog uticaja na mentalno zdravlje. Opasnosti digitalnog sveta postale su centralna tema pop kulture.
Charlie Brookerova "Black Mirror", sada u sedmoj sezoni, upozorava na mračnu budućnost ako nastavimo ovako, dok je Netflixova serija "Adolescence" postala jedna od najdiskutovanijih emisija godine, sa 6,45 miliona gledalaca prve epizode. Radnja prati tinejdžere čiji životi su sve više oblikovani društvenim mrežama, istražujući radikalizaciju mladih kroz online prostore.
Uticaj serije bio je toliki da se Keir Starmer sreo sa tvorcima, a scenarista Jack Thorne apelovao je na britanskog premijera da razmotri zabranu pametnih telefona u školama. "Sve je veći fokus na mentalni i emocionalni uticaj konstantne povezanosti", kaže dr Pamela Rutledge, direktorka Media Psychology Centre, Kalifornija. "Postoji zabrinutost da previše digitalne stimulacije može ići na štetu kvalitetnih, ličnih iskustava i dubljih odnosa."
Dok mnogi strahuju od "digitalne demencije" - pojave zamućenog razmišljanja i smanjenja pažnje usled prekomernog korišćenja telefona - Rutledgeova je optimističnija: "Ne postoji konačan dokaz da digitalna tehnologija izaziva neurodegeneraciju ili dugoročne simptome slične demenciji. Najčešći efekti ʼintenzivnog’ korišćenja su kratkoročni ili srednjoročni problemi sa pamćenjem, koji su ipak reverzibilni promenom ponašanja."
Pored očuvanja mentalnog zdravlja, postoji i sve veći otpor prema Big Techu. Silikonska dolina je nekada bila centar kreativnosti; sada, neprovereni rast i zanemarivanje društvenih posledica doveli su do monopola i ekoloških problema: Amazon, Google i Microsoft planiraju ogromne centre za podatke u najsušnijim regionima sveta, ugrožavajući zajednice koje već pate od nestašice vode. Poremećena privatnost, manipulacija podacima i stalne vesti o hakerskim napadima dodatno pokreću ljude ka tehnološkoj pobuni.
Od industrijske revolucije, svaka generacija doživela je rođenje tehnologije koja je promenila način života. Kada su televizori postali uobičajeni 1970-ih, način interakcije sa svetom se promenio. Internet je to učinio još intenzivnijim krajem 90-ih i početkom 2000-ih. Kao što je Andy Warhol rekao: "Kada sam dobio prvi televizor, prestao sam toliko da brinem o bliskim odnosima."
Danas je brzina digitalne inovacije tolika da prestajemo da se oduševljavamo njom. Ono što nas više uzbuđuje jeste radost i društvena povezanost bez zavisnosti od tehnologije.
Piše: Shannon Mahanty
