Alain Delon je na svetsku scenu stupio bez pompe i fanfara, ali dovoljno upečatljivo i očaravajuće. Poređenje sa Jamesom Deanom, nakon prerane smrti najblistavije holivudske zvezde, bilo je krajnje laskavo priznanje.

Mladost je bila na Delonovoj strani, dečačka nevinost i lepota takođe, kao i problematična, neukrotiva priroda kojoj se sve prašta. Ipak, u jednoj stvari ove dve glumačke legende su se razlikovale. Nekako je bilo jasno da je Delon zvezda koja se neće brzo ugasiti i za sobom ostaviti treperavi sjaj neostvarenih mogućnosti.

Dozvolio je da mu se dogodi nešto drugo, za status zvezde mnogo opasnije. Dopustio je godinama da ga suočavaju sa novim izazovima, na koje je sve teže odgovarao.

Delon kao muška Brigitte Bardot

Još jedno poređenje pratilo je pojavu Alain Delon u svetu filma. Bilo je to takođe laskavo očekivanje medija da će Delon biti muška verzija Brigitte Bardot, šta god to značilo kada se ode malo dalje od privlačnog novinskog naslova.

Ipak, Delon to nije mogao biti jer njegov život nimalo nije ličio na život fino vaspitane i dobro obrazovane devojke koja je išla na časove baleta, poticala iz pristojne porodice, a onda, tokom godina, stekla status najslobodnije žene u Francuskoj.

Uprkos svemu, decenijama je uživao slavu koja je dobrim delom bila utemeljena na opštem stavu da je baš on njen muški pandan. Istina je bila sasvim drugačija. Delon je bio i ostao problematični klinac bezazlenog izraza lica koje krije zabranjene želje, bandit sa ulice koji više uživa u društvu kriminalaca nego snobova versajskog kova.

Alain Delon i Jean-Paul Belmondo

A onda je tu i poređenje sa Jean-Paul Belmondom, savremenikom koji je takođe bio vanserijski popularan i širom sveta uvažavan. Od ove dvojice glumaca nije se, doduše, očekivalo da liče jedan na drugog. Baš nasuprot, bili su dve krajnosti koje su se dopunjavale. Sa njima su se poistovećivali, imitirali su ih i obožavali.

Zahvaljujući stereotipnim predstavama o imidžu slavnih, u to doba se moralo izabrati – ili Delon ili Belmondo. Na jednoj strani stajao je šmeker iz kraja sa nosem čija slomljena hrskavica nikada neće prestati da podseća na bezbrojne ulične tuče.

Na drugoj je bio Alain Delon, lepo i fino lice, momak kome bi svaka majka predstavila svoju ćerku, ali i lice iza čije se površine krije tračak opasnosti koji čeka da izbije na površinu.

Na sledećoj strani pročitajte kako je Slučaj Marković, obeležio Delonov život: 

Nastavak članka