Alain Delon: Portret pariskog nestašnog šmekera

Klasika protiv ekstravagancije

Pre nego što je okušao svoju sreću u glumi i relativno brzo postigao svetsku slavu ulogom u Viscontijevom filmu Roko i njegova braća Alain Delon je živeo prosečnim životom izgubljenog momka sa pariskih pločnika.

Rastrzan između razvedenih roditelja izbacivan je iz škole, a problematična mladost odvela ga je i do maloletničkog zatvora. Okušavši se u poslovima konobara, portira, mesara i raznosača novina, Delon je završio i kao dobrovoljac u francuskoj vojsci, koja ga je poslala na ratište u Indokinu. Ovo bogato životno iskustvo, stečeno pre dvadesete godine, bilo je, pored talenta, sve što je Delon imao da ponese u svet glume. Ali u njemu se snašao iznenađujuće dobro.

Glumac koji je odavno prestao da bude mlad i koji je svoje talente usmerio na polje biznisa na kom se odlično snašao izgradio je veliku karijeru, koja se potvrđuje imenima reditelja sa kojima je sarađivao. Među njima je prvi Lukino Viskonti. Zatim dolaze i Jean-Luc Godard, Serge Leroy, Michelangelo Antonioni i drugi.

U centru skandala

Karijera i slava Alain Delon nisu bile poljuljane ni skandalima koji su ga pratili. Od njih je najpoznatiji Slučaj Marković, koji u biografiju glumačke legende uvodi i momke sa beogradskog asfalta.

Naime, tokom snimanja filma Marko Polo, u Beogradu 1958. godine, Delon je upoznao Miloša Miloševića, poznatu beogradsku facu šezdesetih godina, i poveo ga sa sobom pomažući mu da izgradi karijeru u Evropi.

Zahvaljujući Delonovoj podršci, Milošević je radio na filmovima kao kaskader, statista i glumac. Kada je rešio da ode u Holivud, Delonu je preporučio svog najboljeg prijatelja Stevicu Markovića da dođe na njegovo mesto. U suštini, obojica su imali sobe u Delonovoj kući i igrali ulogu njegovih telohranitelja u društvu, prateći ga na sve gala prijeme i manifestacije na koje noga običnih smrtnika nije mogla kročiti.

Godine 1968. Markovićevo telo pronađeno je u kontejneru, a policiju je trag odveo do Delona. U jednom pismu svom bratu Stevica Marković pisao je kako se boji za svoju bezbednost i da, ako mu se išta desi, za to treba kriviti Delona i njegovog kuma Fransoa Markantonija, povezanog sa korzikanskom mafijom.

Ipak, Delon nije bio optužen, a čitava priča o povezanosti sa mafijom samo ga je učinila još poželjnijim za uloge opasnih momaka, koji su bili u modi u kinematografiji tog doba.

Harizma prejaka za bunt bez razloga

Dobar izgled, neodoljiva harizma i misterioznost njegovog privatnog života definisali su Alain Delon kao zrelog glumca koji je prerastao imidž buntovnika bez razloga. Postao je institucija u svetu filma i sam izjavljivao kako ne voli da radi sa rediteljima koji pokušavaju da ga tretiraju kao deo filmske ekipe jer oni pre svega moraju znati da je on taj koji čini film.

Na kraju krajeva, Delon nam je dao lekciju da samo oni koji ultimativno odbiju da budu išta drugo do to što jesu krče svoj put do uspeha. U svemu što je radio osećao se omamljivi ukus subverzivnog, bilo da su to njegove neprimerene izjave, stil odevanja, odnos prema ženama ili način glume.

Valjda ga zbog toga volimo. Da se pojavio u našem veku, Alain Delon bi predstavljao isuviše punokrvnu pojavu kojoj se ne bi mogla odrediti uloga u predstavi koju svi selebritiji sveta igraju za ostatak čovečanstva. Za nas koji ga tek upoznajemo Delon je mistika prošlog vremena, ikona jednostavnog stila i arogantni lik u jednoj priči koju, ma koliko istinita bila, ipak čitamo kao dobar literarni predložak za film noir koji čeka na svoju ekranizaciju.

Izvor: Kultiviši se 

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/