Upoznajte Dekadencu - ženu veću od života

Šta sve čini ličnost Dekadence i njen nastup? Na osnovu kojih iskustava je gradiš?

S obzirom na to da je drag, ovakav kakvim se ja bavim, u svojoj pojavnosti, prezentovanje svojevrsne femininosti, odnosno makar femininog karaktera (što ja u privatnom životu i svom civilnom izdanju, sasvim izvesno, nisam), smatram da je moja dužnost da sa pažnjom, poštovanjem i promišljanjem pristupam svemu što plasiram u javni prostor kao umetnik. I shodno tome, da to praktikujem i u svom svakodnevnom životu. Kao što sam navela neke poznate umetnice koje su mi bile inspiracija, takođe uvek volim da naglasim i da su mi za moju umetnost jedna od bitnih okosnica i „svakodnevne“ žene. Što iz mog privatnog života, što bilo koja žena sa kojom imam interakciju u nekom trenutku. Od moje majke, bliskih prijateljica, preko šalterskih radnica, medicinskih sestara, pa sve do žena sa kojima se samo mimoiđem u autobusu ili na ulici. Ljubav i neizmerna podrška koju imam od svih žena u svom životu jeste nešto prema čemu osećam ogromnu zahvalnost, te nastojim da kroz svoju umetničku praksu pokažem i vratim tu veliku emociju koja je između nas.

Kako se razvija drag scena u Beogradu u poslednjih nekoliko godina, šta na njoj voliš, a šta joj nedostaje?

Generalno, razvija se sve više i sve bolje. Od toga da nas je 2012. bilo samo tri, Markiza de Sada, Sonja Sajzor i ja, do toga da je pred globalnu pandemiju Beogradom ordiniralo preko dva tuceta aktivnih drag performera i performerki. A čak i u ovoj nemiloj prošloj godini, uz pomoć kolektiva Dragoslavia, održavani su redovni online nastupi, kroz koje je prodefilovalo više od 45 drag performerki i performera iz čitavog regiona. U nekoliko talasa dešavala se ekspanzija kvantiteta ljudi koji se bave dragom u Beogradu i šire, što nije nužno previše govorilo i o kvalitetu. Ipak, vremenom, kako to obično biva, opstali su i istrajali oni koji su posedovali dovoljno talenta i posvećenosti za ovaj naš zanat, da ne kažem hobi. Ono što volim jeste to što sve više upoznajem prisutne aktere ove scene i imam prilike da među njima pronađem ljude sa kojima mogu da stvaram divne stvari zajedno. Ono čega, možda, nedostaje (ne uzimajući u obzir manjak adekvatnih prostora za nastupe i, idealno, većih produkcijskih budžeta) jeste izražen stepen kritičkog promišljanja kod aktuelnih performera i performerki. Mada, ruku na srce, i to je veština koja se vremenom stiče i brusi, kao i drugi talenti i znanja, tako da ne bih previše da zapadam u očaj jer želim da verujem kako svi zaista daju sve od sebe. Što se tiče publike, ja sam do sada imala prilike da nastupam pred najraznovrsnijim uzorkom, gde sam uvek nailazila na pozitivne reakcije. Čak i ako bi se zadesio neki tvrđi orah, uz svoje beskonačne zalihe šarma i talenta, uspevala bih da ih prelomim na svoju vodenicu. Svakako, ovih dana, posebno kako se svet nekako budi, osećam sve više optimizma i nade u bolje sutra!

Ceo intervju pročitajte u julskom izdanju ELLE magazina koji je u prodaji od 22. juna!