Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Aktivizam

Zašto je važno da donesemo, podržimo i uvažimo Zakon o istopolnim zajednicama

Autor Tara Đukić
Autor Tara Đukić

Sa LGBT aktivistima, naša Elle Active urednica Iva Parađnin razgovarala je o zakonu, diskriminaciji i budućnosti koju ljubav i njena različitost imaju u Srbiji.

Izvor: Filip Koludrović

Moja sestra živi u Švedskoj. Njen sin mlađi je nekoliko meseci od moje ćerke i ima dve mame. Svakog vikenda razmenjujemo fotke bebica, visimo na video pozivima i prepričavamo svakodnevne situacije koje su samo nama zanimljive i koje nam obeležavaju dan. Pričamo i o odnosu koji ja imam sa partnerom, a ona sa partnerkom i tome kako se prva godina sa detetom odražava na njega. Stalno razgovaramo o podršci koja je važna u jednoj ljubavnoj vezi i dragocenosti koju imaju razumevanje i kompromis. Njihovo venčanje u Stokholmu bilo je jedno od najromantičnijih i najlepših kojima sam prisustvovala. One u raskošnim belim haljinama, oko njih mi najbliži bacamo konfete i delimo istinsku sreću dok one izgovaraju sudbonosno “da”.

Često razmišljam o svim prijateljima, prijateljicama, poznanicima, komšijama i komšinicama koji su otišli iz zemlje “samo” zato što njihova ljubav u Srbiji nije priznata. Ona na papiru ne postoji, a u realnom životu je skrajnuta, diskriminisana i sedi sklupčana u ćošku sa nemogućnošću da ustane. Njeni poljupci i zagrljaji su cenzurisani i njima se preti nasiljem. Umesto osećaja uzvišenosti i leptirića u stomaku, njome vlada strah.

Papir kao svedok jedne ljubavi i veze nekom jeste sporedna stvar, ali činjenica je da Zakon još pergamenta i pera, garantuje određene vrste prava i sigurnosti koje nam život čine lakšim i ispunjenijim. Kada je nešto na papiru, ono postoji. Te vrste prava heteroseksualnim parovima možda deluju neprimetno i podrazumevajuće, ali LGBT zajednici ona donela bi značajne promene.

Milena Vasić, advokatica YUCOM-a naglašava da pripadnike ove zajednice pre svega prate egzistencijalni i socijalni problemi poput siromaštva i nezaposlenosti koji su pojačani usled stereotipnog pogleda na ovu manjinsku grupu.

''Zamislite da živite sa nekim u partnerskoj zajednici i čak i ako uspete da prevaziđete problem nezaposlenosti, ne možete recimo da rešite stambeno pitanje, jer vaša zajednica nije prepoznata pred zakonom i banke vam neće dati stambeni kredit. Nemate pravo da nasledite nekoga iako ste možda čitav odrasli život proveli sa tom osobom'', navodi ona samo jedan od primera.

Maja Šenk iz udruženja Labris koje se decenijama bori za prava lezbejki dodaje da su to i situacije dobijanja zdravstvenog osiguranja po osnovu zaposlenog/e partnera/ke, mogućnost nasleđivanja, poreskih olakšica, posjeta u bolnicama i zatvorima, donošenja odluka o zdravstveno ugroženom partneru/ki, i druge slične situacije. Brojne njene prijateljice i poznanice su otišle u inostranstvo, kako bi ili sklopile partnerstva/brakove ili tražile azil. Mnogo žena koje poznaje žive u zemljama Zapadne Evrope, SAD, Kanada i sličnim. Njena partnerka i ona su čak razmišljale o tome da sklope partnerstvo u Hrvatskoj, iako im to pravno ništa ne znači ovde u Srbiji, znači im barem simbolično.

''Jednostavno da kao zajednica budemo prepoznati pred zakonom. Mislim da je to nije tako apstraktno za razumeti, zapravo je vrlo jednostavno'', zaključuje Ana Petrović iz Da se zna koja godinama živi sa partnerkom u vezi, nevidljivoj našem sistemu.

Ovaj Zakon je jedan od koraka na putu ka postizanju potpune ravnopravnosti u društvu, kao i jedan od koraka u podizanju vidljivosti i svesnosti generalne populacije da istopolni parovi i porodice postoje u zemlji Srbiji oduvek, da ti ljudi žive, doprinose i plaćaju poreze isto kao i svi, te bi tako trebalo da imaju i ista prava u ovoj državi.

Istopolni brakovi nisu dozvoljeni ni u jednoj od zemalja u regionu. U Hrvatskoj je 2014. godine donet Zakon o životnom partnerstvu i istopolnim parovima kojim je omogućeno sklapanje životnog partnerstva, po kom imaju ista zakonska prava kao i heteroseksualne osobe u braku. Međutim, mogućnost usvajanja dece im je uskraćena. Legalizaciji istopolnih brakova blizu je prišla i Crna Gora, kada je vlada u decembru 2018. godine usvojila predlog zakona o legalizaciji istopolnih brakova.

U februaru ove godine, konačno je glasnije i konkretnije potegnutno pitanje ovog Zakona u Srbiji. Urađen je nacrt koji je izazvao polemike u samom državnom vrhu, ali izvesnost da će se on ipak doneti i dalje postoji.

''Očekivali smo da će se ovaj proces desiti na prolećnom zasedanju Skupštine, ali to zasedanje završeno je tako da se nadamo da će se zakon usvojiti na jesenjem zasedanju'', kaže Marko Mihailović iz Belgrade Pridea. ''Veoma je ponižavajuće što konstantno moramo da objašnjavamo da smo mi ljudska bića i što u 2021. godini u Srbiji i dalje dobar deo građana misli da ne treba da postojimo'', dodaje.

Ceo tekst pročitajte u julskom izdanju ELLE magazina koji je u prodaji od 22. juna na kioscima širom Srbije.

Možda će vas zanimati

Tagovi

Najnovije

Najpopularnije

Moda

Celebrity