KO STOJI IZA OMILJENOG INSTAGRAM PROFILA "NEURON EN VOGUE"? Donosimo Elle intervju sa jedinstvenom Natašom Kilibardom

Ona stoji iza profila Neuron en vogue gde nam nauku približava na originalan, duhovit, ali i romantičan način. Za sebe kaže da je naučna komunikatorka i novinarka, ali i da je digitalna forenzičarka. I kakve sve to ima veze sa modom? Njeno ime je Nataša Kilibarda i specijalno za Elle objašnjava nastanak ovog veoma zanimljivog bloga te kako bira teme o kojima piše. Nataša nam otkriva i žene koje su zaista promenile svet, i razotkriva šta su to lažne vesti i kako da se borimo sa ogromnom količinom informacija koje nas okružuju. Ona je kreativna veza sa često neshvatljivom naukom, ali nas uči i zašto, na primer, da koristimo zaštitni faktor. Od nje smo dobili i bonus inspirativne odgovore na naša „životna“ pitanja.

Kako je nastao Neuron en vogue? Na koji način si (bi) spojila nauku i modu jer nam to deluje kao nespojiva misija?

Meni to nikada nije bilo nespojivo, ali svesna sam da tako može delovati na prvi pogled. 

Priča o nastanku Neurona je sledeća: dolazim na konferenciju na kojoj je trebalo da govorim u sklopu jednog tehničko-tehnološkog panela. Devojka na prijemu traži moje ime među modnim influenserima - ispostavlja se da se moj svedeni outfit sa širokom kožnom suknjom i cipele sa zlatnim potpeticama nije vizuelno uklopio u profil nekoga ko se bavi IT-jem u bilo kom smislu. Danas se Neuron en vogue ne spaja direktno sa modom i mojim outfitima uz neku naučno-popularnu priču - ali je estetski doživljaj i dizajn objava, recimo, važan koliko i suština napisanog.

Kako biraš teme koje ćeš obraditi na blogu, i šta te trenutno okupira?

Volim da kažem kako su sve teme kojima se bavim na Neuronu veoma lične. Izabrala sam da sebe upoznajem i menjam kroz nauku i tome, bar delom, mogu da zahvalim Neuronu. Podjednako jak motivator bilo mi je to da, koliko god je moguće, i druge inspirišem da promene svoj način razmišljanja, da se više pitaju zašto i kako, da upoznaju svoje telo i okolinu malo više (da bi ih više voleli). A osim toga, učenje novih stvari pomaže da naš mozak duže ostane u treningu.

Kažu da jedino što veštačka inteligencija ne može da pobedi jeste ljudska glupost. Da li bi mogla da nam kažeš koje su po tvom mišljenju prednosti, a koje mane veštačke inteligencije?

Sa pojavom alata za generativnu veštačku inteligenciju, umesto saveznika u borbi protiv dezinformacija, dobili smo sve jačeg Nemezisa. Tako, za svega nekoliko minuta, možemo dobiti realnu „fotografiju“ pape u Balenciaga paferu ili „ekskluzivne“ snimke hapšenja Trumpa ili Putina.

Mane ovakve vrste AI su to što generativna veštačka inteligencija i dalje pravi greške u kreiranju ruke, prstiju, ušiju, simetrije lica, naočara, ali tokom skrolovanja društvenih mreža na svom telefonu prosečan korisnik društvenih mreža neće ih uočiti na prvu loptu. Prednosti, srećom prevazilaze one manje korisne (i štetne) mane. Veštačka inteligencija se tako uspešno koristi u maltene svakom aspektu modernog života, od medicine, preko borbe protiv klimatskih promena, do poljoprivrede. Od generativnog AI ne smemo bežati, poznavanje ovih alata biće esencijalno u narednim mesecima i godinama. This is your sign.

Gde nam se izgubila radoznalost i kako bismo mogli da je vratimo?

Mislim da smo je samo zaboravili, umorni smo i kolektivno smo potpali pod uticaj rastuće inflacije informacija i dezinformacija, pa smo možda postali površni? Mozak se tako štiti, čak i doslovno, pa pravi prečice. Radoznalost je važna, ali se mora negovati. Radoznalost je, kao i smeh i učenje novih stvari, neuronaučno, naš sistem za preživljavanje. Detinjstvo je zasigurno tu važno, period u kome svakog dana učimo i vidimo toliko novih stvari, otkriva nam se svet kroz igru dok mu se sami otkrivamo. Ne moraju samo roditelji biti odgovorni za našu radoznalost i kreativnost, u mom slučaju to su bili i baba i deda, ali i stariji prijatelji sa dobrim muzičkim i filmskim ukusom. Još uvek se sećam svoje prve vaspitačice, profesora geografije u gimnaziji i nekoliko asistenata sa fakulteta koji su mi otvorili nove neuralne puteve.

Čini nam se da su devojke još davno stidljivo ušle u svet nauke, a deluje da i danas plašljivo ulaze. Koji savet i neku poruku motivacije bi poslala devojčicama koje žele da se bave naukom ili IT-jem?

Moramo se složiti da postoji problem, da ne kažem izazov, sa ženama u STEM oblastima (science, technology, engineering and mathematics). Žene, ugrubo, i dalje čine oko trećinu ukupnog broja naučnika i istraživača u svetu. Taj broj žena se možda poslednjih godina uvećava, no bolji uvid pokazuje nam da nije sve tako sjajno. Sa jedne strane, puko ispunjavanje diversifikacionih kvota možda spada u kategoriju „bolje išta nego ništa“, no ako se ženama ne daju prilike, ukoliko nisu jednako plaćene kao muške kolege, ukoliko postoji diskriminacija naučnica nakon porodiljskog - nismo mnogo odmakli.

Koje žene u nauci trenutno tebe inspirišu, a koje su po tvom mišljenju zaista promenile svet?

U stalnom sam kontaktu sa toliko fascinantnih žena koje me motivišu da i sama nastavim svoj put da bih ih ovde poimence navela. Milca Đurić-Jovičić, doslovni naučni rockstar, doktorka nauka elektrotehnike i računarstva sa zavidnom poslovnom biografijom koja je sada direktorka Fonda za nauku. Zatim dr Vesna Bengin, osnivačica novosadskog Instituta BioSens, dr Vesna Todorčevič, matematičarka i redovna profesorka na Fakultetu organizacionih nauka i viša naučna saradnica matematičkog instituta SANU. Pomenula bih i koleginicu Tijanu Prodanović, astrofizičarku koju većina vas poznaje kao DrCosmicRay na TikToku.

Znaš za onaj poklič, žene će promeniti svet - pa moguće da je to veoma tačno, uz veliku međusobnu podršku na tom putu. Pa i da se za nas čuje, stoga ti hvala na toj prilici. Nisam sigurna da brojni od vas znaju da je žena po imenu Stephanie Kwolek, 1966. izumela vlakna otporna na metke (Keviar pancir), da je izlaz za slučaj požara osmislila Anna Connelly, 1887, dok je mašinu za pranje sudova, blagoslovena bila, izumela Josephine Cochran, 1872. godine. Pomenula bih još i izume izolacije matičnih ćelija Ann Tsukamoto, laserske operacije katarakte  Patricia Bath, ali i Alice Parker koja je 1919. godine patentirala izum centralnog grejanja. Jesu li promenile svet? Rekla bih da jesu.

Skoro sam čitala preporuke da termin lažnih vesti treba zameniti terminom lažne informacije (jer se ovaj prvi previše povezuje sa politikom). Da li ova formulacija umanjuje važnost ove pojave i kako onome ko o tome malo zna da objasnimo šta su lažne vesti?

Lažne vesti danas su zapravo veoma retke. Da bi nešto bilo „fejk njuz“ treba da bude maltene u potpunosti izmišljeno - tipa da je u na Trgu Republike sagrađen fudbalski stadion. Dezinformacija, odnosno mis- i mid- informacije su lažne informacije koje u sebi sadrže osnovu u koju se može poverovati, ali je izmanipulisana i obogaćena do fine mere na koju, mnogi lako padaju bez ikakve provere. Iz tog razloga zalažemo se za termin dezinformacija, umesto lažna vest. U dezinformacije spadaju ne samo izmanipulisane tvrdnje, izvlačenje navoda iz svog originalnog konteksta, teorije zavere, već i digitalno izmenjene (fotošopirane) fotografije i snimci. Dodatno, kreatori tih dezinformacija postali su vrlo sofisticirani i koordinisani u plasiranju svake, zbog čega to zahteva našu punu profesionalnu posvećenost.