Sećaš li se momenta kada sam te pozvala i saopštila ti da dobijaš ELLE STYLE AWARD za influensera godine?
Sećam se da sam vrištala i da sam te pola razgovora slušala otvorenih usta. Različiti osećaji su se preplitali jer ranije nisam shvatala zašto se neke stvari ne dešavaju u trenutku kada sam mislila kako treba da se dese. A onda sam došla do momenta da razumem zašto baš sada - i mislim da nikada nije bio bolji momenat!
Uskoro ćeš slaviti deset godina svoje karijere. Sećaš li se početka?
U tom trenutku je Facebook još uvek bio aktuelan, a ja sam redovno pratila Chiaru Ferragni i Vanju Milićević koja je kod nas bila veoma popularna. Sećam se da je kačila miks svojih fotografija i fotografija sa Pinteresta, što mi je bilo vrlo zanimljivo, ali i zagonetno. Da li ona živi u Beogradu ili ne? Kako se tako fenomenalno oblači? I dok sam ih gledala, znam da sam pomislila zašto ne bih i ja. Sećam se dana kada sam došla kući, otvorila tadašnji beli kompjuter i krenula da pravim blog. Prvi post je bio - Ja sam Dunja Jovanić, studiram ekonomiju i imam psa Bebe. Uh! Sada moram da nađem taj post (smeh).
Zašto baš IMFASHIONBABE?
Tada su se svi zvali fashion nešto. Niko nije imao samo ime i prezime. Zato sam bila u fazonu - u redu, sad ću i ja biti fashion nešto. Ali šta? Hmmm... Dodaću Bebe jer se oko nje vrti moj svet i tako baš i bi.
Kako je porodica reagovala na tvoje novo zanimanje?
Ništa im nije bilo jasno, niti su znali kako da uđu na blog ili Youtube.
Babi i dedi, kao generaciji starog kova, bilo je vrlo bitno da imam diplomu i siguran posao. Ali, sećam se krucijalnog momenta kada su priznali moj rad, a to je bilo kada sam otvorila firmu i počela da plaćam porez. Za njih je tada sve postalo legitimno. (smeh)
Koliko ti je trebalo vremena da postaneš sigurna u ono što radiš?
Na početku je ovaj posao bio moj hobi i jedina rečenica koju sam sa sigurnošću mogla da izgovorim bila je - ja sam Dunja Jovanić iz Nove Pazove. Kao mala želela sam da budem bibliotekarka, a u toku odrastanja profesorka. Htela sam da budem i pevačica - probala sam i shvatila da taj svet nije za mene. (smeh) Istina je da imam tonu nesigurnosti i da su retki momenti kada se i u nečijim rukama osećam sigurno. Često prevrtim slike kad sam bila mala, kako bih proverila da li sam energetski otišla daleko od male Dunje i da li je to to.
I kakva je ta mala Dunja?
Većeg dela svog detinjstva se ne sećam, ali kada pomislim na tu malu Dunju, čujem samo kako se zarazno smeje. Znam da bih joj rekla kako će sve biti u redu jer, kada vratim vreme, shvatam da sam se ceo život držala prošlosti, a zapravo sam se mnogo više plašila budućnosti.
Zašto budućnosti?
I danas kada sam sigurna u način na koji živim, u posao koji radim i u svoje prijatelje, postoji strah za novu fazu života, a to je porodica. Kako će se moj posao u toj fazi razvijati? Da li ću želeti da to eksponiram? Hoće li pored mene biti neko ko će to moći da razume? Ono čega se sada držim je vrlo sigurno, a ono što dolazi... Za to ćemo tek da vidimo.
Odakle potiču te nesigurnosti o kojima govoriš?
U odrastanju. Mama i tata su mi se razveli kada sam imala devet godina i bila sam prvo dete na kom se to vrlo oslikalo i koje je uvek bilo između toga. Mnogo sam se selila i nisam imala neku svoju oazu. Mnogo puta sam izneverena, na neki način ostavljana i nisam imala emotivnu sigurnost pri odrastanju. Učena sam da sam A4 papir i da je moje šta ću ispisati na njemu. U međuvremenu shvatila sam da sam ja poseban A4 papir koji kada ga zgužvaš sam krene da se otvara. Ostanu ožiljci na nekim mestima, ali se on ipak ispravi.
Misliš li da su influenseri u našem društvu potcenjeni?
Zaboravljaju se koreni influensinga jer se ovaj posao prilično komercijalizovao i mnogi sebe nazivaju influenserima. A znaš kako je to nekada bilo? Kad poželim da prikažem koji su to super novi proizvodi kojih čak nema da se kupe kod nas, odvajam od džeparca i šaljem sestri u inostranstvo kako bi mi kupila puder od 60 dolara. Danas se sve zasniva na objavi nekoliko slika, ne znam koliko lajkova i odjednom vam svi šalju PR pakete. Zbog toga ljudi misle da vam je sve što imate u kupatilu neko poklonio i platio. Misle da je influenserima u jednu ruku dat proizvod, a u drugu novac, i sad je na tebi samo da pričaš.
Sećaš li se svog prvog PR paketa?
Sećam se! Od momenta kad su mi javili do momenta kada je paket stigao, to je bila najveća euforija. Radilo se o brendu koji je vrlo popularan i koji me je kontaktirao na IG kada sam imala samo 700 pratilaca. Zato govorim ljudima da su brojke nebitne, iako se danas stalno potenciraju. Tada sam prvi put pomislila da ovo može i da uspe. Sledeći put sam to pomislila kada sam reklamirala proizvod i dobila naknadu od 150 evra.
A kako je došao sledeći nivo?
Kada su ljudi shvatili da to što rade sa mnom zaista ima efekta. Kada sam počela da radim sa klijentima i na osnovu te naknade investiram u sebe. Mogla sam da priuštim pet različitih pudera o kojima ću pričati ovog meseca i stvaram više kontenta. Ja ne prodajem proizvod, već predstavljam iskustvo iz prve ruke tako da se, kada sledeći put vidiš taj proizvod, možda nećeš setiti mene, ali moje priče sigurno hoćeš. Iz ovih cipela, iskreno sam zahvalna svim ljudima koji su mi prvoj pružili šansu, iako su u početku to bile male kompanije.
U kom trenutku si shvatila da je tvoj uticaj stvaran?
Možda tek 2019. kada sam u projektu Nije život Instagram okupila mnoge influensere gde je svako na svoj način pričao priču koja je zahvatila region. Ni sada ne mogu da zamislim 300k na jednom mestu, ali možda imam i omiljenu anegdotu. Kada sam prvi put otišla u Ikeu, prišla mi je starija žena, možda preko 60 godina, da me pita gde je kasa. U sledećem trenutku dok sam joj odgovarala da ne znam, pogledala me je raširenih očiju: „Izvinite, jeste li vi Dunja Jovanić?“ Bože, nema šanse da me ova žena zna, dok će ona: „vidite ovako. Ja sam žena u penziji, imam unuke i svoje obaveze. Kad mi stigne obaveštenje da ste vi izbacili video, ja sve ostavljam da bih ga gledala.“ Tada sam shvatila da je moja ciljna grupa mnogo šira nego što ja mislim.
Da li je bilo onih koji nisu bili srećni zbog tvog uspeha?
Jedna od bitnijih stvari mi je lojalnost i tražim je od svih - zaposlenih, prijatelja, partnera. I to je jedina stvar koju niko ne može da mi zameri. Bilo je onih koji se mom uspehu nisu radovali, ali tim ljudima više nisam okružena. Kada struja krene da bude slaba, ja isključim prekidač. Jedna fantastična misao to najbolje opisuje: „Mnogi ljudi ovih dana govore da imaju problem sa mnom, a ja im samo kažem - pozovite me da to rešimo. A ako nemate moj broj telefona, onda nemamo ni problem.“ Stvari su vrlo jednostavne.
Budući da sada već postoji mnogo sadržaja na mrežama, misliš li da su ljudi postali prezasićeni?
Tu je osnovni problem to što treba da se odrekneš određenog honorara da bi zadržao neki pravac. Za mene to nije teško zato što znam svoj pravac i vrlo mi je jasan put. Mislim da se od igle do lokomotive sadržaj javlja zbog mogućnosti zarade. Mogućnost je velika, ali je za mene kvalitet uvek bio prioritetna stavka. Kada kačim video, ja ga sama pregledam nekoliko puta - prvo da vidim da li se potkrala neka greška, a drugo, da vidim kako bih ga ja doživela. Ja sam svoj prvi follower, svi ostali su došli posle.
Na osnovu čega danas biraš klijente?
Volim da sarađujem sa klijentima na duži vremenski period jer se tako upoznajemo i imam priliku da ti proizvodi uđu u moju svakodnevnu rutinu. Takvi klijenti uvek imaju prednost. Volim da radim stvari koje nekako liče na mene i sa kojima me možete povezati. Ali je mnogo teško reći klijentu: „Ne, znate, ovaj proizvod ne ide uz mene“, a to je zapravo često istina. Bitno mi je da bih proizvod koji reklamiram sutra u prodavnici i sama kupila.
Da li je uvek bilo tako?
Dok nisam imala iskustva, dva ili tri puta probala sam nešto što se zove easy money. Nema veze, nije to ništa, prihvatiš i brzo završiš. Kao neko ko ne ume da laže, shvatila sam da dok nisam sigurna u proizvod, ne mogu da ga predstavljam. Zato sam rekla - nikada više. Možemo da imamo period za testiranje i, ukoliko mi proizvod odgovara, imamo prostora za dalje pregovore.
A na koji način se boriš sa lošim komentarima na tvoj račun?
Iz ove perspektive shvatam da je to borba sa vetrenjačama. Tip sam osobe koja svojom pojavom ostavlja utisak. Ili ću ti se dopasti, ili ne. Imam takvu spoljašnost da mi je lako nabaciti etikete koje se uporno trudim da odlepim. Kažu sa sam uobražena - a ja sam zapravo stidljiva. Arogantna - a imam strah od ljudi. Bahata - a nisam sigurna da ti se približim i brzo idem samo da mi se ti ne bi približio.
A šta je sve Dunja?
Dunja je na prvom mestu dobar čovek. Lojalan prijatelj. Pčela radilica. Neko ko i dalje upoznaje sebe i radi na sebi. Plaši se svega što dolazi, ali zna šta hoće. Impulsivna je, borbena i ne čeka da joj išta padne sa neba. A pored toga, uvek kaže koju reč više.
Jesi li zato na našem prethodnom intervjuu bila rezervisana?
Ovaj posao zahteva da neke svoje osobine zakamufliram. U tom trenutku imala sam strah da ne kažem više od onoga što je potrebno. Da me ne ogoliš. A ja sam sa svojim bliskim ljudima ogoljena.
Jesi li danas ogoljena?
Jesam. Potpuno sam ogoljena zato što imam poverenja u tebe i zato što sam spremna da to budem. A za to mi je dugo trebalo. Ovo sam ja i ne želim ni zbog koga da se menjam.
Koliko se razlikuje Dunja na IG i van njega?
Na Instagramu je trenutno isfiltrirana Dunja koju nećete videti ljutu, nezadovoljnu ili nesigurnu. Ne zato što imam problem sa tim, već što sam shvatila da ljudi imaju svoje tegobe i da sam im ja umnogome zabavni program na 15 sekundi.
Da li si se nekada uplašila propadanja IG?
Nekada ranije plašila sam se šta će se desiti ako se iz nekog razloga moja karijera završi - da li zbog IG kao platforme, ili mene same. Glavno pitanje je bilo gde je moja budućnost? Pritisak da svaki naredni korak bude bolji jeste mnogo teška stvar zbog čega sam shvatila da moram da napravim korak više kako bi taj pritisak nestao. Tako smo došli do mog brenda BEBE gde ja nisam otišla stepenik gore, nego sam promenila stepenice. Ponosna sam što sam neko ko zapošljava druge ljude - one koje cenim, poštujem i čiji sud želim da čujem. Veliki sam perfekcionista i zato je ljudima često potrebno vreme da se naviknu da je moja mantra - ne završeno, nego savršeno.
Koliko su ti bitni followeri kao tvoja zajednica?
Koliko ja dajem ljudima, toliko i oni daju meni. Nekada ne ustanem ujutru raspoložena da pevam i igram, već to ponekada uradim zato što znam da oni to očekuju od mene, ali onda se ispostavi da meni ljudi uzvrate. Da mi kažu: „Ej, bre, budalo jedna, sad si me toliko nasmejala! Jaoj, super si, pratim te zbog ovoga.“ Bitno mi je mišljenje i podrška mojih pratilaca jer, kako ja rastem, tako i oni rastu sa mnom.
Da li si nekada poželela da odustaneš?
Mnogo puta! Najjače možda 2018. godine, a onda i u toku perioda karantina kada su svi bili ljuti, a influenseri krivi za sve. Imam čak i snimljen video u kom sam uplakana i umorna od svega izrekla: „Danas je taj i taj datum, ja ne mogu više. Gotovo je.“
I šta se onda desilo?
Ovaj posao je takav da često imaš ups and downs i taman kada ne možeš više, naiđe nešto što to promeni. Da nisam mentalno radila na sebi, sigurno ne bih opstala. Srećna sam što sam bila okružena pravim ljudima i što sam umela se uštinem i kažem: „Dunja, dosta je!“ Što sam se uvek trudila da radim na sebi kako bih bila bolja sebi, ali i drugima. Da me pitate kako i koji je put, rekla bih da nemam pojma. To je bandoglavost. Trud. Rad. Ogromna želja i ljubav prema svemu ovome što radim.
A emotivna strana?
Jedva je čekam. Samo, kompleksno je naći takvog muškarca koji će prihvatiti moj posao i sve ono što nosi sa sobom. Desiće se da ljudi prilaze ili se okreću, što nije prijatno. Znam i iz pređašnjih situacija jer sam svoju mamu za deset godina prvi put okačila pre nekoliko dana. Brat mi je striktno zabranio da ga kačim, jer kako kaže, neposredna slava ga ubija. Videćemo kako će se partner uklopiti u to.
Šta je next level?
Kada si me pozvala, bila sam u fazonu da je ovo nagrada za ovu godinu kada sam dala sve od sebe za svoj posao i da ovako treba da se uđe u godinu kada ću slaviti deset godina od kada je ta mala Dunja napisala prvi blog predstavljajući sebe. Znači mi da budem priznata u svojoj zemlji i na ovakav način. Neki ljudi počnu da se cene tek kada odu, a ja ne želim nigde.
Next level je da imam više vremena za sebe. Da imam više opuštenih dana. I da uskoro budem zaljubljena Dunja. Zato je iskreni osećaj u srcu i telu: Just in time!
Intervju: Teodora Bogdanović