ELLE INTERVJU SA MINJOM MILETIĆ: ''Mi žene se budimo, pokazujemo hrabrost i otvaramo brojna pitanja''

Šta najviše volite u novinarskom poslu i šta vas je nagnalo da umesto belog mantila ipak izaberete mikrofon? Pročitala sam negde da ste još od malih nogu voleli javni nastup i glumu, šta i dan-danas najviše volite kod svog poziva?

Uvek sam imala podršku svojih roditelja. Kao i većina devojčica, i ja sam pohađala brojne aktivnosti, a mnogo toga i tada me je zanimalo - balet, košarka, tenis, gluma, jezici… što je veoma važno za razvoj i sticanje različitih iskustava. Pružiti detetu mogućnost da upozna razne stvari i možda se zainteresuje za neku od njih jeste pristup koji podržavam. Sve te stvari značile su mi kasnije u životu jer sam kroz njih dosta naučila o timskom radu, upornosti, sticanju prijatelja, sticanju veštine prihvatanja pobede i uspeha, ali isto tako i neuspeha. Zahvalna sam roditeljima koji su mi to omogućili jer, kada se podvuče crta, nijedna sekcija i vanškolska aktivnost ne može zameniti roditeljsku pažnju, ljubav i posvećenost, zato uvek prednost dajem tome.

Sećate li se prvog intervjua koji ste radili i kakav je on bio?

Hm, teško pitanje i niko mi ga nije do sada postavio. Iskreno ne mogu da se setim ko je bio prvi sagovornik, ali među prvima bio je Srđan Šaper, muzičar, jedan od osnivača grupe Idoli, marketinški stručnjak i čovek koji mi je prvi rekao da treba ozbiljnije da se posvetim televiziji i novinarskom poslu jer on vidi tu iskru. I bio je u pravu.

Kada govorimo o položaju medijskih radnica, žene su brojne u novinarstvu, ali ih je manje na uređivačkim pozicijama i pozicijama moći. Da li se ova situacija polako menja?

Who run the world? Women! Situacija se menja u našu korist. Ima žena koje su na nekim rukovodećim mestima, možda to nije dovoljno, ali je važno da se situacija menja. Kada govorimo o medijima i onima koji rade u njima, ne bih pravila tu podelu na muškarce i žene. Zajedničkim snagama možemo mnogo više da uradimo za našu profesiju. Uvek se trudim da javno pohvalim kolege i ukažem na izazovnost našeg posla, a konstruktivne kritike ostavljam za „u četiri oka“. Specifičnost novinarskog i voditeljskog posla jeste to što ste svakodnevno izloženi sudu javnosti i svako ima pravo da procenjuje, precenjuje i potcenjuje način na koji obavljate svoj posao. Ma koliko su mnogi od nas stabilne ličnosti, svesne sebe, svojih mana i vrlina, ipak je ta izloženost javnosti dodatni teret i opterećenje. A ako je već tako, uvek ću se truditi da budem konstruktivna u komentarisanju svojih kolega i njihovog rada, a nikada destruktivna. To ne pomaže nikome. Kontinuitet je najbolji pokazatelj koliko i zašto vredite.

Sa digitalnom erom otvoreno je i jedno novo polje za uznemiravanje žena, ali i svih ljudi koji se bave javnim poslom. Čitate li komentare i kako oni utiču na vas?

Trudim se da ne utiču. Pomalo sam postala i imuna na iste. Društvene mreže pružile su mogućnost da svako može da iznese mišljenje, bez obzira da li je utemeljeno na činjenicama, proverenim informacijama... Međutim, vrlo lako možete da zaključite da neko nije ni gledao emisiju, a uzima za pravo da je komentariše i to samo zato što je neko pre njega komentarisao loše, pa se nadovezuju jedni na druge jer, valjda, to tako treba da bude. Nisam pristalica agresije, ružnih reči, neutemeljenih kritika, paušalnih komentara i zato se trudim da se što više odmaknem od toga jer ne mogu, a i ne želim da budem aktivan učesnik u svemu tome. Svoju pažnju uvek usmeravam na konstruktivne kritike, savete, pitanja, predloge... to je moja neiscrpna inspiracija i vodič u kom pravcu treba da idem.

Mislite li da mediji mogu da imaju ulogu u borbi za rodnu ravnopravnost i na koji način?

I te kako mogu. Možete i sami da vidite koliko se u medijima govori o ovoj temi. Nismo svi isti, ali treba svi da budemo jednaki. I sama sam nebrojeno puta pokretala ovu temu jer sam uverena da ima prostora da žene i muškarci jedni drugima treba da budu partneri i podrška, a ne prepreka.

Zašto je važno da u Srbiji, ali i svuda, žene glasno i britko govore? Da postavljaju pitanja i odgovaraju na njih?

Važno je da svi pojedinci, nevezano za to da li su muškarci ili žene, britko i glasno govore. Srećna sam jer živimo u vremenu kada je, više nego ikada, prihvaćeno da žena ima svoja prava i svoj glas. Na tom putu ne treba stati i cela zajednica treba da pokaže podršku za to. Ponosna sam jer su žene kod nas pokazale hrabrost kada je reč i o seksualnom zlostavljanju, setite se kako je počela ova godina. Velika hrabrost i snaga karaktera bila je potrebna Mileni Radulović i ostalim devojkama koje su iznele svoj slučaj seksualnog zlostavljanja. One su napravile tektonsku promenu kada je reč o istupanju u javnost i obelodanjivanju takvih slučajeva. One su glasno i britko povikale na sav glas: „Nisi sama!“, i hvala im na tome. Mi žene se budimo, pokazujemo hrabrost i otvaramo brojna pitanja.

Mislim da postoji puno kvalitetnih novinarki i urednica u Srbiji, ali da se dosta njih boji da postavi određena pitanja, naročito ako je sagovornik moćan muškarac. Kako pobediti te strahove?

Ne posmatram svoje sagovornike kao moćnike ili ne, oni su ljudi koji su odgovorni građanima Srbije i zato pokušavam da otvorim temu, da dobijem odgovore od svog sagovornika zarad mojih gledalaca, građana Srbije. Moj strah je više odgovornost jesam li se dovoljno pripremila, da li će razgovor biti kvalitetan, jasan, razumljiv. Uslovno rečeno „moć“ sagovornika inspiriše me da se dodatno usmerim na ključne teme i pitanja, a ne da pokrene strah. Strah je kočnica. Strah nas ograničava.

Došli ste do trenutka u karijeri gde vodite i uređujete autorsku emisiju Direktno sa Minjom Miletić na Euronews kanalu. Pored toga, vi ste i izvršna direktorka za specijalne emisije i članica u programskom savetu. Koliko vam prijaju sve ove uloge?

Posle 20 godina rada na televiziji, ovo je logičan sled napretka i nešto što sam želela. Euronews je tek počeo sa radom, imamo sjajne novinare, odličnu redakciju i uverena sam da gledaoci prepoznaju da smo mi TV stanica koja se bavi svim pitanjima na objektivan i pouzdan način. Prijaju mi nove uloge, nova energija, nove odgovornosti i izazovi sa kojima se suočavam svakodnevno. Dajem sve od sebe kako bih dodatno razvila svoje potencijale i naučila nešto novo. Potreba za stalnim razvijanjem i učenjem jeste jedina stvar koja može uticati na pravljenje razlike u vašem životu, iz dana u dan, iz godine u godinu.

Još jedna nova uloga koju ste nedavno dobili jeste uloga mame. Koje su osnovne vrednosti i osobine koje želite da poseduje vaša ćerka i kakav svet priželjkujete za nju?

Želim pre svega da moja ćerka bude dobar čovek. Preneću joj sve ono čemu su moju sestru i mene roditelji učili - da bude samosvesna, vaspitana osoba. Potrudiću se da joj detinjstvo bude srećno, bezbrižno, da njen svet bude pun ljubavi. Jedino uz ljubav i osećaj da znate da imate uvek gde da se vratite i da vas tamo čeka bezrezervna podrška možete praviti velike stvari jer imate podršku za rizik i izlaženje iz zone komfora.