Da li ste znali koja generacija čini skoro polovinu celokupne radne snage u Srbiji? Da, milenijalci. Vi rođeni posle 1980, koji ste odrastali na prašnjavim igralištima, pre tehnologije i baš vi od kojih se sada očekuje da savladate veštačku inteligenciju. Vi kojima su večeri bile ispunjene Srećnim ljudima i meksičkim telenovelama i koji sada savladavate osnovne pokrete pilatesa, pijete kafu isključivo sa mlekom i godinama održavate svoj Duolingo streak.
Milenijalci su oni koji su, na ovom podneblju ali i globalno, odrastali, sazrevali i preživljavali ratove, građanske i globalne, finansijske krize i krahove berze, globalno zagrevanje, ekološke katastrofe, previranja, raspade država, terorističke napade i, nedavno, globalnu pandemiju. Sada ste u „zrelim“ godinama, okruženi porodicama, kreditima, kućnim ljubimcima i, pre svega, haosom. Milenijalci se već izvesno vreme smatraju najizdržljivijom, rezilijentnom generacijom. Ali čak i ako jeste tako, ne znači da je to lako postići.
Šta raditi u vreme kada se od vas očekuje da doprinesete, da budete svesni, da budete aktivisti i nosioci promena, a vi se osećate preplavljeno i iznureno? Da biste na bilo koji način mogli da doprinesete haosu koji je oko vas, za početak morate da uvedete mir u vaše mikrookruženje. A to uvek znači - da počnete od sebe.
Ovih pet koraka možda deluju majušno, ali njihov uticaj je ogroman, pogotovo ako umesto jednokratne intervencije postanu ustaljena praksa, navika i rutina.
#1 Izbacite viškove - fizičke i virtuelne
Kao generacija koja je mahom odrasla u oskudici, većina milenijalaca okrenula se materijalnom posedovanju kao odbrambenom mehanizmu. Kroz godine, za neke i decenije, to je značilo da se ništa ne baca i da su kuće, ormari, fioke i garaže - zatrpani. Za svaki slučaj. Ovakav vid imućstva odavno ne dovodi do mira, već do osećaja anksioznosti i neprestane potrebe da se sve te stvari uređuju. Ako morate da kupujete još stvari (kutije, ormare, gajbe) da biste u njih strpali sve stvari koje imate - verovatno imate previše stvari.
Zato, krenite od svog fizičkog prostora i oslobodite ga, kao put do mirnije svakodnevice, kad god boravite unutra. Nakon toga vreme je za čišćenje digitalnog prostora - mejlovi, prepiske, sačuvane objave, "screenshotovi" i sve ono za šta verovatno nikada nećete imati vremena, a zatrpava vam memoriju - i u telefonu i u glavi.
Ove dve akcije jesu jednokratne, ali otvaraju prostor za uvođenje nove navike. Pre novog čuvanja objave ili kupovine nečega zapitajte se: „Da li mi je ovo zaista potrebno, ili će samo postati nešto što ću kasnije morati da bacim?“
#2 Vaših pet minuta mira kao početak trajnije promene
Preplavljeni ste savetima o praksama koje će vam pomoći da dostignete unutrašnji mir - od tradicionalnih i religioznih pristupa do modernih medicinskih istraživanja ili alternativnih pravaca. Lako je biti preplavljenim beskrajnim sadržajem koji vas vuče na jednu ili drugu stranu, ubeđujući vas, obećava i preplavljuje toliko da na kraju ne izaberete ništa jer šta ako izaberete pogrešno?
Stoga neka vaših pet minuta ne budu norma, već eksperiment. Umesto osećaja da morate da trajno izaberete neku praksu, izaberite nekoliko koje ćete isprobati i testirajte to baš tako, kao radoznalost i istraživanje. Pisanje dnevnika, istezanje, joga, šetnja po šumi… Sve to ili ništa od toga! Ključno je da probate dok ne pronađete nešto posle čega se zaista osećate bolje.
#3 Vežbajte da kažete ne - za početak sebi
Svesna oskudica nije praksa koju je generacija milenijalaca Dinarida mogla sebi da priušti. I zbog toga, osim gomilanja stvari i pratilaca, naučili ste da ništa ne smete da odbijete i zato se uvek trudite da ispoštujete sve ono što se od vas očekuje, bez obzira na to od koga dolaze ta očekivanja i prema kome su.
Neretko, reći „ne“ njima deluje kao da govorite „ne“ sebi. Ipak, jedan od glavnih faktora nemira u vama jesu zahtevi nametnuti od spoljnog sveta. Stoga, reći „ne“ predstavlja neophodan korak u pronalasku bilo kakvog mira - i on počinje sa vama samima. Ukoliko ste u stanju da izaberete disciplinu kada biste izabrali nešto što je štetno po vas, ukoliko možete da gradite svoje mentalno i fizičko zdravlje dan po dan, u tom slučaju biće vam mnogo lakše da kažete „ne“ šefu, familiji ili komšiji, kad god traže od vas nešto što zapravo ne želite.
#4 Dnevna doza objektivnosti umesto toksične pozitivnosti
U periodima kada su globalne i lokalne vesti preplavljene negativnošću, dolazi do kontraefekta i do trenda da je pozitivno razmišljanje ne samo tehnika već neophodnost. Ali sa mnogima od vas to ne rezonuje. Biti zahvalan, biti okrenut radostima, biti iskreno uzbuđen i radoznao nisu suprotni negativnosti, nisu beg od nje, već koračaju zajedno sa njom.
Ignorisanje onoga što ne valja, i u makro i u mikrosvetu koji vas okružuje, neće učiniti da sve to magično nestane. I zato, umesto uranjanja u nihilizam, ili stavljanja ružičastih naočara, mir se nalazi upravo u sredini. Onoj u kojoj ste u stanju da priznate bilo šta što vas uznemirava, prihvatite ga, učinite ono što možete da se to popravi i okrenete se radosti.
#5 Ne zaboravite da se zabavljate
Mir, koji se suprotstavlja haosu ne dolazi samo iz discipline, urednosti i snage volje. Veoma često tog mira nema jer nemate ništa radosno i zabavno da postavite ispred haosa. Suočeni sa vestima koje su poražavajuće, sa neredom u stanu, sa spiskom obaveza imate ogroman poriv da sve to skockate i sredite. Ali dok to radite, ne smete da zaboravite da se zabavljate. Da organizujete partije Katana sa celim komšilukom, da ispijate mimoze sa kumom dok slušate novi album Taylor Swift, ili da sa partnerom pronalazite nove fenomenalne serije za mirne i zabavne večeri.
Da, haos je oko vas, ali ga vaš premor neće „urediti“. I zato, bez griže savesti pobacajte stvari iz kuće, pevušite dok pišete dnevnik i pozovite mamu da čujete nove tračeve iz komšiluka. Neka haos čeka.