Društvenim mrežama već neko vreme kruži jedan meme, svojevrsno izvrgavanje ruglu današnjeg poslovnog sveta. Na slici koja je preplavila mreže može se pročitati: „Za dvadeset godina karijere jedino što sam naučio jeste da nije važno koliko umeš da radiš svoj posao, već koliko se dopadaš drugim ljudima.“
Ova izjava teži da pokaže jedan paradoks – da nečije kompetencije nisu važne koliko njegova dopadljivost. Kompetencije koje se stiču godinama, iskustvo koje se mukotrpno gradi, licence, sertifikati, kako je uopšte moguće da sve to može da ima manju vrednost od toga koliko je neko simpatičan?
Ali, ova izjava je zapravo obmanjujuća jer pojednostavljuje kako i zašto neki kolega postane baš to – drag, simpatičan, voljen, podržavan bez obzira na to kakav je njegov učinak. Iako to naizgled deluje površno, realnost je sasvim drugačija. Iza te dopadljivosti, naizgled potpuno subjektivne, krije se vrlo jasno, vrlo konkretno i vrlo objektivno vladanje mekim veštinama.
Kako neko postaje omiljen među kolegama? Nije zbog svog znanja i učinka, to svakako. Ali jeste kada ume da radi u timu, da komunicira na adekvatan način, da jasno predstavi svoje ideje, da se dobro organizuje i rasporedi posao, da je lak za saradnju, da je tačan, pristojan, prijatan, pliva u svim stresnim situacijama, dobar je pod pritiskom, ume da postigne dogovor i sa partnerom i sa portirom… E, baš to.
Ta dopadljivost nije slučajna i sasvim sigurno nije površna. Ona je pažljivo negovana kroz delikatno građenje međuljudskih odnosa, poštovanje tuđih granica i rad na sopstvenim mekim veštinama. Soft skills poput emocionalne inteligencije, empatije i komunikacije danas vrede mnogo više od titula i dostignuća. Zašto? Zato što niko ne želi da radi sa kretenima, koliko god da su kompetentni.
Za to čak postoji i termin – competent jerks. I kako godine prolaze, takvi ljudi, najčešće stariji muškarci na visokim pozicijama, postaju otvoreno omraženi, isključivani iz donošenja odluka i odstranjeni iz firmi. A to otvara prostor koji onda zauzimaju žene. Žene kojima ne treba kurs iz mekih veština jer ih stiču čitavog života.
Sposobnost da se ljudi povežu i inspirišu, upravljanje resursima u stresnim situacijama, koordinisanje više zainteresovanih strana, poštovanje rokova i pomirenje zaraćenih strana – to nije dan jednog visokog funkcionera, to je najobičnije jutro jedne mame koja vodi troje dece u vrtić pre nego što sama stigne na svoj posao.
Sve te veštine majstorski se prenose na one koje su korisne na radnom mestu, i ne samo korisne nego korisnije od opšteprihvaćenih merila uspeha – poput diplome i sertifikata. Ono što ih takođe odlikuje jeste to da ne mogu da se steknu lako – jednim kursom ili masterom – već je neophodno pažljivo ih negovati kroz godine.
Sve one uloge koje žene balansiraju tokom čitavog života daju im tu neophodnu kompetitivnu prednost na tržištu rada – nešto što neko ne može da stekne, ženama dolazi prirodno.
I zato, nemojte bežati od titula dopadljive, drage, omiljene koleginice. Prigrlite ih, rastite kroz njih, oslonite se na njih. One su luksuzna valuta tržišta rada – nešto što je neophodno, a ne stiče se tako lako. Nešto što vi već odavno imate!
