Prijateljstva u odraslom dobu: Zašto je sve postalo toliko komplikovano?

Biti dobar prijatelj i biti dobar u prijateljstvima (tokom odraslog životnog doba), dve su potpuno različite stvari. To ste verujem shvatili kroz neke situacije ili ste za sada, makar posumnjali u ovu pretpostavku.

Jedna je stavka koja spaja ova tri tipa odraslih ljudi sa različitim obavezama, a to su naravno NOVE životne obaveze i NOVI prioriteti.

Koliko je čovek njima posvećen i kako je organizovan jednim delom zavisi od njega, ali dobrim delom svi znamo koliko ne možemo da utičemo i kontrolišemo sve nove izazove koji umeju da nas opkole.

I to je sve ok, svi se trudimo da imamo razumevanja (makar većina) i da ne shvatamo ništa lično to što neko jednostavno nema vremena ili je suviše umoran za piće u sredu, u šest popodne.

Problem nastaje kada vaša drugarica (sa gomilom obaveza) ne stiže ni ovu sredu, niti u petak, a ni tokom naredne nedelje i vi se osećate zanemareno, potpuno zaboravljeno, koliko god bili svesni da ona sada ima nove životne obaveze: odgovornost prema bespomoćnom malom biću i da je njime okupirana većinu vremena.

Znam šta vam tada prođe kroz glavu: Ja se tako ne bih ponašala. Ako ne bih imala vremena za moju drugaricu, smislila bih nešto, pokušala da joj objasnim sve jer ne želim da se ona oseća loše, zapostavljenom. A posle bih jednostavno našla način, pa vaše majke su u tim godinama bile uveliko udate, imale po dvoje dece i pride su radile, ali nalazile su vremena da vikednom roštiljaju sa prijateljima ispred kuće.

I što je najgore, pre samo godinu, vas dve ste zajedno tračarile o "tim" ženama koje zaborave na svoj pređašnji život kada dobiju dete i svaka rečenica im počinje sa "MI". Koliko je sve to skupa samo nebulozno i nepotrebno, u duetu ste konstatovale tada.

Šta se sada desilo? 

Kako je baš sve to mogla da zaboravi i da postane jedna od onih prosečnih modernih majki kojih se zgražavala, onih koje su okrenule novi životni list i zaboravile na sve pređašnje stavove, kao i na to koliko su zabavne bile?

Na kraju i kada uspete nekako da se vidite, to se završi tako što vi ipak svratite do nje sedeći sa oblačićem iznad glave na kome je ispisano: Ko je ova osoba i šta je uradila mojoj najboljoj drugarici? 

Glupo vam je da pijete vino, a ne možete ni da zapalite cigaretu; beba je predivna, ali konstantno traži pažnju; tu je i njen muž, koji je super lik, ali jednostavno ne možete da se opustite i pred njim pričate sve što vam padne na pamet - na kraju kažete da nema ništa naročito novo, haos na poslu, kod kuće standarno, niste upoznali nikoga zanimljivog, ne sećate se od kada, izljubite bebu i odlazite zbunjeni sa obećanjem da se što pre morate videti ponovo.

Na putu do kuće pokušavate da shvatite svoje kontradiktorne emocije koje vas potpuno preplavljuju i možda najvažnije: Zašto se osećate kao prevarant koji sebe sada nemilosrdno preispituje. Zašto zaboga svojoj najboljoj drugarici jednostavno niste rekli sve ono što vam je na srcu? Upoznali ste sjajnog lika za vikend, dopisujete se čitavih pet dana i toliko vam se sviđa da svaki put kada vam stigne poruka od njega osetite talas vreline i blagu tenziju koja vam prožme telo i pre i no što ste pogledali sadržaj poruke?

Tako se niste osećali od...pa ne sećate se od kada!

Kada je postalo toliko teško najboljoj drugarici saopštiti nešto ovako "bitno"?

Znam zašto. Zato što sam ubeđena da je za nju to vreme prošlo i da bi u neku ruku vaš flert doživela kao neozbiljan, možda čak i detinjast, jer ona naspram vas sedi i sa istom količinom uzbuđenja priča vam o svemu onome što je čeka oko pripreme prvog rođendana, njišući bebu u krilu i ljubeći je svakog trena kada ona načini i prividno zgrčenu facu koja ukazuje na mogući plač.

Zato ste odlučili da ne budete sebični i ne opterećujete je svojim neozbiljnim pričama iz kojih se sasvim sigurno neće izroditi jedan ovako savršeno divan smotuljak ljubavi.

Umesto toga sada sedite u autobuskom sedištu piljeći besciljno kroz prozor i baveći se mišlju: Kako je došlo do ovoga? Zašto stvari ne mogu biti jednostavne? Da li ste postali sebični i ljubomorni u procesu zvanom: odrasli život i obaveze? Jeste li postali ona osoba kakvu nikada niste mogli da smislite?

Ipak, činjenica je da stvari uopšte nisu crne kako vam izgledaju iz te skučene i vrlo subjektivne perspektive.

Vi ste i dalje ista osoba, baš kao što je i vaša drugarica. Njene nove obaveze ne umanjuju emocije i privrženost koju gaji prema vama.

U odraslom dobu priroiteti se menjaju, oni su ti koji nas okupiraju većinu vremena i sasvim je logično da smo sa 30 odgovorniji, no što smo bili sa 15 kada ste učenje za kontrolni, pismeni mogli da pomerite za sledeći dan ili vikend, a i ako dobijete lošu ocenu, uvek ste mogli da je ispravite, ista stvar je i u dvaedestima na fakultetu i to su bile vaše JEDINE obaveze i jedine odgovornosti koje ste imali.

Sada je situacija znatno drugačija, ako nešto i pomerite za sledeći dan, vrlo brzo moraćete da platite danak i nadoknadite to, a nekada niste u mogućnosti uopšte to da uradite, jer neke obaveze ne mogu da čekaju, kao što je slučaj sa decom. Posebno još ako ste majka koja radi.

Dajte svojoj drugarici vremena da se privikne, a dajte i sebi. Promenile su se okolnosti, nikako ono što je temelj vašeg odnosa, koji sa razlogom opstaje niz godina. Imajte uvek to na umu i budite srčaniji i otvoreniji, to će vas spasti mnogih nepotrebnih briga.

Pokušajte sa "Go with the flow" mantrom, iako je vaše more sada uztalasano ono je i dalje prostranstvo koje vam donosi nove avanture, pitanje je da li ste vi dovoljno vešt moreplovac koji je dorastao mestu za kormilom.

Tekst: M. Bunčić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/