Jedno od najvažnijih razdoblja 20. veka bilo je džez doba ili "Roaring Twenties".

Osim ilegalne proizvodnje alkohola, hedonističkih plesnih večeri i brojnih prevara, ovo razdoblje svakako definiše bogata kreativna energija otkrivena kroz dela pisaca, slikara, reditelja i plesača.

Ernest Hemingvej, Dželi Rol Morton, Džozefin Bejker, Pikaso, Koko Šanel, Salvador Dali i F. Skot Fitcdžerald najistaknutiji su likovi koji su ulepšali ovu sjajnu posleratnu eru ostavljajući iza sebe kulturnu baštinu koja još uvek izaziva interes ljudi i postavlja mnoga pitanja.

Jedan takav intrigantan lik bila je Zelda Fitcdžerald, supruga F. Skota Fitcdžeralda, autora romana Veliki Getsbi.

Zeldu su često nazivali "ljubav Fitcdžeralda", "majka Fitcdžeraldove ćerke", "problematična žena", "muza kratkog fitilja" i drugi opisi koji su je predstavljali kao tek pozadinsku sliku velikog umetnika koji je živeo izreku "Iza svakog velikog čoveka stoji velika žena."

Ali Zelda nije bila žena rođena za pozadinu.

Zelda je poznata po nepristojnom ponašanju, a čini se da je život i delo ove umetnice i autorke fascinirao publiku 70 godina nakon njene tragične smrti. Zelda Fitcdžerald rođena je 1900. godine u Montgomeriju, Alabama. Dolazi iz bogate porodice i uživala je u životu punom povlastica.

Zelda je bila simpatična, inteligentna, smešna i pametna, premda je jedan od njenih nedostataka bilo njeno neprekidno traženje publike.

U svojim tinejdžerskim godinama pokazala je veliku sklonost pisanju. Otkrila je u srednjoškolskom časopisu: "Ja vozim motocikle, volim da žvaćem žvaku, pušim u javnosti, plešem obraz uz obraz, pijem džin. Izlazim u ponoć da plivam na mesečini s dečacima u Katoma Kriku i onda se pojavim na doručku kao da se ništa nije dogodilo."

Ubrzo nakon što je završila srednju školu 1919. godine, upoznaje je F. Skota Fitcdžeralda na plesu kantri kluba. Fitcdžerald je bio oduševljen njenim slobodnim duhom i navodno je komentarisao susret sa Zeldom rečima: "Volim je, a to je početak i kraj svega."

Stojeći na znatno nižoj društvenoj skali od svoje voljene, Skot je predložio brak i bio je odbijen. Ali, kada je Skribner pristao da objavi knjigu "This Side of the Paradise", Zelda je promenila mišljenje. Par se venčao nedelju dana nakon što je Skotov debitantski roman došao na tržište i gotovo odmah postao bestseler.

Dve godine kasnije, mali Fransis "Skoti" Fitcdžerald pridružio se paru.

Nije bilo dugo pre nego što se porodica zbog finansijskih problema preselila u Francusku, gde je Fitcdžerald napisao Velikog Getsbija​​​​​​​, a Zelda naučila da slika.

Njen nemirni duh i krhko mentalno zdravlje dobro su se vodili slikarstvom i plesom.

Odlučivši se ozbiljnije bavljenje plesom, odlučila je da uči balet. Činilo se kao mudra odluka jer je bila strastvena, disciplinovana plesačica sledećih nekoliko godina. Njene plesne sposobnosti prepoznate su i donele joj poziv za ples as Kraljevskim baletom u Italiji 1928. godine. Međutim, odbila je ponudu i odlučila se na pisanje kratkih priča.

I tu je sve počelo.

Fitcdžerald je često govorio da je Zelda plagirala njegov rad, a ona mu je uzvraćala istom merom. Čitatelji su prihvatili da je Zelda bila inspiracija za brojna Fitcdžeraldova dela, ali važno je spomenuti i da je on redovno uzimao delove njenih dnevnika i stavljao u svoje knjige.

Strastveni brak Fitcdžeraldovih kretao se na spirali poplavljenoj nasiljem, alkoholizmom i javnim nesuglasicama.

Zeldini problemi s mentalnim zdravljem su rasli. Pad berze 1929. godine izazvao je sličnu nesreću u njihovom ekstravagantnom životnom stilu i završili su potpuno osiromašeni, piše portal "Vintage News".

Godinu dana kasnije Zeldi je dijagnostifikovana šizofrenija i pretrpela je manične promene raspoloženja.

To je bio početak njenih tretmana u raznim mentalnim klinikama. Tokom svog vremena u tim ustanovama, Zelda je pronašla spas u pisanju i slikanju. Počela je da piše svoj drugi roman, "Caesar’s Things", slikala je pejzaže Njujorka i scene iz njene omiljene priče, Alise u zemlji čuda.

Velika depresija i loše mentalno zdravlje njegove supruge razorile su Fitcdžeralda i 21. decembra 1940. godine umro je od srčanog udara u dobi od 44 godine.

Kao strašna prokletstva iz tmurne ljubavne priče, njegova je smrt bila prethodnik tragične Zeldine smrti. Dana 10. marta 1948. godine, u Hajlend bolnici u Ašelvilu, u Severnoj Karolini, počeo je požar.

Zelda, 47, koja je bila pod sedativima i zaključana u sobi dok je čekala njenu terapiju elektrošokovima, umrla je u vatri uz osam drugih pacijenata. 

izvor: Express.hr

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/