Ukoliko redovno koristite društvene mreže, sigurno ste primetili fenomen, takozvanih Instagram fotografa; mahom ih svi imaju među prijateljima, broj im neprestano raste, a prepoznaćete ih po čitavom nizu popularnih haštegova, umetničkom prikazu gradskih fasada, zalaska sunca, šoljice kafe uz dim cigarete ili neizbežni pogled u daljinu i to po mogućnostvu u nekom impesivnom eksterijeru.

Sve je počelo sa lošim selfijima ispred ogledala u kupatilu ili neizostavnim toaletima raznih barova, klubova i restorana. Govorimo, naravno, o prvim danima Facebooka i opšem oduševljenju zbog činjenice da nam naša prednja kamera na mobilnom telefonu omogućava fotografisanje savršenog autoportreta. 

Ili smo makar u to vreme mislili da je savršen.

Gledali smo tako more loših fotografija, od kojih su neke na kraju zaživele i kako meme, nadajući se kako će i ovaj narcistički trend proći. Fast forward na današnji dan - nismo mogli biti više pogrešni u proceni. "Selfie" kultura je i dalje i te kako prisutna, štaviše, porasla je do nivoa fenomena koji proučavaju na univerzitetima širom sveta.

Razlika je samo u tome što su selfiji danas sofisticiraniji, uređeniji i promišljeniji (uglavnom) ako se uopšte može koristiti takav izraz u ovom kontekstu. Danas će se tako retko kome "zalomiti" da objavi fotografiju na kojoj se vide podočnjaci, pozadinski nered u sobi ili, ne daj bože, celulit! Drugim rečima, fotografije sebe ili svoje okoline na društvenim mrežama su postale zanat, a ovde još uvek mislimo na vreme pre dominacije Instagrama.

A onda je došao On, egotrip platforma nad platformama i sa sobom poveo i celu vojsku takozvanih Insta-fotografa.

Facebook je još koliko toliko ostao društvena mreža na kojoj možete pronaći sadržaj koji je iznad fotografije. Putem ove društvene mreže i dalje možete čitati vesti, slušati muziku, videti razmišljanja vaših prijatelja i stvoriti krug ljudi koji vam odgovara. 

Ipak, ispostavlja se da su većini ljudi takve mogućnosti nevažne.

Dajte nam ono što nas stvarno zanima - svet fotografija na kojima su svi savršeno srećni, lepi i, po mogućnosti, bogati. Bilo kako bilo, svi su brže bolje pohrlili da urede svoje živote ne bi li postali Insta-worthy. Takve su nam tendencije donele još jedan trend- sve veći broj ljudi na Instagramu ima svoj standardni dnevni posao i sve obične svakodnevne stvari koje ispunjavaju dan, dok su u slobodno vreme Mario Testino u nastajanju. Sećate li se samog početka Instagrama i svih onih vsco i vscocam heštegova? E, pa svaki pravi samoprozvani fotograf je počeo s njima.

Prvi sneg kroz prozor našeg toplog doma? Prvi pogled na more iz auta? Šoljica kafe, ćebence i knjiga? Veš koji se suši na povetarcu? Kolekcija ploča? Oblaci i krilo aviona? Crno-bela slika drugarice koja puši cigaretu i fura taj opušteni francuski chic look? Svaka čast, to je samo vama palo na pamet i baš je vaša fotografija ta koja ima tu neku blagu umetničku vrednost.

Nije problem u tome što je Instagram, na neki način, ubio kreativnost, jer ljudi i dalje lajkuju iste retuširane selfije ili butine/obavezno kadrirane poput viršli na plaži, problem je u tome kada svojim radovima nipodaštavaju fotografiju kao struku, kao i ljude koji su se za to školovali. O svemu tome koleginica sa portala buro247.hr razgovarala je sa službenim fotografom ovog portala, Senjom Vild. 

"Poslednjih nekoliko godina primećujem da je sve više onih koji sebe, nakon izvesnog broja Instagram lajkova, nazivaju profesionalnim fotografima. Kako se tehnologija razvija velikom brzinom, a digitalna fotografija realizuje značajno lakše od analogne, može se dogoditi da zavedeni tom lakoćom pomislimo da smo fotografi, samo zato što pametni telefon ne ispuštamo iz ruku i uporno bez razmišljanja fotografišemo sve oko sebe."

Nastavlja objašnjavati kako isto kao što su mnogi pismeni, a tek retki umeju pisati, tako i mnogi umeju "kliktati" po kameri bez da imaju smisla za fotografiju.

"Školovana sam fotografkinja i mislim da nije dovoljno da znate snimiti fotku sličnu onoj koja ti se negde svidela. Lajkovi na Instagramu, u životu profesionalnog fotografa, uglavnom nisu presudni, iako se i od profesionalaca danas očekuje da budu aktivni na društvenim mrežama. Postoji razlika između fotografa i Insta fotografa. Do sada sam naučila da je skoro svaka fotografija u stvari reciklirana, da iza nje stoji nešto što smo videli u prolazu, na filmu, svakodnevnom životu... Nov je pristup ili ideja. Ali sa druge strane, ne znači da će neka zaista dobra fotografija dobiti veliki lajkova ako autor nije dobro umrežen."

Objašnjava kako je fotografija profesija za sebe, za koju se ljudi školuju, a fotografi bez izuzetka moraju videti ono što drugima promiče. U fotografiji, kao i u svakom drugom poslu, da biste bili dobri, morate biti kreativni, morate voleti svoj posao, te posedovati želju za stvaranjem. Ukratko, kaže kako fotografija nije posao koji se odrađuje, već posao koji se misli.

"Čini mi se da ima previše "praznih" fotografija bez priče ili emocije. Kao što ni svaka fotografija nije art, ni svaki detalj provučen kroz filter ne čini nužno dobru fotografiju." Dodaje i kako na Instagramu redovito pronalazi talentovane pojedince koji su verni svojoj estetici, nezavisno o broju pratilaca i lajkova, što se danas posebno ceni.

Zaključak, poenta ovog teksta nije da svi prestanu objavljivati već viđene fotografije ili fotografije koje oni smatraju umetnošću; svako na svom profilu ima pravo da objavljuje ono šta želi, dok mi ostali uvek imamo magičnu opciju unfollow. 

Međutim, ne treba zaboraviti da baš kao što niste Gordon Ramsay jer ste u kajganu dodali muskatni oraščić, tako niste ni Annie Leibovitz jer ste fotografisali (i objavili) određen deo grada tokom ranog proleća ili s početkom praznične sezone.

Izvor:buro247.hr

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/