Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Billie Holiday: Nesrećna životna priča najveće džez dive koja nas uvek nagoni na suze

"Bila je dobra, previše dobra kako su mnogi tvrdili,a i sama je toga bila svesna te su je ostale pevačice ljubomorno posmatrale tih godina kada je započinjala muzičku karijeru."

  Izvor: Foto: Profimedia

Njena tragična sudbina je služila svima samo ne njoj; bila je inspiracija, nadahnuće, predmet žaljenja ili prekora. Mnogi su hteli da budu kao ona, drugi su pak težili da budu sve ostalo što ona nije, ali istina o slavnoj Billie Holiday, bluz divi, krije se ispod prefinjenih haljina i scenske šminke, ispod slojeva diskriminacije i rasizma, gde mala Lady Day daje svoju poslednju paru ne bi li čula još koji ton.

Nije imala obrazovanje, nije imala bogatstvo niti ljude koji će stajati iza nje, nije imala ni odgovarajuću nijansku kože, onu propisanu u to vreme, imala je samo svoj glas i svoj talenat koji je plavio sve te nedostatke i ostavljao ih je baš tamo gde pripadaju, na samom dnu. Muzika i džez su bili njena strast od malih nogu kada je još kao osmogodišnjankinja po bordelimala slušala Bessie Smith i Louisa Armstronga, ali se od takve strasti nije moglo zaraditi.

Tako je još dugo nakon toga čistila tuđe kuće, a zatim radila kao prostitutka ne bi li nabavila malo novca za sebe i svoju majku. Noć kad je sve počelo, isto tako noć za koju je mislila da će se za nju sve završiti, desila se par godina nakon što se doselila u Njujork kada je lutala ulicama u potrazi za nekim poslom koji će platiti kiriju.

Ušla je u klub Grey Dawn, zatražila audiciju za poziciju plesačice, odigrala jedina dva koraka za koje je znala i naravno bila odbijena. Pijanista, koji je te noći svirao, sažalivši se je upitao ume li da peva, i time odvrnuo mlaz njeog talenta koji je tekao godinama koje su usledile; nekada jače, nekada slabije, nekada je delovalo kao da će presušti ali je ipak opstao do samog kraja; dok je Billy živela, živeo je i njen talenat.

Nakon te noći, kad je dobila posao pevačice, mlada Lady Dey kreće lestvicama slave nastupajući po klubovima, snimajući svoje prve ploče, putujući sa velikim orkestrima kako „crnim“ tako i „belim“. 

Teret diskrimanacije je uvek vukla sa sobom, večitim okovima nisu mogle ništa ni vreme ni njena reputacija; bilo je to doba rasizma, doba razlike među ljudima, i većina je od toga bolovala. Ulazila je na sporedni ulaz, jela odvojeno od svog orkestra, spavala u autobusu, ali mesto na sceni joj niko nije mogao oduzeti, bilo je njeno i protiv toga se nije išlo; ne zato što nisu hteli, već jednostvano nisu mogli, kad Bili peva, publika plače.

Bila je dobra, previše dobra kako su mnogi tvrdili a i sama je toga bila svesna te su je ostale pevačice ljubomorno posmatrale tih godina kad je započinjala muzičku karijeru. Nikada nije svirala, nije umela da čita note te je improvizacija bila njen najlepši ukras; kako kaže, ista pesma se ne mora svaki put otpevati na isti način, već je osećanje u datoj situaciji vuče na svoju stranu, čime joj daje novinu i čini je svežom i drugačijom.

Mnoge pesme je radila sama i uvek u njih unosila deo sebe, deo svojih emocija i svog životnog iskustva; svaka pesma je pažljivo satkana njenom ličnom tragedijom koja ju je pratila još od detinjstva. 

Na sledećoj strani pročitajte više o životu slavne Lady Day.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Moda

Celebrity