ELLE ŽENE: Ženama

Iva Parađanin, Active urednica, podseća nas na to da je dan kada se poklanjaju čestitke i cveće zapravo dan borbi, protesta i revolucija koje su za nas izdejstvovale neke važne žene. Izvršna urednica Anja Paspalj priznaje da je njena najveća borba ona protiv seksualnog uznemiravanja i nasilja nad ženama, dok Ana Ostojić, modna urednica, smatra da tema abortusa i dalje najveći predstavlja najveći izazov u našem društvu. Tara Đukić, web urednica, poziva žene da jedna drugoj budu drug, a ne vuk, dok Tatjana Sedlaček, naš social media manager, apeluje da jedno ''bravo'' i iskreni zagrljaj mogu da znače mnogo u današnje vreme.

Anja: Nisam mnogo znala o tome. To je jednostavno bio dan kada se poklanja cveće učiteljicama, mami i prijateljicama. Drago mi je što mnogo više ljudi danas zna šta stoji iza tog datuma - sećanje na žene koje su, bez da su uopšte to znale, borile za sve nas.

Ana: Kao dete, bila sam ubeđena da nam na ovaj dan ''jača'' polovina daruje cveće ili čokoladne bombone kao pohvalu što često nosimo suknjice. Danas na 8. mart ipak, naravno, gledam zrelije. Divim se snazi i hrabrosti koje su te žene imale, kako su promenile tok istorije i podarile nam slobodu koju danas neretko malo cenimo. I preispitujem se i pitam: da li smo mi žene zaista svesne koliko smo istovremeno jaka i divna bića, i da li zaista umemo da se međusobno cenimo i razumemo, te koliko ponekad zapostavljamo našu pravu, prirodnu pripadnost zbog npr. svakodnevnih gluposti koje umeju da nas zavade i dodaju nam prefikse kojih nikako nismo vredne.

Iva: Obožavala sam da crtam, seckam, lepim kao mala, tako da sam se ovom datumu radovala zbog toga jer smo uvek pravili čestitke, u vrtiću, školi. Takođe mi je prijalo da mami, nani, tetki na bilo koji način pokažem koliko ih volim, jer su stvarno sve tri jako važne figure u mom životu i dobrim delom zaslužne za ono čime se danas bavim. Na neki način meni ovo jeste bio značajan praznik, a ne samo puko kupovanje cveća. Danas, je to za mene jedan od najznačajnijih dana u godini i pre svega jedan feministički praznik. Dan kada se podsećamo svih pređašnjih borbi naših prethodnica i onoga što su nam one omogućile. Kao odrasla, svesna sam banalizacije koju je ovaj praznik pretrpeo tokom vremena, pa se trudim da kroz svoj rad, a i privatno, što više potenciram njegov istorijski značaj, ali ne samo to. Osmog marta bi trebalo da razmišljamo i o savremenim životnim tokovima i trenutnoj borbi koju vodimo na svim poljima, da glasnije pričamo o svim problemima i rešavanju istih. Osmi mart je dan za izlazak na ulice.

Tara: Od Dana majki do Dana svih žena - put je za mene trajao 27 godina i zahtevao je mnogo edukacije, emancipacije, pa i revolucije.

Tatjana: Na 8. mart kao devojčica sam gledala kao na praznik majki. U školi smo uvek imali zadatak da napišemo nešto mami ili napravimo i ponesemo kući kao poklon za nju, a ja sam iskreno uživala u tome i uvek bila ponosna na sebe kada napravim nešto i mama se oduševi. Doduše, odrasla sam uz stariju sestru, pa je ona uvek umela da napravi nešto bolje, ali podjednako su se vrednovali naši „pokloni“. Trenutno na sam praznik gledam kao na praznik svih žena prisutnih u mome životu i dan kada bih volela da sa njima svima provedem dan i pokažem im koliko su uspešne i voljene.

Koja tema je tvoja najveća borba kada su u pitanju prava žena?

Anja: Da se uopšte upoznamo u potpunosti sa svojim pravima i zatim da se osnažimo da progovorimo. Takođe, borba protiv normalizacije seksualnog uznemiravanja i nasilja u našem patrijarhalnom društvu.

Ana: Abortus. Mislim da svaka žena, mada i svaki čovek planete Zemlje, ima pravo da bude krojač svog života. Na kraju dana u pitanju je njeno telo, njen put, njena savest.

Iva: S obzirom na to da sam kao oružje svoje borbe izabrala medije i da ih smatram vrlo moćnim i delotvornim kada je postizanje rodne ravnopravnosti u pitanju, to je medijska slika žena i davanje prostora za glas ženama kojima to često nije dostupno. Moja borba je da se svaka od nas jednako čuje.

Tara: Stereotip žene u srpskoj kulturi i tradiciji koji je koren svih ugroženih prava žena. Očekivanja, norme, standardi… Naše društvo je patrijarhalno do srži, i koliko god zakona i reformi doneli, žene svakog dana, od najbanalnijih do najkrupnijih životnih situacija, osećaju diskriminaciju, obezvrednjivanje i inferiornost (koji vrlo često dolaze pod velom dobre namere).

Tatjana: Skoro sam se našla u situaciji gde meni vrlo blizak drug izgovara da ne bi izlazio sa devojkom koja zarađuje više od njega. Smatram da još uvek nije iskorenjeno razmišljanje da žene ipak mogu da zarađuju više od muškarca, pa čak i da budu na višoj poziciji od njega. Iako živimo u 21. veku mislim da još uvek traje borba za razumevanje toga da žene isto tako mogu da budu direktorke neke firme i da imaju veće finansije svojim znanjem, radom i trudom, kao i da većina njih nije došla na tu poziciju zato što je „žena“ koja je imala privilegije kod šefa muškarca.

U čemu se ogleda moć žene?

Anja: U hrabrosti da, uprkos istoriji, kaže “ne”.

Ana:Priorodno usađena moć multitaskinga i beznačajnosti za ratom, kao i mogućnošću da nonšalantno izguraju devet meseci blaženog stanja, pogotovo i onog što dolazi posle porođaja.

Iva:U svakodnevnom bivstvovanju i mini borbama u svetu koji nije kreiran po njenoj meri.

Tara: U tome što, ma koliko to nekome smetalo, žena ipak može sve sama, ukoliko to želi i hoće. I naravno, u tome što smo glasno i neustrašivo počele da koristimo svoj glas.

Tatjana: Moć žene se ogleda u istrajnosti i strpljenju. 

Šta žena ženi može da poželi/kaže/pokloni danas?

Anja:Da nije korona rekla bih zagrljaj, ali osim toga i pitanje “Kako si”?

Ana: Martovski broj Elle magazina i jedan brzi poljubac u obraz koji usled pandemije tako fali!

Iva:Zagrljaj, razumevanje, podršku i naravno - solidarnost. Svest o tome da moramo biti važne i brinuti same o sebi, ali i jedne o drugima.

Tara: Da žena ženi bude drug, a ne vuk. Da joj drži ''lopovske'', hrabri je i ne dopušta da se bori sama. Dok god se okrećemo jedne protiv drugih, osuđujemo, kritikujemo i etiketiramo, mi devastiramo nasleđe, vrednosti i suštinu ženske zajednice.

Tatjana: Žena ženi može danas da pokloni jedan zagrljaj i reč „bravo“. Mislim da bismo sve znale to da cenimo i da bi nam ponekada to zaista najviše i značilo.

Na šta si najviše ponosna?

Anja:Što sam deo tima koji stavlja naglasak na izuzetno inteligentne i izvanredne žene u Elle-u, a (nadam se) i na taj način pozitivno utiče na svoje čitaoce.

Ana:Što posedujem žensku empatiju -tako čarobna, ali ponekad i teška ljudska vrelina. Ali suma sumarum - divna, pogotovo kad si okružen dobrim, veselim i zanimljivim ženama.

Iva:Na svako svoje slovo koje je pomoglo nekom ili učinilo da se neka žena ne oseća usamljeno ili odbačeno. Trenutno, najviše sam ponosna na sebe kako sam izgurala ovu godinu koja je bila jako izazovna, vanredna i donela mi nove uloge koje sam hrabro i uspešno prihvatila.

Tara:Na svoju nezavisnost, slobodu i bunt, kao i na to što sam sa nekim divnim ženama krenula težim, trnovitijim i strmoglavijim putem kako bismo budućim devojčicama izgradile jedno svetlije sutra.

Tatjana: Na krug žena kojima sam okružena i privatno i poslovno jer me je svaka od njih naučila nečemu.