Kada je premijera filma "Wuthering Heights"? Čekaj, daj samo sekund da vidim šta ima novo na Instagramu. Jao, vidi ovaj recept za pastu! Ej, jesi li čula da je Giambattista Valli otkazao reviju? Danas mi je deadline za onaj intervju... I sve to u jednoj jedinoj minuti.
Ako vam ovaj scenario zvuči bolno poznato i ako se vaš mozak ponaša kao internet pretraživač sa trideset otvorenih tabova od kojih je jedan upravo "zakočio", niste sami. Malo ste zaboravni, zavisni od kafe (jer inače ne funkcionišete) i imate neverovatnu sposobnost da odlažete obaveze do poslednje sekunde? Naime, na društvenim mrežama opsesija zvana "samostalno etiketiranje" uzima maha i mnogi počinju da se pitaju da li je ta buka u glavi zapravo Poremećaj deficita pažnje sa ili bez hiperaktivnosti (ADHD).
Pod izgovorom demokratizacije mentalnog zdravlja, mnogi veruju da je dovoljno čekirati nekoliko stavki sa viralnog videa da bi definisali svoje stanje. Međutim, ADHD je stvarni poremećaj sa kojim se ljudi svakodnevno bore, a jedan od ključnih kriterijuma za njegovo prepoznavanje jeste činjenica da simptomi moraju biti ometajući za normalan život. Između internet mitova i naučne realnosti, hajde da vidimo šta stručnjaci zaista kažu o ovom problemu.
Da li smo svi pomalo ADHD?
Pitanje da li se ova dijagnoza preterano često pripisuje redovno se poteže u naučnim krugovima, ali debata je i dalje otvorena.
Ono što je sigurno jeste da je ADHD danas bolje identifikovan pa se samim tim češće otkriva još u detinjstvu.
Procene kažu da ovaj poremećaj pogađa između 3,5% i 5,6% opšte populacije, mada se brojke razlikuju od studije do studije. Neka istraživanja su konzervativnija i pominju znatno manje procente, ali jaz u podacima nam govori da je ovo i dalje teren koji se istražuje.
Genetika je presudna, a ne ekrani
Hajde da odmah srušimo jedan veliki mit: ADHD ne nastaje zbog zavisnosti od ekrana. Medicinski zapisi s kraja 18. veka već su opisivali ovaj fenomen. Dakle, ovaj neurorazvojni deficit postojao je mnogo pre pametnih telefona, koji svakako nisu njegov uzrok. Takođe, nasuprot uvreženim predrasudama, ADHD nije rezultat lošeg vaspitanja ili disfunkcionalne porodice. Nauka je danas izričita po tom pitanju: reč je pre svega o genetici.
Stručnjaci se slažu da je ADHD rezultat interakcije više gena. Jednostavnije rečeno, nasleđe igra glavnu ulogu pa ako imate roditelja sa ovom specifičnošću, rizik da ga i vi imate značajno raste. Ipak, bez panike. Stručna procena koju donese psihijatar ne znači automatski presudu za vaše dete, već samo ukazuje na genetske predispozicije. Okruženje može uticati na to kako će se simptomi ispoljiti, ali ono nije uzrok. Zaključak je jasan: zbog genetike, teorijski svako može biti pogođen, bez obzira na socijalni status.
Simptomi moraju biti precizni i ometajući
Ali koji su zapravo pravi simptomi? Da li se sve svodi na popularni "Bingo" sa TikToka? Ne, to što prokrastinirate ili se prepoznajete u nekom smešnom videu ne znači nužno da zaista patite od ADHD-a. Mnogi ljudi se mogu poistovetiti sa tim sadržajem, a da nemaju poremećaj. Medicinska verifikacija počiva na preciznim kriterijumima.
ADHD karakteriše 18 jasno definisanih simptoma podeljenih u dve grupe: nepažnja i hiperaktivnost. Stručnjaci obično ističu poteškoće sa koncentracijom, česte greške iz nehata, zaboravljanje, gubljenje stvari, nemogućnost praćenja toka razgovora ili organizacije, hroničnu prokrastinaciju ili nemogućnost završavanja jednostavnih zadataka.
Kada je reč o hiperaktivnosti, simptomi su fizičke prirode - nemogućnost mirnog sedenja, stalna potreba za kretanjem i agitacija. Međutim, kod odraslih (i ovde dolazimo do onog dela gde se mnogi od nas pronalaze), to često poprima oblik mentalne hiperaktivnosti odnosno onog iscrpljujućeg osećaja da ne možete da "isključite" mozak i da vam misli jure 300 na sat.
Gde je granica?
Ko se, iskreno, nije prepoznao bar u nečemu od navedenog? Realnost je da svi imamo takve trenutke. Ono što društvene mreže često prećutkuju, za razliku od lekara, jeste važnost učestalosti i uticaja na svakodnevni život. Za uspostavljanje kliničke slike, stručnjak mora identifikovati najmanje pet od devet simptoma u jednoj od kategorija i utvrditi da su oni trajni, ozbiljni i da vas ometaju u funkcionisanju.
To je suština: ADHD nije cool karakterna osobina niti trend. To je neurorazvojni deficit koji može biti izvor stvarne patnje za one koji sa njim žive, pokušavajući da unesu red u sopstveni unutrašnji nemir.
· Reaguj