Krivica i potreba da brinemo za druge često nas navode da se više fokusiramo na svet oko nas nego na naš unutrašnji svet, što dovodi do potiskivanja sopstvenih potreba. Zato je važno da svakog dana preispitamo koliko pažnje posvećujemo svojim potrebama, kako ne bismo izgubili unutrašnju ravnotežu i završili u stanju iscrpljenosti.
Koliko je odmor važan?
Među najvažnijim strategijama za smanjenje stresa nalaze se održavanje bliskih društvenih odnosa, redovna fizička aktivnost i dovoljno sna tokom noći. Međutim, odmor nije isto što i spavanje. Postoji više vrsta odmora koje nam pomažu da obnovimo mentalnu i fizičku energiju i da se zaista oporavimo.
Zašto je teško održati zdrav način života?
Često sebi ne dopuštamo dovoljno odmora čak ni kada osećamo da nam je potreban. Nije retkost da budemo umorni, a da ipak ne možemo da stanemo, pa završimo potpuno iscrpljeni ili se teško oporavljamo čak i od manjih životnih izazova, poput gripa ili razočaranja. Jedan od razloga za to jeste što često više brinemo o drugima nego o sebi, zanemarujući sopstvene potrebe. Kada je fokus gotovo isključivo na drugima, a naša dobrobit ostaje po strani, to može ukazivati na dublje obrasce kojima treba posvetiti pažnju.
Uzroci i posledice
Preterana briga o drugima često potiče od prevelikog osećaja krivice kada uradimo nešto za sebe ili ne pomognemo drugome. Zbog toga možemo zanemariti sopstvene potrebe i potpuno izgubiti kontakt sa svojim emocijama i telom. Takođe, imamo problem da tražimo pomoć jer verujemo da sve moramo sami. Na taj način više dajemo nego što primamo, pa se vremenom osećamo nevidljivo, neshvaćeno i otuđeno od drugih.
Redovna fizička aktivnost je jedan od glavnih metoda za smanjenje stresa. Da bi vam prvi korak bio još lakši i lepši, u galeriji ispod donosimo Zara Home kolekciju za trening.
Da li je osećaj krivice uvek loš?
Umerena krivica ima pozitivnu stranu jer nas podstiče da prepoznamo greške, preuzmemo odgovornost i ispravimo nanetu štetu. Ona nas podseća na zajedničke vrednosti i opominje kada nam je nedostajalo empatije prema drugima. Međutim, kada postane preterana i stalna, krivica počinje rigidno da upravlja našim ponašanjem. Tada donosimo odluke koje nas sabotiraju i kažnjavaju, motivisani isključivo željom da izbegnemo taj neprijatan osećaj.
Može li se ovaj obrazac promeniti?
Prvi korak ka promeni je osvešćivanje toga u kojoj meri nas krivica remeti. Razumevanje ovog obrasca pomaže nam da uočimo neravnotežu u odnosima i potiskivanje sopstvenih potreba. Važno je prihvatiti da nas postavljanje granica i briga o sebi ne čine lošom osobom.
Izvor: ELLE Italia
