Nicola Coughlan o uspehu, ADHD-u i hrabrosti da se živi van svakog društvenog kalupa

Postoji jedna rasprava koju Nicola Coughlan često vodi sa svojim dečkom, glumcem Jakeom Dunnom, o stolici u uglu njihove spavaće sobe. Da li služi za odlaganje garderobe skinute tokom dana? Da li je tu samo da lepo izgleda? Ili je tu da se na njoj zapravo sedi? Za Nicolu, to je opšteprihvaćena istina: stolica je za odeću. „Prilično sam neuredna“, priznaje kada smo se srele u zadnjem delu užurbanog londonskog kafića, dok za susednim stolovima gosti srču šakšuku, a mi naručujemo kafu (njena je beskofeinski ledeni oat latte, uprkos januarskoj hladnoći).

​„Nisam dobra u ćaskanju radi reda. I ne prija mi kada ljudi pričaju o tome u stilu: Šta ti sledi sledećeg meseca? To me pomalo iscrpljuje.“

​Iskreno, i mene pomalo iscrpljuje sve što Nicola ima u planu. Glumica koja je veliki proboj doživela sa 30 godina, igrajući tinejdžerku u hit-seriji "Derry Girls", od tada već gotovo deceniju radi bez predaha i sada ima beskonačan niz novih projekata. Ali upravo je u tome njena posebnost: radije će govoriti o stvarima koje u njoj bude emociju i veru, nego ostati na površini ljubaznih fraza.

​Srećom, mnogi njeni projekti imaju upravo takav efekat i na publiku. Od irske drame iz 1907. godine "The Playboy of the Western World" u Nacionalnom teatru, u kojoj je nedavno igrala Pegeen - prezrenu konobaricu iz ruralne Irske koja je svako veče završavala predstavu očajničkim jecanjem (reditelji su morali da joj uvedu ritual „resetovanja“ nervnog sistema, koji je podrazumevao udaranje dlanovima o pod pa zatim o grudi, kako bi se smirila nakon izvođenja) pa sve do predstojeće serije "I Am Helen", nagrađivane nagradom BAFTA, u kojoj su ranije igrale Kate Winslet i Letitia Wright, a koja se suočava sa pogubnošću toksične muškosti.

​Bilo je i lakših, razigranijih trenutaka: kratko, ali upečatljivo pojavljivanje u ulozi "Diplomatkinje Barbi" u ružičastom blokbasteru Grete Gerwig, kao i, naravno, glavna uloga Penelope Featherington u dugovečnoj Netflixovoj hit-seriji "Bridgerton", koja je sada već u četvrtoj sezoni. Sledeće što dolazi jeste druga sezona serije "Big Mood", komedije kanala Channel 4 koja se bavi prijateljstvom i mentalnim zdravljem, a krajem meseca gledaćemo je u bioskopima kao Silky, vilu u krizi identiteta, u ekranizaciji romana "The Magic Faraway Tree", Enid Blyton, zajedno sa Andrewom Garfieldom i Claire Foy.

​„Bile su to zapravo veoma intenzivne dve godine“, kaže Nicola u verovatno najvećem potcenjivanju decenije. Njen raspored podrazumevao je snimanja ne samo jedno za drugim, već ponekad i istovremeno, uz stalno prebacivanje između likova kao što su bipolarna Maggie u "Big Mood" i kovrdžava Penelope iz epohe regentstva. Njena svestranost je zapanjujuća. „Njoj to dolazi potpuno prirodno“, kaže Camilla Whitehill, kreatorka serije "Big Mood". „Čak i kada je iscrpljena, daje sto posto i potpuno je prisutna u svemu što snimamo.“

​Sve to joj je ujedno pomoglo da izbegne zamku tipizacije. „Zbog toga sam veoma srećna. Mislim da je postojao rizik da me Derry Girls, koje su iznenada postale ogroman hit, obeleže… Bilo je to neverovatno, ali u jednom trenutku se zapitaš: Hoću li zauvek igrati ovaj lik?“, kaže ona. „Imala sam sreće što je ubrzo došao Bridgerton jer je odmah bio potpuno drugačiji.“ Obožavaoci Netflixove serije svake večeri su hrlili u Nacionalni teatar da je gledaju na sceni, čekajući je posle predstave sa poklonima - jastucima za vrat i crtežima. „Smešno je, jer mi je neko na izlazu sa scene stidljivo rekao: Uopšte niste kao vaš lik iz Bridgertona, a ja sam odgovorila: Hvala bogu. Bilo bi baš loše kada bih pokušavala da budem Penelope i radim sve te stvari“, kaže kroz smeh.

​Ogroman uspeh serije "Bridgerton" (prva sezona gledana je u 82 miliona domaćinstava širom sveta u prvih 28 dana) nastavio se i sa trećom sezonom, u kojoj je Nicola bila u središtu priče, kada se njen lik konačno i vrlo strasno zbližio sa Colinom, trećim sinom porodice Bridgerton, poznatim po svojoj dobroti i empatiji. Scena u kočiji, u kojoj joj on priznaje ljubav, bila je nominovana za nagradu BAFTA. U ovoj sezoni njih dvoje su dobili i bebu, koja je, kako kaže, savršeno odabrana. „Beba toliko liči na mene“, kaže Nicola oduševljeno, dok na telefonu pronalazi svoju nasmejanu fotografiju iz detinjstva u teksas haljinici iz osamdesetih.

​„Odmah smo se zbližili, što je bilo preslatko“, kaže o svom partneru iz serije. „Iz osećaja sigurnosti počeo je tako jako da me štipa za gornji deo grudi da sam na kraju dobila modricu. Kasnije te nedelje otišla sam na dodelu nagrada Emmy i sećam se da su ljudi mislili da je to ljubavni ugriz, a ja sam govorila: To je bebin štip!“

​I dok Nicola nije bila baš dete u naručju kada je počela da glumi, prvu ulogu dobila je sa devet godina, u trileru sa Jamesom Brolinom, i od tada već tri decenije radi kao profesionalna glumica. Uprkos školovanju na dramskim akademijama u Oksfordu i Birmingemu i brojnim audicijama, veći deo svojih dvadesetih provela je „klackajući se“ između Londona i rodnog Oranmora u okrugu Golvej, radeći u maloprodaji kako bi zaradila za život.

​Pitam je da li oseća zavisnost od stalne zauzetosti i da li je brine šta bi se desilo kada bi stala. „Sto posto… Imala sam sreću da igram u dve veoma uspešne serije, ali to nikako nije garancija.“ Šta ju je onda održalo tokom decenije odbijanja na audicijama? „Radost koju mi je to donosilo. To možete uporediti samo sa odnosom u kojem znate da ste upoznali pravu osobu i svi vaši instinkti vam govore: Da, ovo je to.“

Danas je se svet ne može zasititi. Nicola je deo talasa irske dominacije u kulturi: The New York Times ju je svrstao u takozvani Craic Pack, zajedno sa Paulom Mescalom, Jessie Buckley i Barryjem Keoghanom. Posebno joj je značilo što je na sceni ponovo sarađivala sa koleginicom iz "Derry Girls", Siobhán McSweeney, u predstavi "The Playboy of the Western World". „Bilo je zanimljivo biti u prostoriji samo sa irskim glumcima i irskim rediteljem jer smo mogli duboko da zaronimo u to šta znači irski identitet - i ono dobro i ono loše.“ Sa još jednim kolegom iz predstave, Éannom Hardwickeom (poznatim po seriji "Normal People"), prvi put se povezala preko društvenih mreža, kada joj se javio da joj zahvali što je javno govorila o sukobu u Palestini. „To zaista deluje kao drugarstvo“, kaže Nicola. „Veoma sam ponosna na to, jer smo mi mala nacija i mislim da smo, po prirodi, pripovedači… Najbolji način da se priča ispriča jeste da je prenesete kao da se dogodila vama.“

​Irski „prodor“ ne završava se na ekranu, već se širi i na druge oblasti kulture - od muzike, sa bendovima kao što su Kneecap i Fontaines D.C., do mode, gde je Jonathan Anderson sada u Dioru (Nicola je prisustvovala njegovoj reviji u Parizu sa sestrom, koja je oduvek više volela modu od nje), kao i Simone Rocha, kojoj je Nicola uručila nagradu za britanskog dizajnera ženske mode na dodeli Fashion Awards 2024. Simone kaže da ju je glumica osvojila svojom „toplinom, talentom i entuzijazmom“, dodajući: „Divim se njenoj spremnosti da se zauzme za svoja uverenja i načinu na koji svemu pristupa dostojanstveno, od svojih uloga do modnih izbora.“

​Nicola je oduvek imala snažan osećaj za moral. Kao mlađa, upustila se čak i u raspravu sa parohijskim sveštenikom. Bilo je to tokom posta: „Postoji nešto što se zove Trócaire kutija i svaki put kada pomislite da prekršite post, ubacite novac u kutiju, koji se zatim šalje siromašnoj deci širom sveta“, priseća se. Međutim, kada priloga nije bilo dovoljno, sveštenik se žalio da to loše izgleda za parohiju. Nicola se tome usprotivila, tvrdeći da nije poenta u tome da se „dobro izgleda“, već gde novac zapravo odlazi. „Upala sam u velike probleme i kod učiteljice i kod sveštenika. Oduvek sam imala tu pomalo napornu crtu… Nisam neko ko namerno izaziva sukobe, naprotiv, uglavnom ih izbegavam, ali u ovakvim situacijama kažem: ʼSamo malo…’“

​Godine 2024. proglašena je za jednu od liderki nove generacije prema izboru časopisa Time, a prikupila je i milione za ciljeve koji su joj bliski.

​Kada je objavila apel za prikupljanje pomoći za organizaciju The Palestine Children’s Relief Fund, podelile su ga Ariana Grande i Sabrina Carpenter, a donacije su premašile dva miliona dolara. Nakon prošlogodišnje odluke Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva, kojom se pravna definicija „žene“ zasniva na biološkom polu, Nicola je pokrenula akciju prikupljanja sredstava za trans organizaciju Not A Phase i obavezala se da će udvostručiti svaku donaciju do 10.000 funti.

​„Bila sam deo ere Tvitera kada su svi svuda iznosili svoja mišljenja. I ja sam bila jedna od tih ljudi, ali u jednom trenutku sam pomislila: Svi samo glasno iznosimo svoje stavove, a to ne daje nikakav konkretan rezultat“, kaže, dok joj se oči plave poput bazena ozaruju. „Nisam političarka, ali mogu da prikupljam sredstva za humanitarne ciljeve.“

​Ipak, nije odrasla u porodici u kojoj se mnogo razgovaralo o politici. Njen otac bio je u irskoj vojsci i bavio se mirovnim misijama; često je provodio duže periode daleko od porodice u postkonfliktnim zonama, ali to je uvek bilo „samo tatin posao“. „Mislim da sam verovatno gledala njega i mamu kako iskreno pomažu ljudima, bez potrebe da to ističu.“

​Camilla Whitehill, koja kaže da su se upoznale još u dramskoj školi „kada su obe imale izražene razdeljke na stranu“, potvrđuje da je tu duboko ukorenjenu dobrotu nasledila od roditelja: „Kada stvari krenu loše, ona je osoba kojoj se instinktivno obraćam. Ne zato što očekujem da sve popravi, već zato što znam da sam uz nju sigurna. Uvek nastoji da uradi ispravnu stvar. Zna ko je i za šta se zalaže.“

​Nicola je govorila o tome kako joj je javno istupanje o temama do kojih joj je stalo zatvorilo neka vrata i donelo oštre reakcije na internetu. Pitam je kako se nosi s tim, posebno jer priznaje da ima i osetljivu, introvertnu stranu koja je ponekad tera da se povuče. „To je čudna kontradikcija, ali veoma sam osetljiva kada je reč o ljudima do kojih mi je stalo“, objašnjava pažljivo. „Ako pomislim da je prijatelj ljut na mene, to me potpuno izjeda. Ne mogu da funkcionišem. Ali kada je reč o nekom ‘Jovan457’ na internetu, samo kažem: Dobro, kako god.“

​Pomaže joj to što oko sebe ima krug bliskih žena („Oduvek sam se oslanjala na žene“), uključujući najbolju prijateljicu koju poznaje još iz vremena ženske škole. Upravo joj je ta prijateljica, radna terapeutkinja, predložila da se testira na ADHD. „Dugo sam sumnjala da ga imam, i mislim da se ljudi sa tim poremećajem često međusobno pronalaze. Jednostavno su nam razgovori zanimljiviji.“ Kada je konačno otišla kod psihijatra, brinula je da je sama izazvala problem: „Pitala sam: Da li sam ovo sama sebi uradila? Da li sam samo postala zavisna od telefona? A on mi je rekao: To je nasledno, što mnogi ljudi ne znaju.“ Dijagnoza joj je pomogla da razume određene osobine: „Kao da sam konačno dobila uputstvo za sopstveni mozak koje nisam dobila na rođenju. Sada malo bolje razumem stvari i imam više razumevanja za sebe.“

U galeriji otkrijte ostvarenja slična seriji "Bridgerton".

​Iako rado govori o svom iskustvu sa ADHD-om i podstiče druge žene da se testiraju, mnogo je manje sklona tome da bude predstavljena kao zagovornica body positivity pokreta, naročito u trenutku kada mnoge njene koleginice na crvenom tepihu izgledaju upola mršavije nego ranije. „Ono što ponekad kažem, a što ljude nervira, jeste da nemam nikakav interes za body positivity. Kada sam bila dete, o tome uopšte nisam razmišljala. Nisam gledala glumce i razmišljala o njihovim telima. Tako da me to zapravo ne zanima“, kaže odlučno. „Postoji mnogo stvari do kojih mi je stalo - to nije jedna od njih… To je nečija tuđa tema, nije moja.“

​Ipak, na komentare o svom telu povodom scena obnaženosti u seriji "Bridgerton" odgovorila je u svom prepoznatljivom duhovitom tonu, govoreći da je ponosna što je deo „zajednice savršenih grudi“. „Zaista je teško kada mesecima radiš na nečemu, ne viđaš porodicu, potpuno se posvetiš, a na kraju se sve svede na to kako izgledaš; to je toliko prokleto dosadno.“

​Nicola je ranije ove godine napunila 39 godina, a mnogo se pisalo o razlici od 13 godina između nje i njenog mlađeg partnera. „Mislim da sam se osećala staro kada sam bila mlada, a sada se osećam mlado. Nisam znala kakva ću biti sa 39“, kaže, nabrajajući zamišljene verzije sebe u tim godinama, od žene u odelu do majke.

​Jake Dunn je u poslednje vreme takođe mnogo na sceni, ali uspevaju da održe vezu na daljinu stalnim dopisivanjem. „Trudimo se koliko možemo. Stalno mu šaljem dosadne snimke, a onda, naravno, mnogo razgovaramo preko FaceTimea, ali je i on užasno zauzet. Pre nego što smo bili zajedno, samo sam mislila da je izuzetno talentovan glumac. Volim kada ljudi imaju svoj život i svoju intimu“, kaže, očigledno zaljubljena. I dok tvrdi da se dugo osećala kao da ima 28, u njihovoj vezi je zapravo on taj „stariji“: „Nema papuče, ali stalno govori: U 10 je vreme za spavanje, a ja sam u fazonu: Hajde da ostanemo budni do dva!“

​Dok rasprava o stolici u spavaćoj sobi i dalje traje, jedno je sigurno: Nicola obožava kućne gedžete. „O, bože, nemoj ni da počinjem“, kaže uz osmeh. „Trenutno sam opsednuta mašinom za čišćenje tepiha. Poprskaš, pa usisaš prljavštinu… Obožavam to!“ Takođe je opsednuta prečišćivačem vazduha i ima čak dva robotska usisivača. Nedavno je renovirala kuhinju i konačno dobila svoj sanjani dvodelni frižider, u kojem se trenutno nalaze njeni favoriti: kornišoni i ljuti sos Brooklyna Beckhama.

​Sve to deluje kao topao i ušuškan privatni život - važna baza za Nicolu, koja razume koliko je važno sačuvati energiju kako bi bila potpuno prisutna, ne samo u ulogama već i u temama do kojih joj je stalo. Kaže da joj humanitarni rad vraća „veru u ljude“: „Mrzim ideju da pojedinac ne može ništa da promeni. To jednostavno nije tačno.“ U poslednje vreme mnogo razmišlja i o pretnji veštačke inteligencije: „Biće sve teže da znamo šta je stvarno, zato je sve važnije da se pojavljujemo jedni za druge u stvarnom životu.“ Upravo zato joj toliko znači svakodnevni izlazak na scenu: „To je stvarno, proživljeno, zajedničko iskustvo koje u tom trenutku dele samo ljudi u toj prostoriji.“

​Sledeći put kada razgovaram sa Nicolom, ona je ponovo u Golveju, javlja se iz bratovljeve stare sobe dok je predstava "The Playboy of the Western World" na dvonedeljnoj pauzi. Nosi lila duks koji se savršeno poklapa sa bojom zidova, do poslednje nijanse, i kaže da je prve noći spavala punih deset sati, telo joj je bilo iscrpljeno nakon oko 2500 koraka po predstavi (nosila je Apple Watch u grudnjaku samo da proveri). Nije bila kod kuće još od prošlog jula, ali sada kada je tu, ona kuva; njen losos u lisnatom testu oduševio je sve prethodne večeri. Provodi vreme sa sestrićima i bratancima i konačno ima trenutak da zastane i razmisli.

​Da li će, kada se završi igranje predstave, imati vremena makar za odmor? Ili bar da konačno sedne na onu stolicu iz spavaće sobe? Ne deluje verovatno. „Postoji jedan projekat…“, kaže Nicola koja ne staje, i neće stati, dok krči sopstveni put.