Nedavno sam odlazeći kod doktora saznala kako imam višak muških hormona u odnosu na ženske, a ni sa energijom nije bilo drugačije. Ništa nisam razumela.
„Draga Teodora, o balansu je reč“, pokušala je doktorka. „Ali, ja odlično balansiram!“, srčano odgovorih. Ili sam barem mislila da to radim. „Vaš način razmišljanja, ponašanja i energije koju imate u sebi dolazi iz vaše muške strane. Žensku ste zapostavili. Ona je tu negde, samo je morate probuditi.“ Znači, ta ženska strana morala se pomiriti sa svim onim muškim u meni. Kako je to uopšte moguće?
Oduvek sam se pitala šta su to uopšte ženska ili muška strana i da li su one nama urođene ili društvenim uticajem usvojene. Ceo život sam okružena snažnim ženama, pa kako onda ta snaga predstavlja karakteristiku muškaraca. Potražila sam i prirodnjačko mišljenje, ali odgovor nije bio mnogo drugačiji. „Vreme je da pustiš neke stvari i odustaneš od kontrole koja troši sve tvoje ženske delove“, rekla mi je doktorka opreznim glasom videvši u meni uvređenu saborkinju.
Već sledećeg dana žustro sam se žalila bliskim prijateljicama osetivši kako je doktorka uvredila i to malo ženskih hormona u meni. Sećam se da mi je na pamet prvo pao Branin tekst o dojenju (str.) i misao: „Ostavite moje hormone na miru!“ Znam i da sam satima guglala ne bih li pronašla jasno objašnjenje o razlici između muškog i ženskog principa, i kako to tačno utiče na moje fizičke reakcije.
Činjenice kažu da se danas skoro svaka treća žena bori sa disbalansom ove dve strane, a statistike da se muškarci i žene razlikuju samo u fizičkim predispozicijama. Istina, svaka od nas je na najrazličitije načine na trenutak morala da izgubi deo socijalno prihvaćene „ženstvenosti“ ne bi li se odbranila ili popela na planinu na kojoj je želela da bude, ali da li joj to automatski oduzima njenu žensku stranu?
Obožavam deo sebe koji je uporan, svestan, stamen i jak. Koji aludira na borbu, koji je uvek spreman za nju i koji se pravično drži svih svojih principa. Na njemu sam godinama radila ne bi li izrodio ovu Teodoru kakva sam danas, na čemu sam bezgranično zahvalna. Ali, istini za volju, gledajući iz druge perspektive, vreme za sve drugo u meni vidno se skraćivalo. Nisam ga odvajala za svoj mir i sve ono što se bunilo u meni. A ispostavilo se da sam tako gubila i nju.
Što dovodi do zaključka da kada pomislite na ženski princip/stranu ili energiju, to podrazumeva sve ono duboko unutar vas, što predstavlja vaše najdublje čežnje i želje. Sve ono što je potrebno da se probudi čuveni osećaj u stomaku, kao znak da ste krenuli u dobrom pravcu. Tek tada sam razumela šta znači balans.
Nazvala bih problemom to što nas uče da je neophodno zapeti svim silama i potrošiti svu snagu kako bismo uspeli da ostvarimo svoje ciljeve, ali niko nas ne uči koje su to dve strane u nama, da jedna ne isključuje drugu i da je, umesto u ratu, jedino rešenje u njihovom pomirenju.
Zato na narednim stranicama to osvešćujemo i prenosimo reči koje svedoče u prilog tome. Od naslovne, pa do poslednje strane. Zato potvrđujem - balans kao rezolucija ipak je prihvaćena.