ZAŠTO JE VAŽNO DA IZAĐETE NA IZBORE I GLASATE:Brana Antović u novoj kolumni za ELLE podseća da se politika tiče svih nas

Sredinom marta ove godine, u jednom od svojih standardnih skrolovanja interentom, pažnju mi je privukao Instagram nalog pod nazivom I mi se pitamo. Bila je to stranica koju je pokrenulo neformalno udruženje mladih (u tom trenutku pretežno srednjoškolaca), čiji je cilj bio da kroz ovaj profil informišu druge srednjoškolce o tada aktuelnoj neadekvatnoj implementaciji državne mature (srednjoškloci su zahtevali preciziranje uslova polaganja državne mature, kao direktan i otvoren dijalog na ovu temu). Kroz delovanje putem ove stranice i delovanja direktno na terenu, I mi se pitamo ekipa uspela je da izvede više hiljada srednjoškolaca na miran protest, da kreira peticiju, prikupi više od 20.000 potpisa, iste preda Ministarstvu prosvete i odnese malu, ali važnu pobedu u vidu odlaganja implementacije državne mature za 2025/2026. školsku godinu, obećavši da će se i u budućnosti boriti za funkcionalnu mature za sve učenike. Bila sam oduševljena! Momentalno sam ih zapratila i svoje oduševljenje javno podelila, jer ovi mladi ljudi nisu bili samo spremni da se bore, već su i znali kako da to čine.

A onda me je, poput hladnog tuša, iznenadila jedna druga anketa. Ovaj put nažalost stvarna, a ne fiktivna. Novinari jednog medija prošetali su ulicama gradova Srbije i pitali su mlade ljude hoće li glasati na predstojećim izborima. Odgovori su bili sledeći:

Sa svakim novim odgovorom, osećala sam sve jaču nelagodu. I taman kada sam poželela da napišem par kritičkih rečenica o ovakvom stavovima, udarila sam se po prstima. Naterala sam sebe da se dobro zamislim i zapitam: a kada si ti prvi put izašla na izbore? Kasnije no što bih želela javno da priznam (istina je da se zapravo ne sećam, ali svakako mislim da nisam baš žurila). A oduvek me je društveno-politička scena u Srbiji izuzetno interesovala i pratila sam je sa zanimanjem, ali je istina da to svoje zanimanje nisam iskazivala i na dan izbora. Makar ne do svojih tridesetih godina. Zašto? Ne bih znala da odgovorim precizno.

Ali ono što odlično znam jeste da moja baba Olga (81) nijedne izbore nije preskočila. Nju nikada nije mrzelo, ona nikada nije imala preča posla i nikada nije ni pomišljala da svoj glas prepusti nekome drugom. I znate za koga je uvek glasala? Za onoga koji je na vlasti. I mada smo se na porodičnim okupljanjima smejali takvom njenom razmišljanju, istina je da je nakon tog osmeha ostajao i pomalo gorak ukus u ustima.

Mi, kojima su ključne godine života u ovoj zemlji tek predstojale i koji smo tek planirali ili pak tek zasnivali svoje porodice, smejali smo se ženi od 80 godina kako po „difoltu“ glasa za našu budućnost. Paradoksalno, zar ne! I zapravo ništa smešno.

Kada sam se na izborima 2022. godine našla u ulozi kontrolorke na jednom biračkom mestu u Kumodražu (jedno od meni važnijih životnih iskustava; preporučujem) gledala sam jedva pokretne ljude u njihovoj sedmoj, osmoj, pa čak i devetoj deceniji kako među prvima dolaze da glasaju. Gledala sam kako jedva stoje na nogama, čvrsto rešeni da tog dana zaokruže broj pored svog izabranika. Onog koji će odlučivati o budućnosti njihovih unuka i praunuka, dok su isti negde mirno sedeli smatrajući da ih se sve to što se odigrava na biračkom mestu ne tiče. Oh, kako su samo grešili.

To hoće li klinci uspeti da se upišu u državni vrtić ili će pak morati u privatni, jeste politika. To koliko će osnovnoškolce koštati udžbenici iako postoji opcija da budu besplatni, ali nisu jer to nekome ne odgovora, takođe je politika. To da li će nam policajci patrolirati školama, ali se neće povećati broj psihologa i pedagoga u njima, takođe je politika. To što su kladionice u blizini škola i niko ih zbog toga ne sankcioniše iako je zakonom zabranjeno da se nalaze baš tu, takođe je politika. Kao što je politika i to što su srednjoškolci morali da se bore za bolje uslove polaganja državne mature. Politika su i uslovi studiranja, ali i uslovi života studenata u studentskim domovima. Politika je i ona rupa na ulici koja nije zakrpljena mesecima. Politika je i nedostatak prilaza za osobe sa invaliditetom, ali i neregulisan sistem parkiranja na trotoarima usled kojeg nam je svima otežano kretanje (a zamislite tek da ste u invalidskim kolicima). Politika je i (ne)čistoća obližnjeg parka, ali i nedostupnost sistema za recikliranje.

Politika je i to šta će vas poslodavac pitati na intervjuu za posao i da li će zbog neumesnih pitanja biti sankcionisan ili ne. Politika je i to da li ćete kada ostanete u drugom stanju od poslodavca dobiti otkaz ili pak zakonski propisane stavke. Politika je i to da li ćete kao preduzetnica u trudnoći imati ista prava kao zaposlene mame ili ćete pak biti diskriminisane. Politika je i to da li ćete disati čist vazduh ili ćete se pomiriti sa činjenicom da na godišnjom nivou u Srbiji od zagađenja umire 6.000 ljudi. Politika je i to da li ćete u 21. veku imati ispravnu pijaću vodu ili ćete slegati ramenima na žutu tečnost koja izlazi iz slavine. Politika je i onaj smrad koji stiže iz obližnje fabrike koja ne poštuje zakon, ali se na to niko ne obazire. Politika su i cene u prodavnicama od kojih vam se diže pritisak i kosa na glavi. Politika je sadržaj kojim vas obasipaju mediji, ali i sve ono što mediji odluče da prećute.

Politika je svuda oko nas i biti apolitačan nije stvar za ponos, već je zapravo najgora opcija koju možete odabrati.

Ako i mislite da će vam sačuvati mir u vašem mikrosvetu, verujte, prvom prilikom kada izađete iz istog, a moraćete ili zbog svog posla, ili zbog školovanja dece ili zbog lečenja, tresnuće vas realnost posred face i biće vam jasno koliko se od sistema zapravo ne može pobeći. Ali se isti može menjati. Raznim vidovima legitimne građanske borbe, ali ona na izborima je najvažnija. Zato, ljudi mladi, nemojte misliti da ovo nema veze sa vama. Mladost je posebna vrsta arogancije na koju niko nije bio imun, ali ona je i ozbiljna varka koja mnogo brže no što mislite nestane i ostavi vas na milost i nemilost odraslog života. Zato, nemojte okretati glavu. Jer baš od vas zavisi hoćemo li izabrati Čolu ili pak lika koji u publiku baca svoje prljave, pocepane čarape. Imate moć. Ne zanemarujte je. Vaši baba i deda to sigurno ne rade. Eto, ako ništa drugo, poslušajte po tom pitanju starije. Samo, naravno, mislite svojom glavom prilikom zaokruživanja. Jer, sutra, vi ćete živeti uz posledice tih izbora, a ne oni. I ako mislite da sve to vas ne tiče, oh kako ste samo u krivu.